Црњански, Милош - Сеобе 2
Он је удовац, па му се може. А куд ћу ја са дететом на сиси?“ Ђурђева жена, Ана, која је сад лежала у крилу своје јетрвице, кад то чу, окрете се мужу, добацујући: „Ђурђе! Да не дираш у моју јетрвицу. Ја ћу да ти судим. Шта кукате?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ “Чујеш ли ме, верна љубо, шалом говорим!“ “Ол је шала, ол истина, и ја говорим!“ 236. Пиле су ми винце до три јетрвице, Слатко је винце, медно је винце, Ал’ је медна година, Која га је родила.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
да се носи ручак, а редак је госпођи краљици; она оде својој јетрвици, јетрвици, љуби Угљешиној: „Чу ли мене, моја јетрвице! Нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“.
— пребољет не могу, већ ти збори млађој јетрвици“. Она оде млађој јетрвици: „Јетрвице, млада Гојковице, нешто ме је забољела глава, — тебе здравље! — пребољет не могу, но понеси мајсторима ручак“.
Вели њојзи госпођа краљица: „Иди, каже, моја јетрвице, те однеси мајсторима ручак, ја ћу твоје изапрати платно, а јетрва чедо окупати“.
Кад то вид’ла млада Павловица, завидила својој заовици, па дозива љубу Радулову: „Јетрвице, по богу сестрице, не знаш кака била од омразе, да омразим брата и сестрицу?
“ Ал’ говори луба Радулова: „О, бога ми, моја јетрвице, ја не знадем биља од омразе, а и да знам, не бих ти казала: и мене су браћа миловала, и милост ми сваку доносила“.
Кад су деца женидбе дорасла, обадва је оженила мајка, довела им две лепе девојке: Виду Винку, Давиду Ковиљку. Јетрвице мало живовале, мало време три године дана; кад настала година четврта, свака роди по једнога сина, Винка Мирка,
Ој Ковиљка, мила јетрвице, кад ми, сејо, у цркву пошећеш, твог Маринка на руци понеси, мога Мирка за руку поведи — нек се знаде да је