Јакшић, Ђура - ПРОЗА
— Немам!... — И белим увелим рукама покрила је још тужнији израз бледога лица. — То је тужно! Она је јецала од бола.
Она је горко јецала. Ја сам је, тешећи, помиловао по увеломе лицу, чекајући приповечицу сироте Банаћанке. Киша је падала пљуском, са
Шта сам знала радити? Љубила сам му рањене груди, густим прамењем косе моје брисала сам крв с кошуље му, плакала сам, јецала сам... Ох, боже мој!...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што си то урадио? Ти знаш да ти ја никад речи нисам рекла, али сад морам: срце ме боли! — јецала је она. — Био сам љут!... А она, јогунаста, као што знаш, оде!... А сад... ето!... И заћуташе...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, и ја да сам плакô. Јер како је света и чедна бескрајно Туга што се никад није речју рекла, Што је само тихо у
Црњански, Милош - Сеобе 2
Жена је плакала, јецала, тако да је то Исакович јасно чуо. Била је села, јецајући, на столицу, облачећи сукњу, доњу, и чарапе, а затим прекину
гола, као опарена, она тад удари шаком капетана, по очима, а затим паде, плачући, са постеље, на под, испод прозора. Јецала је гласно и понављала да је он крмак, простак, сељачина.
Не постоје трепавице боје пепела. Госпожа Евдокија је, међутим, јецала, и понављала да зна да постоји та жена, да јој га отима, и да она никад среће није имала.
Ништа она није крива. Она је, међутим, јецала, и даље, и понављала да јој га узе рођена мати – као да се томе јако чуди и као да је, само то, боли.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
— Шта можеш. Судбина... Промисао Божја... — Али зашто је и тај Бог био тако... немилосрдан према нама? — јецала је она. Моја сестра је такође плакала. — Дете моје, не говори тако. На крају, сви ћемо ми изићи пред лице Господње.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
ни утрнуле усне од љубљења камена; онда се подвукла под гробницу и, с лицем притиснутим на камену коцку пода, суво је јецала једне те исте речи: „Сина, сина ми, Господе, дај...“ Свеће су у капању догоревале.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
зашто и ми не чувасмо тако Срце са пепелом покојника мили'? Нико не би знао да смо тужни били, Да си ти јецала, а ја да сам плак'о!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
као скрушена, у очајно погурен мали глобус, украс на писаћем столу, нисам смео ни да гледам, а шеталица на зидном сату јецала је једва муцајући секунде док наједанпут, ваљда случајно и колико да ме потпуно дотуче, стаде као срце у самртника.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Нисам јецала. Опустила сам се, наслонила главу на греду и мировала. Знала сам да сузе иду по истом трагу, али ми се чинило да ми је
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
— јецала је стрина и, разуме се, из очију је лила киша суза као из решетке за туширање кад се повуче онај ланчић. — Црни сине,
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
По растрту мору, кô по меку платну, Падали су први галебови. Неђе Молитва је рана у звону И клатну Јецала. Све гране, путање и међе Пјевале су пјесму. Мирисô је здрави Вријесак, и хриди све сиве и смеђе.