Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Кмет Стеван сео с одабранијим људима, па срче каву, и уза сваки гутљај тек рекне: — Их, баш сâм јечам!... А они уз њега додаду: — Погани Цинцари!...
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
— Раде, брате, само да се спасим до првог снопа, а у мене јечам, ено га, још мало, па ће ушиљити бркове ко Мађар из Мармарош Сигета.
Завириш само иза лијеске, а оно дјечак, неки плавојко, као зрео јечам. Сви они мене знају и воле. Мени се одједном одузеше ноге и закова глас.
Тешић, Милосав - У ТЕСНОМ СКЛОПУ
Лижу чанке пси и мачке. (Гледам Призрен - слушам гачке.) Смрачујеш се, дедовино, а зри јечам, а зри вино. А БИСТРИЦЕ, ТРИ БИСТРИЦЕ Глуво јутро - глухи певци. Не чују се земљоделци. Ту ко није - нигде није.
Тек с девојке, као по диктату, склизне рухо - а јечам у злату. Фрулу, коло, студенац, крчаге (крхотине!) Брег именом чува.
Крик у дистих: Чарнојевић, трешње - триптих! Изван кобне патетике жижи рубин тавне слике. уз кубе се пали јечам. Звецне метал: Призрен, Звечан. Каменолом који лети, арханђели то су Свети. Ластавицом трепне стреја.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Тако, „Ам ти кажем, ам ти не кажем, само ти се каже“ (Ам). Али су већ успелије: Који је чам низак као трава? (Јечам); Иде сељанка и носи котарицу са двадесет јаја; испало једно; колико јој је остало (Ниједно, јер испало је дно).
Ако не погодио, љубио те црни враг? (Љубидраг) 12 — Који је чам низак као трава? (Јечам) 13 — Који се лед никад не смрзне? (Поглед) 14 — Највише дýга има и нико му није позајмио?
од вампира булумаћ (ч) — јело од пшеничног брашна справљено као каша бунгур — крупно пшенично брашно или обично јечам или пшеница прво обарени па онда осушени и прекрупљени бутун — цео бутур — ђаво, андрак; нека болест бучка — дечје
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Не жути се и не надима пшеница као кад у пролеће Морава надође: то и није пшеница; то је ситан дивљи јечам пун беле паламиде и плаве женетрге.
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати.
Не би ли и они прихватили, он запева сам, из свег гласа: Јечам жњела, јечам жњела Гружанка девојка... Његову вику нико не прихвати.
Ика разноси ракију, збуњено и усиљено се осмехује, и у ходу наставља да виче: „Јечам жњела Гружанка девојка...“ А онда се у очајању припи уз Цигане, моли их да престану и започну његову песму, прети им,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Остави сад то — викну Ђурица. — Дај ми оне паре што си узео за стоку и јечам. — Како ? Није, браћо, није Бога ми!.... Нема... — Шта нема ... ти твога! — викну Ђурица.
— Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? — За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе.
— Јеси ли о аранђеловском вашару узео педесет, о пантелијевском тридесет, а колико ти је дао Дмитар за јечам? — За јечам? — одговори Никола, чудећи се тачном рачуну, који му Ђурица изнесе.
»За јечам ?... Раздао сам по народу, тако ми самога Бога!...« — понављаше он у памети последње Николине речи и изазиваше све оне
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Шта ћеш то, ханума?“ — „Идем у то и то село на жетву, на мобу. Видиш како је дивна месечина, јечам стигао, позвале ме другарице удате и неудате.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
ЦВЕЋЕ 47 ИМЕЛА 48 ЈАБЛАН 48 ЈАБУКА 48 ЈАВОР И КЛЕН 53 ЈАГЛИКА 54 ЈАГОДА 54 ЈАСЕН 55 ЈАСЕНАК 55 ЈАСИКА 56 ЈЕЛА 56 ЈЕЧАМ 57 ЈОВА 58 ЈОРГОВАН 58 КАДИФИЦА 58 КАЛЕМ 59 КАЛОПЕР 59 КАРАМФИЛ 60 КАРАМФИЛИЋ 60 КАЋУН 60 КАФА 61 КЕСТЕН 61 КИМ 61 КИЧИ
Кад пада крупа, пале католици понегде у Босни посвећену јелицу и со (ГЗМ, 6, 370; 19, 317). ЈЕЧАМ Герѕте (хордеум вулгаре). Јечам. Реч је заједничка словенска.
ЈЕЧАМ Герѕте (хордеум вулгаре). Јечам. Реч је заједничка словенска. Употребљава се као врста преджртве (свакако не као лустрација): њиме, на Бадњи дан,
о Божићу домаћин посипа полаженика, и полаженик домаћина (Гласинац, 381; 382), домаћица посипа вола (Гласинац, 382). Јечам се просипа под врбу, кад се за њу »венчава« грозница (ЖСС, 279). Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима.
Код те речи (у »Рјечнику«) Вук упућује на овас, али каже да се и друге врсте жита (нарочито јечам) употребљавају за зобљење (као зоб). ОДОЉЕН Балдріан (валеріана оффіціналіѕ).
̓« Верујући у моћ ових речи, »тако пјева и понавља све дотле док кору с прута не сврне« (СЕЗ, 65, 1952, 161). Јечам. У Оребићима, на прагу младожењине куће, посипају невесту ј.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
1918. НА ПРИПЕЦИ Скуњено и жедно ћути стабло свако; Испуцала земља, сухи јечам стрши. Врелу јару сипљу и поља и крши, и нигдје ниједан лист да би се макô.
1918. ЖЕТЕОЦИ Кô свилене нити што их паук саткô, По дрвећу виси месечине вео. У пољу, уз реку, шушти јечам зрео, И, кô крв, са гране руди воће слатко. Мали дрвен торањ, као стража нека, Уврх села стреми.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
ово време дао нам је Бог; за нашу храну ово семе чврсто и јакостно: сејања свакога и разликога виђена: пшеницу чисту, јечам, зоб, проју и остало жито прихватно за нашу телесну потребу и животињу, и видимо пољске усталце где раде о том и труде