Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
и у патњама и у радости често пуштају на вољу својим осећањима: говоре, казују све патње, певају и покликују, хучу и јече, свете се и жртвују.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа — Ал' му ајдук зајам враћа.
СТОЈАН И Долине, брда и тутње и јече, И цикћу пушке и мачеви звече, У месо бију ти проклети топи. И ране јапе, врела крвц(а) лопи, И мозак кладе, и
Ето с' небо позлатило — Сунце грану — де л' је њено? Сви ветрићи за њом туже, Слављи тужне песме вију, Врела јече, а те руже Грозне за њом сузе лију, Све се, све се о њој бави, А он? Да л' је заборави? (2.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Намах се отвори Косово. Грме топови, море, небо се пролама, сијевају сабље, звече ханџари, јече рањеници, — све огрезе у крв. Бране се војници, јер немају куда, но која вајда кад ниједног оклопника посјећи не можеш.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
клупама су баш у том свечаном тренутку распоређени најтежи болесници који књавају на врећама, клопају сланину, стењу, јече, или — што је најуспјелији фазон — једноставно умиру ко муве! Феноменалан призор, нема шта!
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Пођимо журно. До зоре бар на нашем столу да буде дар.“ Кренуше браћа, све брда јече; „О, хоја-хоја, весели зече!
“ Док Видран Видрић пред прагом хрче, у млину деда, све брвна јече, сиромах Жућа и мачак Тоша поспане очи у поток бече: кад ли ће најзад, мокар и бос, незнани рибар показат нос.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Неки још држе стиснуте пушке. У оном камењару између мртвих јече рањеници. Командир прати хитно ордонанса да позове болничаре, ако их где има...
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
и боје, А земља има сетан мирис дуња Што месецима у прозору стоје; И све да буде тужно, све да буде Као да свуда јече болна деца, Растапају се чежње као груде, И све кроз сутон пригушено јеца; Па кад на мене падну усне твоје, Да
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Мрак! мрак се хвата дубок. Јече трубе Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом
Победу смрти што носи трофеје: Увеле наде из стварности грубе, Цепане снове, до оне алеје Што гуши земљом живот. Јече трубе Погребни марш над бићем свега света, За оне што се пате, који љубе, За просјаке живота тол’ких лета.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Бој се заврше. Дим га обавија, а тутњава заглухнула га. Падају и јече око њега. Он пуца, млати кундаком, боде бајунетом... Изморен, гладан, пада на земљу...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Ништа спрама оном куд смо ми пропадали! Ништа није јадније слушати него гди даске око нас шкрипе и балвани испод нас јече. Чудо дивно како се не разглаве, те би нас било до ушију поквашени[х]!
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Зачуђен диже се Август, и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече, и бледа царује тама. Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона.
Петровић, Петар Његош - ЛУЧА МИКРОКОЗМА
Два војводе, вјерне моје слуге! хуче страшно адски урагани, а вулканска мрачна грла јече, ричу грдна тартарска страшила, звече ланци с јарошћу уждени, буче волне с мучитељском буком: све глас слива под
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
Ком је мило нек се с женом туче, Нек се туче и за косе вуче. Нека гајде поред свирца јече, Пуне чаше при весељу звече. Не завидим, на част сваком своје, Моја је сва слава стихотворство моје. ПОЗОРИЈЕ 4.
Краков, Станислав - КРИЛА
Куршуми рију сунцем испечену земљу, и бацају облачке прашине увис. Узаман вапију и јече остављени рањеници. Нико се не обзире на њих. На запаљеној пољани има само људи који себе спасавају. — Коњица, коњица.
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Како српско коло игра, Како српске мисли буди! А кум Јосим загрли ме: „Стари свате, весô буди!“ Песме јече, чаше звече, Руменији сви у лицу. Де, старојко, реци и ти Ма најкраћу здравичицу!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
Била је то нека бугарска чета, која је журила у помоћ онима на реци, па налетела на мене. Пред нама јече рањеници. Сад им нико не може помоћи. А ноћ је и онако пуна крви и смрт лебди над главама свих нас.
Ваздух као да се цепа, онда кркља, јаруге јече. У том хаосу малени човек дрхтавом руком покреће микрометар дурбина, устрептао, усплахирен...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
црвени, У лепота цвеће на груди се зелени; Глед[ај како] с играча зној р'јекама тече, У момака од љубови серца громко јече! У попе се замрсила сва от зноја брада, Како неће, до њега је попадија млада!
Све раздора сруши власт; Лети Србин, лети вољно На Косово, поље бојно, Нагли своју у пропаст. Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је?
Кад султан паде, грозни страх и туга Обузе Турке у царскоме стану, Па забуњени скачу, беже, јече, А српски мач ји немилице сече.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Сва су звона вјешто била повезана једно за друго. Он стао, па љутито вуче за конопац, а звона циче, јече и потмуло се разлијежу. Остави авлијска врата и стаде отварати стаје мумлајући нешто кроз зубе.
Баталијун! Баталиј-у-н!“ Јече, људи, горе и гудуре — од стра'оте се божје ћутећи не мере... Крпатим ја грчки, наносим мало на арапски, забркљачим
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Ј. се употребљује и у љубавним врачањима и гатањима. На Ђурђевдан девојке се пре зоре ваљају по јечму »да момци јече за њима« (у Левчу, Караџић, 3, 1901, 123; СЕЗ, 7, 105). Уочи Ђурђевдана девојке узму неколико зрна ј.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
свлада, И нестане давно многих пријатеља Кад јесењи ветар с непогодом дуне, И тајни се одјек захори у миру, Знај: то јече моје покидане струне, То удара прошлост у сребрну лиру.
Чуј! у даљини тавној кимвали сладосно звоне, И смех се разлеже њихов и трубе њихове јече. У славу сутрашњег дана, о громовниче Кроне, То њини пехари звече. Чујем ли варварски усклик ахајских песама бојни'?
грме, И распршташе се силно под сводом мрачнога храма Зачуђен диже се Август и баци к тераси поглед, Где звуци звоне и јече и бледа царује тама. Престаде весели шапат између стубова древних, И полупијане жене јурнуше до царског трона.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
дебелим зидовима, који не пропуштају ни звук, ни жегу, ни мраз, покривена патосом од храстових паркета, који старачки јече при сваком кораку, загревана каљевом пећи, која, певуцка када се подложи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Страшно ли се злотвор сили, Све крвави покри крили, Љубе љуби, ђецу гази, Часноме се крсту плази, На кољу нам јече браћа – Ал му ајдук зајам враћа.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Ах, Бурјам, Бурјам! Каква је то слава, како мачеви севају, како штитови јече, брда се тресу, а он на коњу и пешке лети, како непријатељи пред њим као муве падају! Тко ће његово положеније описати?
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги!
И врбљаци и потоци ходе, А красно пада вече, И трубе ловачке јече: Ај, са Двине, чуј, драги, трубе јече, Чуј, драги!
те, Све док пијана гори одбегла не би: Где уз храстова срца твоја моје срце залистаће; Чуј, драги, са Двине трубе јече, Рибари се спремају, Чуј, драги!
Купало, прекрасни несташко пролеће. Са звеком ратном и смехом у наша срца слеће. Чуј, драги, с Космаја трубе јече! Купало, прекрасни деран пролеће.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
њиме сустане, он се онда ев' у град поврати, ђога сјаше, дората узјаше, па изгони дора на капију, све једнако Милош с'јече Турке.
Мили боже, чуда великога! Да је коме погледати било како с'јече војвода Момчило, како крчи друма низ планину! Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га
Више тлачи коњиц Јабучило нег' што Момчил' бритком сабљом с'јече; ал' га лоша срећа сусретнула: кад изиђе према Пирлитору, сусрете га девет враних коња, а на њима брата ни једнога!
се пење граду уз бедене; готов бјеше у град ускочити, ал' долеће љуба невјерница, оштру сабљу носи у рукама, прес'јече му платно више руку.
Кад дођоше под Кара-Окана, Окан бише три године дана, Окан бише, узет не могоше; Марко с'јече арапске јунаке, па све главе пред цара износи, а цар Марку бакшише поклања.
“ Превари се, уједе га гуја, превари се, пружи десну руку; ману сабљом Краљевићу Марко, одс’јече му руку до рамена: „Ето сада, Новаче ковачу, да не кујеш ни боље ни горе; а нај тебе стотину дуката, те се рани за
Милош паде, а Максим допаде; колико му крвце жедан бјеше, ману сабљом, одс̓јече му главу, пак је вранцу баци у зобницу, а ђевојку оте у ђевера, пак побјеже на муштулук мајци.
Арап паде у зелену траву, а допаде Старина Новаче, сабљом ману, ос̓јече му главу; па допаде дели-Радивоју, прес̓јече му тенеф на рукама, а даде му сабљу Арапову. Мили боже, на свему ти вала!
Арап паде у зелену траву, а допаде Старина Новаче, сабљом ману, ос̓јече му главу; па допаде дели-Радивоју, прес̓јече му тенеф на рукама, а даде му сабљу Арапову. Мили боже, на свему ти вала!
пресјекао, и Алилу руку обранио, рука паде у зелену траву; други пут га ударио Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури са
Јанко, удари га по бијелу лицу, одс’јече му лице до вилице, синуше му зуби до ресице; трећи пут га ударио Јанко, прес’јече га по свилену пасу, па га тури са коња ђогина. Мили боже, чуда великога!
“ Сустиже га накрај поља равна, удари га мачем на довату, до рамена одс’јече му главу, па он виче слугу Шабан-агу: „Врат’ се натраг, слуго Шабан-ага, те ти скидај Његошевић-Мата, тврда вјера: