Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Простак и дете од свашта се препадају, и малодушан човек у всегдашњем живи страху као зец. Јеја кад гди завиче, плаше се баке, јер то значи да ће ко умрети. А гди се људи рађају а не умиру?
Црњански, Милош - Сеобе 2
Одсад ћемо слушати: Јего Високопревасходитељство Степана Феодоровича Апраксина. Јеја Императорскаго Величества високоповелителнога ђенерала и рикскомесара, лајбгвардије сименовскаго полка потполковника и
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
његов јединосуш ан — раван, једнак једовит — отрован јеже — када, ако, које да језичник — паганин јеј — њој јеја — сова јелеј — зејтин јелински — грчки јер — зашто јестество — природа јешче — још, в.
Поповић, Јован Стерија - ПОКОНДИРЕНА ТИКВА
РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно! (Које различије между јеја и матери јеја.) ЕВИЦА: Ја нисам знала ценити филозофе, но сад, како сам разумела како су у великој слави и чести,
РУЖИЧИЋ: Изјашчно, изјашчно! (Које различије между јеја и матери јеја.) ЕВИЦА: Ја нисам знала ценити филозофе, но сад, како сам разумела како су у великој слави и чести, волила би и
РУЖИЧИЋ: Отишла је во своја си. ЕВИЦА: Еј, тешко си га мени! (Отрчи.) РУЖИЧИЋ (сам): Њест ли сија боља од матере јеја? Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет.
Воистину, сеј образ јест идилскаго живота, сију да возму аз в супругу, не марећи что со материју јеја будет. ПОЗОРИЈЕ 8. САРА, ФЕМА, БИВШИ САРА: Службеница, службеница, како, ви сами? ФЕМА: Коми фо!
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Никто јеја гроз избјежит, зане всјем нам смерт предлежит; савјест чистаја, права, свјатаја, не бојит сја, она једина јест невредим
всјем нам смерт предлежит; савјест чистаја, права, свјатаја, не бојит сја, она једина јест невредима от стрел јеја. 1766.
1793. Доситеј Обрадовић ПЈЕСНА НА ИНСУРЕКЦИЈУ СЕРБИЈАНОВ Сербији и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагајему их Војеводи Господину Георгију Петровићу посвећена. Востани, Сербије!
Кол сладосна нишча Јеја тиха надежда, Брагорастворјајушча Горкост смерти всегда. — Тјело моје с червми Истљети будет, Душа же с ангели Во
С.С.), по наметљивој аналогији са псеудонимом у Горестном плачу (онде стоји да је овај објављен „чрез сопственаго сина јеја”), сматрало се да такође треба да значи сопствени син Сербији, тј.
Чрез сопственаго сина јеја објављени. В новој типографији грекоправославној. В Венецији 1761-го љета. Мјесјаца ноемврија.
по Шафарику (код кога је, уосталом: Сербианов), забележио овако: Пјесна на инсуррекцију Сербианом, Сербии и храбрим јеја витезовом и чадом и богопомагаемому их воеводи Г. Георгију Петровичу посвећена. У Венеции 1804, 8-на.
мње сладосноје Ваше поздравленије и цјелованије всјаки крат когда он заступајет мјесто мојеја матере, и ко мње во имја јеја писати благоволит.
Она јест вожда или цјеломудрије својеја младости оставила и завјет својего бога заборавила, зане дом јеја наклоњајетсја к смерти и јеја хожденија к погибели. Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота.
или цјеломудрије својеја младости оставила и завјет својего бога заборавила, зане дом јеја наклоњајетсја к смерти и јеја хожденија к погибели. Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота.
Вси који к јеј преходјат не возврашчајутсја на пут живота. Она сама не ходит право путем живота, тако непостојана сут јеја поступанија, да она сама не знајет камо ходит.
Она јест тако звјерообразна и неукротима, да јеја ноги у дому својем заостати не могут. — Сад јест на пољу, сад на сокаку, и на нејаком шетању (шпациру) находитсја,