Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ништа му то не помаже. Леон, папа римски, и Јоан Постник, патријарх цариградски, док су год живили, проклињали су се и један другог антихристом називали, а кад по
Црњански, Милош - Сеобе 2
А њена ћерка почела је, ускоро, да пиљи опет, пркосно, у капетана. Тако су се сатима возили мајор Јоан Божич и његова фамилија. И Павле са њима, до вароши Грана.
У коју се никад више вратити неће. ВИ БЕЛИ ЗЕЦ И ЦРНИ АЈГИР НА ПУТУ На свом путу из Будима у Беч, мајор Јоан Божич, са женом и ћерком, у пролеће године 1752, прву ноћ провео је у вароши Гран.
Осећао се весео, и сам, у том пролетном дану. Био је заборавио све друго. Јоан Божич, после, имао је неке чрезвичајне послове, и у Рабу. Опет је наплаћивао неке новце свога таста и опет је псовао.
Да памти, кад је у сватовима био, и ко му је био „фифер“. Мајор Јоан Божич, на путу из Будима у Беч, пошао је из Раба, рано у зору.
Мајор Јоан Божич учинио се био Павлу прави Бечлија. Канделабри, који су блештали у трпезарији, чинили су се право чудо Павлу,
Док је млад, јаше на јуришима, а кад остари, дрема у успоменама, славан као Јоан Божич, јунак, кога он, Исакович, поштује, као и други официри његовог национа. И прочаја.
Корнет, Зимински – који је у Енгелу становао са њим – причао је Павлу, о Божичу, по нешто – да је Јоан Божич опак човек, убојица, а коцкар, и женскар, на гласу. Богат. Обесан.
Павле може погинути због жене, а што је најгоре, осрамотиће и фамилију. Неће њега Божич, лично, него ће Јоан наћи неког Влахуцана, који ће Павлу смрсити конце, у мраку.
У даноноћним, ратним саветима, решио је да чека. А нико није знао шта носи будућност, идућа година. Јоан Текелија, са својим сербским коњаницима, био је другог мишљења.
Није био љубоморан нимало. Само то није личило на понашање, какво је, према својој супрузи, Јоан Божич имао. Код Вишњевског никад није било, према супрузи – ни ма којој другој жени – ни псовке, ни увреда.
А није ни Ракоцаји имао намеру да га, ако се Јоан зароби, храни, смоквама. Па шта је била воља Божија? Изгубише Серби диштрикт белиградски и поараше Турци всју краину,
Па ето, прође много година, и, једног дана, кад Јоан оде путем у Турску, чу да принцип, крвник његов, живи, на обали мора, у вароши, зовомаја Родошто.
Поповић, Јован Стерија - ЛАЖА И ПАРАЛАЖА
Ваш се дед звао, ако се не варам, Милутин. МАРКО: Митар. АЛЕКСА: По обичају: тако обично тепамо деци, и ако је Јоан, зовемо га Јоцом, Јоцком, Јоциком и тако даље. Тако и Милутин, понеже га нема у календару, прозван буде Митром.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
и што ћеш више! У ове погрешке поклизнули су Василије Велики, Јоан 3латоусти и Августин. Ја овде не мислим с оци процес терати, но толико роду мојему истину кажем да знаду, и да се не
Такови су били у време мојег онде пребивања Јоан Новаковић книнопољски, Аврам Симић косовски Кричка дернишки. Њима совершено приличествује оно слово апостола Павла да
” Притом обзнани ми да се у Бечу на[х]оди наш архиепископ Јоан и да је нужно, пре него се у каково упустим дело, да му се јавим. „То је најлакше!
По фтором часу поставе трапезу и дође господар дома, мој нови пријатељ, мистер Јоан Ливи. С њим се поздравим и почнем разговарати латински, којим језиком он бесеђаше с предивним красноречијем и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Обухвативши и П-ову рецензију и Суботићев одговор, Ђорће Малетић је написао опширан чланак Нешто о балади г. Јоан. Суботића Сабља момче, цвет девојче у Подунавци за 1843. год., 11. децембра, 107аб, 18. децембра, 201аб, 24.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Пресвета дево, јако виде Јоан Луну под ногама твојима, да узрит и рог христјански, на покров твој уповајушти, попрану Луну ногама твојима!
А на пролеће птичији глас у пустињи чуће се. Јоан претеча кано ластавица запојаће. Да и смишљени славићи црковни лепо слатко попевају!
И у десној му руци држаше седам звезда. Кад то смотре Јоан, Паде му пред ноге на земљу Од страха кано мртав. Метну они чудни човек на њега Своју десну руку и рече му: »Устани,
ВЕЧЕРА ВЕЛИКОГА БОГА У неко доби, кад је био свети Јоан у Патму, у некој ади и тамо неко виденије чудно од много руку му се показивало.
А брат му Јоан уједно с матером а и сва остала србска господа тужно се забринуше и жалостиво много се плакаше о тому.
О ИГРАЧИЦАМА Жена играчица сотонска је невеста, проћи ће онако кано и кћи Иродијадина, штоно је кроз њу свети Јоан крститељ погинуо, јерно жена, девојка ли је врла играчица, не теке што ће она сама пропасти у пакло, него и оне ће
Зарад тога вели то јевангелист Јоан за Христа: »Свет в тме светит се: свет у мраку светли и помрчина не може га заслонити.