Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Младен се, истина, лишава љубави према одређеној особи, Јованки. Само што, при одбијању Јованке, он насвагда у себи пригушује осећања, поништава еротске нагоне.
Баба не односи пуну победу све док њен унук заједно с првим (и јединим) пробуђеним еротским осећањима (према Јованки) заувек не истисне и све чулно-чувствене мотиве из свог понашања.
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Сав срећан, кад би му се досадило код куће, он би излазио. — Код Младена... — говорио би жени и Јованки одлазећи и поштапајући се, како је одмах од капије им почео, онако чуван, изболован. Он зна да до њега стоји.
Те вечери, мада је био решен већ да сутра треба да им дâ савет, а у ствари свој одговор Јованки, поручи кући да га не чекају на вечеру.
— И, чисто молећи: — Хајдемо, Младене! Хајде, баба-Стано! — позивао би их и улазили унутра, а Јованки мигом заповедао да иде и донесе послужење. И ту, у дворишту, седели би, служили би се.
Утом, свекар јој сасвим расположен, наређивао би сину да, знајући како ће то Јованки, снаји, бити радосно, да иде и позове старца и старку, »пријатеље«, овамо, да им каже и да их прекори: зашто да не
Непријатан као сведок који га је опомињао колико и колико... Једно вече одазваше га. Много јој [Јованки] било тешко од пре ручка. Била на самрти и нису се надали да ће се повратити. Али повратила се, и прва реч била је он.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ни оно што се догодило Јованки, кћерки манастирског меропха Радише Марковића, није било много друкчије. На сам дан њене свадбе нашао се Дадара,