Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
Тај час одем с Недобом графу [Јовану] Каподистрији у канцеларију. По обичном поклоненији, кажем: да је народ српски сада у крајњеј погибели и да Турци
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Онда Јовица поли Јовану и Станку, а Станко опет њему. Пошто се умише, убрисаше се својим дебелим рукама, па се окретоше истоку те се богу
Он је долазио све ближе... На друму се појавише Турци. Јовица задрхта... — Ибро! — рече он Јовану. — Мир! — рече Станко, а срце му залупа видећи Лазара. Турци су ишли безбрижно.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
ЧЕТВРТА 191 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ПЕТА 197 ГЛАВА ДВАДЕСЕТ ШЕСТА И ПОСЛЕДЊА 214 ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА ПРИПОВЕТКА Своме ујаку Јовану Ђорђевићу професору Велике школе ГЛАВА ПРВА У којој су описана два попа, две попадије и две попине ћерке из једнога
Црњански, Милош - Сеобе 2
долазећи из вароши Дебрц – како пише у једном писму Трандафила – деветнаестог октобра, на дан посвећен преподобном Јовану Рилском.
Теодосије - ЖИТИЈА
на граду Зигу иза велике цркве поче зидати цркву посвећену Рођењу пресвете Богородице, и другу цркву посвећену светом Јовану латоустоме, а трећу цркву подиже на великом пиргу, Преображења Господњег.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
По Јовану Скерлићу* утицај руске цркве и књижевности се нарочито осећао од 1740. године до краја XВИИИ века. Једна врста говора
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Један Караџићев дописник, Димитрије Тирол, пише 1827. године Караџићу о Јовану Ст. Поповићу: »Он вас само брани, вас одобрава и народње српске пјесме тражи, да их читајући научи.
деведесетих година, са променом књижевног укуса, а нарочито са променом идеја, и духови и читаоци почели су се враћати Јовану Ст. Поповићу.
Радичевића (у Зети и Црногорци за 1885) и Змаја Јована Јовановића, против кога је написао целу једну ружну књигу (О Јовану Јовановићу Змају (Змајови), његову певању, мишљењу и писању, и његову добу, Сомбор, 1902), не служе му нимало на част.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А? Сељак ћути. — А? — Ниси ти муштерија! — вели и спрема се да иде. — Два и по. — Јок... три и по. Јовану су једнако звониле у ушима рођакове речи: да ће прасе трајати до Малога Божића.
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Њено обасјано и зажарено лице, угрижена уста, вреле очи, коса у нереду, јелек раскопчан, све то учини, те Јовану сину мисао да је можда она трудна и баш сад осетила чедо под појасом. Он спусти мотику и задрхта радостан.
Он спусти мотику и задрхта радостан. — Па шта ти је? — Ох не знаш ти! — груну она у јаук и силан плач. — Не знаш! Јовану се учини то као прекор: што је он, ма да види каква је, трудна, опет гони ноћу да ради. — Та не плачи!
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
КАРАЏИЋА 80 О ШЕКСПИРОВОЈ ТРИСТАГОДИШЊИЦИ 83 СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ 90 СВЕТОЗАРУ МИЛЕТИЋУ 93 СПОМЕН НА РУВАРЦА 94 НА ПАРАСТОСУ ЈЕЛЕНЕ БОЗДИНЕ 103 ДОН КИХОТУ 105 ПРОЛОГ ЗА
ЗА ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ 108 БАЛАДЕ 111 ЂУРЂЕВИ СТУПОВИ 112 МИНАДИР 131 САМСОН И ДЕЛИЛА 138 ХИМНЕ И МОЛИТВЕ 174 ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ 175 МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ 178 ЅАНТА МАРІА ДЕЛЛА ЅАЛУТЕ 179 ПЕСМЕ МЕСТО ПРОГОВОРА МЕЂУ
СПОМЕН ЈОВАНУ АНДРЕЈЕВИЋУ Не суди мени, пресуђена сени, не суди ми занесен покушај из оних светова благословени' у стари те домамит
ХИМНЕ И МОЛИТВЕ ПЕВАЧКА ИМНА ЈОВАНУ ДАМАСКИНУ за Српско певачко друштво панчевачко Богу зефира, богу олуја, господу сфера звучнога мâ, богу славуја и
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Стаде муња даре дијелити: Даде Богу небесне висине, Светом Петру Петровске врућине, А Јовану леда и снијега, А Николи на води слободу, А Илији муње и стријеле. 6. Ај ђевојко, душо моја!
Ђе Јовану љуби воде у часе добре. Вод’ је, води, млади Јово, сретња ти била! У њу су ти свака добра, која с’ могу наћ’: У њу
дјевојака, Које су ти зарукавље везле; Једна везла, двије тебе клеле: “Колико је на рукаву грана, Тол’ко било на Јовану рана! Колико је по гранама кука, Тол’ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га уд’рило стр’јелица.
Колико је по гранама кука, Тол’ко било на Јовану мука! Колико је у рукаву жица, Толико га уд’рило стр’јелица.“ 120.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ПИСМО ПРИЈАТЕЉУ Јовану Радуловићу Шта да ти кажем, пријатељу млади? Речено је: „Има време кад се сеје И време кад се жње;“ — и кад се
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Била нам срећа на састанку како Ристу и Јовану на уранку па води Јордану. Вазда се састај али и вазда се љубили. И за здравље оба племена, и нашега и вашем.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Из Србије опет ће најбоље бити да се имена од пренумеранта пошаљу у Биоград Г. Јовану Гавриловићу, начелнику у попечитељству финансије, а из осталијех мјеста на мене, додавши на писму ауф дер Ландѕтраѕѕе,
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Језа, не од страха, од згранутости. Њему, Господар-Јовану, јесте, један једини пут: у августу 1842, у Жабарима. Ишао је на Вучића и вучићевце а знао да губи.
Првих је било јако мало, других јако много а сви су изгледали ганути. Онда је свима, па и Господар-Јовану, застао дах: његов брат, Господар Јеврем Обреновић, Председник Совјета уставобранитеља, прилазио је полако, хром и
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Ђурђе — поче писар, гледајући га оштро и право у очи — у Трбушници је ономад извршена опасна крађа Јовану Чупићу: разбијен му је вајат и однесене су неке ствари.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
из Русије] је писао на проту Николу Поповића, да му се пошљу гајде, и кад ји је добио, то о своме крсном имену, светом Јовану, кад је највеће весеље код њега било, оде у другу собу, удеси ји, и онако с мешином под пазувом и прдаљком на рамену
извештава се како је у овоме месту, у карневалско време, приређена свечаност, а углавном из љубави према месном пароху Јовану Чокрљану, који се био вратио у Бечеј из Шибеника, ”гди је професором Богословије био”; тада су га мештани „особито..
” (Јавор 1892, 561). Светозар Милетић је већ раније, 13. децембра 1847, писао Јовану Ђорђевићу: „Збиља! да другу Славјанку ,Сени Павла Поповића’ посветимо — мислим да би све ово на ободрење других
Од сада међутим, надам се, мораћемо и о њему повести рачуна. 3) Јовану Пачићу сам сада дао још више простора, уневше пет његових нових песама.
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Софрић, 73. Црква је томе обичају дала своје објашњење (у вези са Јеванђељем по Јовану, 12, 13), и локализовала га на Цвети. В. има везе и са култом мртвих. У љубињском котару в.
Врло омиљено цвеће у нашем народу. Према хришћанској митологији, оно је посвећено светом Јовану летњем, или Богородици. Кад је Богородица хтела да окуми светог Јована, она је узела киту и. ц.
Кад је Богородица хтела да окуми светог Јована, она је узела киту и. ц., и отишла светом Јовану, поклонила му се »кротко и смерно«, и замолила га да прими кумство (Врчевић, Помање, 44 — у песми).
Ћипико, Иво - Пауци
— Одсјече ми главу! А да би зашто? — вели крчмару, док је сио за сто. — Дао комшији Јовану двадесет талијера, у невољи да му поможем, а он мени у залог ораницу; ја уживао ораницу, а он талијере...
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Тада га почеше поздрављати: 'Здраво краљу јеврејски.'“ Напослетку по Јовану: „Тада Пилат нареди да се Исус узме и бичује.
Шта ће бити са Јеленом? Млада удовица Јелена вратиће се оцу, челнику Јовану Бардијановићу из тврдог града Козника у Расини, и неће проћи ни пуна година, а она ће бити утешена удајом за неког од
Станковић, Борисав - ТАШАНА
И ја не дам, ја те чувам! ПАРАПУТА (смирује се, клеца, хоће да падне). ТАШАНА (придржава га да не падне, Јовану): Дај воде! ЈОВАН (одлази у трем и доноси тестијицу воде и сипа Ташани у шаку).
(Умива га по глави): Како му бију жиле! (Слушкињи): Иди горе и донеси ми какав убрус да му вежем и стегнем чело. (Јовану): А ти ми донеси јастуке и јорган да га наместим и покријем, те да се одмори, спава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
иду упоредо, а цар знаде ко су и како су, па их царе једва дочекао, дочекао, оба потурчио, и турска им имена нађео: Јовану су име нађенули — Мамут-беже Обренбеговићу; а Максиму име нађедоше — Скендер-беже Иванбеговићу.
Шемишљика је некаква трава, али Вук каже да не зна да ли се по њеном листу може писати. 52 О Јовану и Максиму в. увод ИИИ, 5.