Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Забезекнути учитељ није скочио иза катедре и појурио за Луњом као оно некад за Јованчетом. Овоме се он ни у сну није надао од једне дјевојчице.
— Умијем брзо да потпалим и сирово дрво. — Е, то је већ нешто! — дочека Мачак с одобравањем. — Нек пође она с Јованчетом. — А на Голо брдо? — кисело упита Стриц нељубазно мјерећи Луњу.