Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ко се њега држи, губи и овај и онај свет. Ено ти Јове карташа па гледај! Онакав газда, па сад спао на то да прегрће туђу шишарку и да купује по селима коже за Чифуте.
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
Љубинку... гроб не зна, те што му тако нико не може на њ отићи и сузама га својим залити, а ви отидите до »господар Јове«; ту ћете се довољно утешити.
Та... та то је поп-Васин Коста... поп Васа из Сâсâ. Ех, ето шта велим ја! Откуд он зна то? Ја познајем три господар-Јове у Карловци, и ниједан није им’о ћер Драгињу. Све којешта! Макар није им’о друга посла. Ет’ тако!
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Е несрећник!«, а то би се Јове тицало. У кондуити му је стајало: да је марљив и да се изврсно може употребити за препис ако научи боље где треба
Каја се трже и запуши уши, а полаженик рашчешља бркове и отпоче »Рождество« уз припомоћ домаћице, а после и домаћина Јове. — Е, сад, прико, ’ајде једно »Многаја љета«. Да ми помажеш, а ја ћу започети. Запеваше.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Обавља трудољубиви млин свој чисти, посвећени посао. Нема око њега ни безобразних женетина, ни Гњатија, ни Великог Јове. Једини млин поштеђен од ђавола и ружних прича.
Најзад ће те, као за казну, на другу обалу пренијети некакав упреподобљени компањон Великог Јове, ноћна лија кокошарка, која се премондурила и прекрстила у богоносца. — Зашто баш Богоносац?
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
159. Што сам млада, да сам вода ладна, Ја бих знала ђе би’ извирала — Крај дућана Јове базарђана; Не би л’ Јови жеђа додијала, Не би ли се водице напио, Не би л’ мене у води попио, Не би ли му на срце
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Мој мајстор имао је свој дућан у кућам’ господара Јове Муцула. Ови, частећи једанпут нашега тадашњега епископа Георгија Поповича, ја, имајући познанство с слугама дома,
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
као да је хотимице хтео да се врати тој обликотворној језичкој делатности и да је реактивира у Стојанки, у Писмима Јове Станивука и, на посебан начин, у Шеви. Отуд и навире оно језичко обиље које су критичари толико пута већ истицали.
А све то налазимо, како би Шкловски рекао, као огољени поступак у Писмима Јове Станивука (могли бисмо овде готово у целини да их цитирамо као чисту илустрацију) и у мањој мери у Стојанки мајци
А већ у Писмима Јове Станивука осећамо како се стихови разграђују, како се у прозу осипају, или се можда из прознога медија нису никада ни
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Е нема нигде нашега попа Јове. Тај је гинуо за сиротињу. Сад нема таквих попова... — Говорећи ово, једнако је оправљао кола. Упитам га одакле је.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
МРАЧАЈСКИ ПРОТО Кад ме баш толико молиш, ето, хајдемо, па шта нам Бог дадне! — поче Стевица, син попа Јове, жилаво и окретно момче. — знаш ти још какав је то човјек, да Бог милостиви сачува!
Ћипико, Иво - Пауци
—А кућу, земље, ливаде? — љути се Петар. —И то је мени фук! — одговара Војкан. — Знаш чије је то? Газда—Јове, болан, као и што је и твоје његово... Једнаки смо, брате! ...
Примивши спис, Раде тога часа поврати се кући, сатрвен, као да га је ко кладом по глави смлатио. Одвјетник газда—Јове, доктор Пилић, пожури те учини на суду све што бијаше потребно у послу газде са Радом.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
кренем у лутање по долини, све у нади да ћу барем за дан-два наћи спокоја крај неког тиханог вира, испод неке гранате јове на Морави, и ту се сит наспавати.
Вода је ту тиха, нигде не прелази изнад појаса, а и лако је сићи с обале. Оставим одело у шупљини старе јове и го, заклоњен густишем, приђем обали. Спустим се преко косе камене плоче у воду. Такво место сам дуго тражио.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
месту где је плоча ова, Разгрнем коров и дугачке вреже, И спазим на њој урезана слова: „Под сим каменом почивају кости Јове Лазича из града Зворника, Здје погинувшег у цвјету младости, От Сали-аге сербскаго крвника.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Ту сам сео на меку маховину испод једне старе јове, са које је, лепршајући се, опадало лишће, тихо и грациозно, као да не осећа олују рата.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
правда и Бог... амин.” Павле Чајновић беше син некада познатог у варошици лепотана, бркатог граничара Јове Чајновића. Тај Јова је мислио бити и остати активни наредник и фуражни надзорник. Дошла је коб.
Врста револуције, врста љутог грађанског и суграђанског протеста наваљивала је на кућу Јове граничара. — Зар Павле да не иде на науке? Ја ко ће ако он неће? — Чија је то воља, и шта то има да значи?
Кожа на лицу добила тон ружичаст; лице велико, нигде му краја нема од силне избријаности; много црне обрве Јове граничара, на оној црвенкастој кожи изгледају неприродне, као извучене.
Али Бог је милостив, мислиће и Бог на мог малог Исака. Јеси видео слику? Лепши је од мене и Стеле. Нешто има од деда Јове граничара, али оне црне очи сасвим су у енглеском типу лика... А како си ти, Бранко? лепо изгледаш. — Хвала, добро сам.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Том приликом баба Стака, удова поч. Јове Батића, налети у мраку на једну крмачу и паде преко исте задобивши озљеду тупим предметом по глави.