Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
И ко зна где би се зауставио да га не прену познат глас: — Не мене!... Он познаде Јовицу. И као свуче му се она магла с очију. Он погледа око себе и виде своје другове. Харамбаша му приђе и ухвати га за руку.
Станко се освртао тамо-амо. Око му је тражило некога, али га не беше међу лешевима. Виде Јована и Јовицу загрљене, наболи на нож једну главу па се смеју. То је била глава Ибрина. — Харамбашо! — рече Јовица.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
И њему није остао дужан!) У том допису је добро очепио и Јовицу терзију само зато што га је све једнако виђао с капетаном.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Станка је и Јовицу чекала две ноћи, па, не видевши ништа, остаде разочарана и још зловољнија. Непрестано је потом мислила и питала се:
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Ао десна колена елчибашу Дојчетића Вука, па до Вука Бошка Рајчевића, па Стојана, Степојева сина, па до њега Јовицу Ресавца, кучајинска бојна копљеника од Ресаве, лепе воде ладне; па до њега Големовић-Ђуру, па до Буре Орловића