Употреба речи јовић у књижевним делима


Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ

Ту је сам газда од кафане Никола Јовић, понајбогатији у Смедереву, са својом фамилијом: женом и ћерком јединицом на гласу и у Смедереву и у околини.

Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА

ЗЛАТНОГА ПЕРСТЕНА 224 ВЛАДИСЛАВ СТОЈАДИНОВИЋ ЧИКОШ 226 КУПАЦ И ПИЉАРИЦЕ 227 МИЛЕНКО И БЛАГОЈЕ 229 ПЕСМА 231 СПИРИДОН ЈОВИЋ 234 СПОМЕН 235 ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ 237 САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ...

1835. Владислав Стојадиновић Чикош СПИРИДОН ЈОВИЋ СПОМЕН Сећаш ли се оног сата Кад си мени око врата Беле руке савила, И кријући твоје лице Мени поне нехотице Твоју

Кад ћу опет сретан бити С нежностју те загрлити, Сркат с твојих уста мед! 1836. Спиридон Јовић ЈОВАН СТ. ПОПОВИЋ САКРИЈ БЛЕДЕ ТВОЈЕ ЗРАКЕ... Сакриј бледе твоје зраке, О светило месеца!

СПОМЕН (стр. 175). Први пут објављена у забавнику Српска зора Беч 1836, 174—5, чији је уредник био сам Спиридон Јовић.

”) Еіѕенѕтадт. Им Селбстверлаге дес Верфассерс. 1885, 45—6, и да гласи овако: СЕХНСУЦХТ Нацх С. Јовић Денкѕт ду ноцх ан јене Стунде Алѕ ду мир, мит ѕüѕѕем Мунде: Деине Ліеб’ гестанден хаѕт; Унд алс ду мит сцхеуен

Милованов, Еустахија Арсић, Михаило Витковић, Јевтимије Јовановић, Владислав Стојадиновић Чикош, Сава Мркаљ, Спиридон Јовић, а сем тога и песме грађанске лирике.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности