Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Наста тајац и тишина. А, замало, све усну дубоким сном... Зора тек почела рудити, први петли запеваше, а Катић с Јовом бахну пред кућу. — Где су? — упита Катић. — У качари — одговорише жене. Они приседоше мало крај огњишта.
Био већ и прошао његову кућу. Онда се врати, уђе у авлију, па затим у кућу. Попа је седео са кмет-Јовом крај ватре. Лазар скиде капу и приђе им руци. — Жив био, Лазо! — рече попа. — А које добро?
— Не седимо, Ногићу!... Али, брате, нисмо знали. Ко може знати шта је у оној ђаволској души?... Ја сам, истина, с Јовом заједно одбијао људе од њега... — Сад, шта сте ви радили, ја не знам, али тек то знам да ћете са ви овде покрвити!...
— Онда, Иване, ево! И он узе штап који му Јова пружи, па га даде Ивану... Иван се препе на доксат, па се пољуби с Јовом. Попа рече: — Иване, да нам се закунеш да ћеш чесно и поштено вршити кметовску дужност.
Јер што је данас било с њим, биће сутра с тобом... с Јовом... и другим лудима... А ја идем Станку. — А где је он? — Они су сви на Подинама... Ту је и харамбаша.
И Станко развезе надугачко и нашироко причу о боју мишарском. Таман се он распричао у највећи јек, а дође попа с Јовом Јуришићем. Назваше бога и поздравише се. — Ето, мало седосмо, па нам Станко прича — рече Алекса.
Ово ти је као кад пођем у Шабац!... Врата се отворише и у собу уђе попа с Јовом Јуришићем. — А... Ево, нека ти попа каже!... Он, човек, и свете књиге чита... — А шта је теби, море?
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Ја све то гледам. Идем сваки дан уредно трипут у Ћијукову механу на пиво и играм санса са Јовом адвокатом и Николом поручником. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Па, прико, нећу ти бога назовем ако ми ту љубав не учиниш и не дођеш. — Добро, стоји! — рече Павле и рукова се с Јовом. — Дакле, да кажем Каји да је то сигурно? — Сигурно! — вели Павле, и разиђоше се. Оде свак на своју страну.
Дошла је предвече, у немачким хаљинама. По сахата се онако у шеширу разговарала с Јовом, а затим су испод руке у љубазном разговору отишли у кафану на вечеру за инат душманима. После су лепо живели.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Дан по дан, миц по миц, отпоче по селу шапутање, проради Зуко Зукић: те ова се цура састаје на извору с Великим Јовом, те ону снашу, дрварицу, затекли у шуми с Ћопића најмеником, те око млина се мотају младе жене, и то баш недјељом, кад
бриге и мртвоузлице, пипка јесам ли добро покривен и гунђа удобровољено, са злурадим пркосом: — Баш је нас брига и за Јовом и за Гњатијем, нека мељу како им драго. Главно је да ти свом ђеду гријеш леђа.
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
Једним словом, блажен они богат који с праведним Јовом може рећи — ˋбио сам слепом око, а [х]ромоме нога; сироти и удовици био сам отацˋ.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Да ми добавиш Новицу до мрака! То нам је најпотребније — рече он, чим се поздрави с Јовом, који се изненади његову доласку. — Новицу... сад ће дете да отрчи, само ако га нађе. — Зар није у вароши?
Тек увече стиже капетан у варош са везаним Ђурицом и Јовом. Станку је оставио код оца јој и дозвао лекара да је прегледа и лечи. Лекар се нада да ће преболети.
Ћипико, Иво - Пауци
присједник, варошки крчмар који је због слоге у опћинску управу ушао и само ради ње данас се жртвовао да и газда—Јовом дође, јер друкчије не би дошао, јер још њихови стари нису били пријатељи.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
А увече је пред својим Јовом, на слабом српском језику, извела биланс. — И по други пут ће Роза платити диференцију. Али трећи пут неће, јер не