Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Хемикалије леже без икаке употребе, само што мој сестрић покаткад претура. Јока Чукарова наишла на азотну киселину, те њоме шара јаја за Васкрс.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Бајевич му рече да је то Јока Стана Дрекова, коју је муж, у Тријесту, осрамотио и напустио, јер му се досадило да чека. А што пита?
Она му мирно – као да га никад није видела – рече да је Јока, Стана, Дрекова и да ју је муж, у Тријесту, осрамотио, и оставио. Досадило му да чека, па је нестао.
А молио је да буде извештен, ако се нађе Јока Стана Дрекова – нека његова, даљна, рођака. Виткович је, на рапорту, својеручно, написао: Ад ацта!
Матавуљ, Симо - УСКОК
Па био сам с царем Шћепаном и овђе на Његушима, у кући гувернадура Јока Станкова. Послије, кад због њега, због цара Шћепана, ударише на нас три војске: босански везир Сулејман-паша од
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Нађи и једну жену. — Стрина Јока ће поћи и Мићо, Перо и ч'а Танасије. — Море, не поверавај се чичи! — Не бери бриге, знам ја њега.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
ЈАВНА ПРОДАЈА Попев се на ограду, Вука-баба Објави да је почела дражба; Истога часа се баба-Јока На два троношца уз плот скљока, Из грла, у ком округло је нешто застало, Повика, као кроз појачало: „Народе,
затворен у се, тврдоглав Као коњ кад му натуре оглав, Чекао је трговце с Блиског Истока, Док су се Вука, Магда и Јока Досећале беди и јаду Који их је чекао у Ријаду!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Видиш да се у њ загледа... Претрпи се, чоче, није но тек зарудјело!“ „Што си тражио, то си нашао!“ рече Јока, смијући се. „Ушкао си их да се кољу међу се, на сад оба на тебе!“ „Ђаволи, па ђаволи!
„Благо мени данас, ево мени мога брата; ђе си ми жељо моја!“ рече Јока поклонивши се да му руку целива. Човјек одиже обје руке да јој их измакне, па ижљуби с њом у лице.
Човјек се пољуби и с њима. „Петре, како си? Како си брате!“ запита Јока, па опет му се објеси о грлу. И он бјеше јако дирнут. „Ујаче, ево ти младога домаћина; до сад га нијеси гледао!
Људи, пошто посједаше, стадоше пунити чибуке. Јока се прислонила уз брата, загрлила му врат једном руком. Толико га жељна бјеше.
Може им бити!“ „Што не дође мајка ти, Спасоје?... Њој је најближе, а она је најпотоња из ове куће поведена“, запита Јока неког згодног црномањастог момка. „Богами, право ћу ти казати, нагонио сам је.
“ „Био све у старога знанца и биће још за неколико“, одговори Јока и уздахну. „Шта би, забога?“ запита Петар у чуду. Сви остали обрнуше се к Јоки. „А ето, имамо рањеника у кући!
Она два дјетића, легавши један поред другог, не хркаху но пискаху и то на измјену, као да се тако бјеху погодили. Јока потичући огањ, смијаше се томе. Сердар, измакнувши се зовну је, а дјевојку посла к рањенику.
“ „Ни мени не би мило било, ни ноћас, ни сјутра, Пејо, ама...“ „Бре умукни и ајд лези!“ сердар ће осорно. Јока се објема рукама ухвати за косе, а сузе јој бризнуше потоком. Њему се ражали.
видјећемо!“ „Ма ти, канда, не разумјеш куд он гађа?“ Сердар извади чибук из уста па је погледа, мало зачуђен. Јока скочи да потакне огањ, ваљда да се увјери спавају ли сви, а у исто време да јој пламен освијетли лице домаћиново.
Мираш не иште Стану за Радојева сина, но за свога!“ „Ја се, Пејо, прекрстих два пута, кад чух што Стамена рече!“ Јока се пред Пејом прекрсти два пута. И сердар, у највећему чуду, извади чибук из уста, па то исто учини. „Шта би, жено?
и Стане, таман дошле с воде; упртила свака по вучију, а у рукама по дижву, па онако прегнуте и задихане, распрћују. Јока, опет, узмувала се, не зна шта ће пријед.
“ У то, као што рекосмо, дође поп Марко сам. „Добро јутро, снашо!... Ха! камо их?“ „Добра ви срећа!“ скочи Јока, па га пољуби у руку.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Сирјеч!... ...Рекла мени баба Јока, да се манем пушке и пиштоља, па да идем на неке школе, да будем неки ђак; а ја велим и овако сам свакојак!
Рекла онда баба Јока: празна је фијока! Машајте се у џепове — у пикслу трпајте! Који дукат, који два, ко шта има, нека да.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Свршава се, долази крај... Је ли крај свега.... смрт? Не знам !... Шта је то смрт? Знам, видела сам кад умре Јока, бледа, па пожутела, хладна... После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била...
После закопају у земљу и готово!... Ништа, као да није ни била... само се издиже гомила влажне земље... Јадна Јока, како смо лепо живеле.... Она мени еве: Шећерка, вели, метни ми руку у недра, а ја полако, полако... А-а-а-... оно!,..