Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
па све ћути и куња, само се чује неко тихо јецање и плакање, испрекидано гукањем гаврановим, оданде из оног комшијског јоргована. Кад ближе јорговану, а оно под њим неки црн, велики као човек гавран, њихов Гага.
А она пролази једнако поред оног јоргована, а он је тужно гледа, па јој вели: »Јуло, видите ли како сам црн као овај гавран!« — »Јесте, — одговара и гавран.
Дође и дан свадбе и венчања. Освануо је лепи Ђурђевдан. Цела поп-Спирина авлија мирише од силна јоргована, а све село окићено селеном, јоргованима и врбовим гранчицама, јер је празник.
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет.
Црњански, Милош - Сеобе 2
А доња, укопана у земљу, за зиму. Пред њеним пенџерима, испод два реда липа, све је било у жбуњу јасмина, и јоргована. А само при улазу, на зеленој трави, белела се пећ, која се ложила сламом, споља, а у којој се пекао хлеб, за
Око њих је био дуг ред стаклених, зимских, башта. Обраслих бокорима јоргована. А иза тих зграда, на утрини, у даљини, преко бара, каткад су се указале силуете ждребади и кобила. У галопу.
Тим веселије било је по вијенским кућама. После турских ратова, Вијена је била постала варош башта, јасмина, јоргована, липа, игранки, песама, вина.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Атаман је уз то писмо додао још и једну гранчицу јоргована. То ју је избезумило. Сутрадан на часу говорила је о физици и пролећу више гледајући кроз прозор него у разред.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Однекуда је допирао мирис јоргована и месечина једног фењера. Над њиним главама спуштао се, од једног анђела, огроман паук, са велике мреже, али га они не
– Из трпезарије је допирала свирка. Кроз отворена врата, мирис јоргована. Вечерас добија чисту спаваћу кошуљу. Почео је да броји свеће. Дотерао је до једанаест, даље није ишло.
Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде, бискуп је, слушајући свирку, мало налево
Станковић, Борисав - ИЗ СТАРОГ ЈЕВАНЂЕЉА И СТАРИ ДАНИ
Сунце беше већ клонуло, хладовина се раширила, а из баште пирка ветрић. Међу грањем ружâ и јоргована извија славуј, а поврх дрвећа, кућа и целог овог зеленила, у светлом зраку, кликће шева.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Шта то раде ове злоће? Чика Ђура крао воће. Отресао бисер с грана Меркурова јоргована. На великом Јупитеру узимају мачку меру, спремају се да га деру.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
“ ЗАМОРЕНОЈ ОМЛАДИНИ Да ли знаш још наше ноћи будне кад су у јоргована румене сенке кад је таван као жудне небу уперене очи? Да ли си осетила да свуд то боли не само код нас: бити млад.
Ја сам те своје земљаке знао, дотле, само са школског распуста, у цвећу багрења и мирису јоргована. Сад сам их упознао и на латринама, чучећи – на латринама у које су били, из хигијенских разлога, намештени велики
Многи међу њима неће се вратити више, никада. У даљини се појављује, најзад, парк, пун јоргована лети, и чесма, која вечно шуми. Прем мојом кућом, видим да стоји права, кошчата, једна стара жена. Која чека.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери, и жуди За бујну љубав, свету богом дана. Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног
Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана.
Стрепи, и слуша топот из далека, Док месечина насмејана сија И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована! ИСКРЕНА ПЕСМА О склопи усне, не говори, ћути, Остави мисли нек се бујно роје, И реч нек твоја ничим не
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
ДОГОДИЛА СЕ ПЕСМА ОВА У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова.
У време плавих јоргована, Кад с цвећем пупи чежња нова, У доба рâних мајских дана Догодила се песма ова. ПЕСМА ТАМЕ Ноћ.
С ПРОЛЕЋА Сада је доба плавих јоргована И плодоносних ветрова што шире Заносни мирис неких давних дана И снóва што се са животом мире.
Раичковић, Стеван - КАМЕНА УСПАВАНКА
И киша прска По голом месу што пати. БУКЕТ Каранфил, црвенкаст као стид, Отвара слатку латицу сећања. Од белог јоргована боли ме вид, Од плавог — рука скоро сања Да су јој прсти постали цвет Па тужно и весело миришу Крај руже која је
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
и касном јесени 1806. године. Изгледа да се сећа само годишњих доба: расцветалих јоргована, потмуло страсних, у разглављеним сеоским двориштима, отежалих, силних звезда у августовској ноћи над Авалом и
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Сама свећа гори у самотној вили. Ј. Дучић ЛИИ ЉУБАВНА ПЕСМА Шуме бокори цветног јоргована, И ноћ звездана трепери и жуди, За бујну љубав свету Богом дана.
Док месечина насмејана блуди, Шуме бокори цветног јоргована. У таку ноћ је пожудну и страсну Изолда некад чекала Тристана.
Стрепи, и слуша топот из далека... Док месечина насмејана сија, И ћув мирисни заносно ћарлија У бокорима цветног јоргована. М.
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сн'јежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И сваки
слушам где жубором звони, И шумор лишћа, што кроз гору гони Дах поветарца у дремљиву молу; А шума мирис цветна јоргована Обиљем свежим сипа са свих страна... Свеле су љубичице!
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
од кристала, а час на елегантни сто писаћи са навлаком од корњаче у златним рамовима и са великим и раскошним букетом јоргована.
Потом, пошто принесе раскошан букет свежег јоргована, седе на ниску табурету поред постеље, узе њену руку и љубљаше је. А болестан ваздух нагло јурну напоље, ствари
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Срећом беху загрљени људи, А жене им, као из обмана, Црном косом што скриваше груди И одело плавог јоргована. И одело, што у ноћи плаве. Скидале су весело и спретно, Остављале испод своје главе, И спавале немирно и сретно.
Још је било сунца и зелених грана, Ал' мирис пролећа ветрови разнеше, К'о и свело цвеће плавих јоргована. Мени ништа тада познато не беше: Ни самоћа твоја, твој живот у страви, Ни молитва с усни које се не смеше, Ништа,
тада познато не беше: Ни самоћа твоја, твој живот у страви, Ни молитва с усни које се не смеше, Ништа, к'о ни цвеће јоргована плави', Од којих си сама узимала боје За дан својих нада и за живот прави.
предео рубина И страст која теби није била знана, Твоје лепо тело — башту белих крина, И све: твоје небо плавих јоргована, Твоје сузе што су плач мојих година И наш први сусрет једног тополог дана.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Црњанском је то пошло за руком: „Отворише широм врата, која су дозволила да уђу међу њих, из врта, и бокори јоргована, и багремови, и кестенови, а да се приближе плава брда и трепћуће звезде [. . . ]”.
метонимичног преношења: место да се каже како је у собу - све до Вука, бискупа и комесара - ушао мирис бокора јоргована, багремова и кестенова, речено је да су сами они кроз врата ушли међу људе који седе за столом.
Уосталом, у собу која се налази изнад бискупове капеле бокори јоргована, багремови и кестенови ушли су управо у тренутку кад бискуп започиње разговор о религији, који ће се дотаћи и неких
Миљковић, Бранко - ПЕСМЕ
искушавај ме толико Док ме не схвате певаћу неометен У моме срцу сунце и ноћ постају љубавници Кад сањам у врту испод јоргована Мирис је згуснута празнина у бићу Које се удаљава од себе као у молитви И тако старимо ја и мој пламен И тако се
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Већ чарне твоје власи Од мирте венац краси, Зелене мирте сплет. Кићени свати вичу: Одби се вита грана Од плавог јоргована, Одби се с граном цвет. О, враг’ се, нево, врат’ се! Зар нису сеје миле Доста ти нежне биле? Куда ћеш? Врат’ се, ој!
Станковић, Борисав - ГАЗДА МЛАДЕН
Јутро одскочи. Дан леп. Освојило јутро свеже, летње. Осећа мирис у ваздуху околних башти, јоргована, брезе. Осети како му срце почне да се греје, пева. Он, смешећи се некако болно, слуша како му срце пева, греје и...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
У врло познатом српском епиталамиуму јоргован се упоређује са невестом (»Одби се бисер грана од јоргована, и лепа... од своје мајке«, нпр. СЕЗ, 7, 34). Сватови се ките ј. (СЕЗ, 19, 143).
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Крај старих историка и међ повељама, осушио сам се, и осушио бих се да сам био грана јоргована. Не само да песме и приче не пишем, него не волим ни научно ништа да „печатам”... Задивљао сам, ван живота сам.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ње милосно лежем, да је вежем Рукама за себе и за даљине; И пољупци су укуса слана, Цветне девојачке главе као бокори јоргована. Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована! Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале.
Да знаш, мила, мени што си: џбуње плаво јоргована! Попине се сапи расцветале, У том џбуњу славље птице запевале. Па дивни и лепи каплар, који страсно воли своју
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Шта ће ми беле раде? — одвраћала је Златокоса. — Лепша сам ја од белих рада, и јоргована, и ружа. Шта је светлост свитаца према бљеску моје косе? Шта тананост вилиних коњица према мом струку?
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Ми бјесмо у рају, Јабуке слатке берући са грана... Док славуј пјева и звијезде сјају И расипа се мирис јоргована. Но све је прошло... Кô јаблан без росе Сам гинем сада и у чежњи стојим...
И свуда Просуће се мирис плавих јоргована; И пахуље сњежне падаће са грана У наш бистри поток што баштом кривуда. Узвиће се Љељо над нашим Мостаром, И
'' ''Јутрос рано ја у башту, мати, Одох прве јорговане брати, За ђердан ми запе росна грана, Па се просу испод јоргована...'' ''А што су ти мутне очи тако? Кô да ниси спавала никако?
И док златно вече пада поврх грмља, Накривљена ћути воденица стара. 1908. НА ПО ПУТА Остале су за мном баште јоргована, Сјај пролећа мога, шум, пјесме и врела... Студена ме јесен на по пута срела И по мени пада сухо лишће с грана.
Што моје баште осташе без грана И слатка плода, што рађа и зрије На ватри сунца?... Гдје су јоргована Вијенци плави?... Гди је клетва, гди је?... Вај, вјетар хуји...
Од зорине мреже Сави гнијездо у јесени грана Озебле душе и запјевај пјесме Младости пуне плавих јоргована. Снеси ми сунца и пробуди чесме Сокова младих, као стабло срча Снажан да будем.