Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Рабини пишу да је жив на небо однесен био; већ што му драго, куд је год он однесен, али њега између прочих нестане. Јосиф, прекрасни Јосиф, мучи се по пустињи, тражећи браћу своју и носећи им храну; једва ти нам их нађе, |а они с њим у
Јосиф, прекрасни Јосиф, мучи се по пустињи, тражећи браћу своју и носећи им храну; једва ти нам их нађе, |а они с њим у бунар: ту ти лези, ту
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
У то време чује се да ће ћесар Јосиф доћи у Срем, у манастир Фенек, да види где се профунта пече. Наскоро после тога поручи мени из Бољеваца неки Арса
’ одговорим му ја, и почнем гледати по свој порти и по свима доксатима не би’ ли где цара могао наћи. ,Оно је цар Јосиф! — вели Арса — што стоји код оног кочијаша, што маже интов, и штапићем показује куда кочијаш треба да намаже.
’ Цар нешто рече немачки — а он се поклони па оде. „Потом цар Јосиф окрете се к мени и упита: ,Кад сте истерали Турке из Палежа, Уба, Чачка и Ваљева, куда сте и’ отерали?
Африка
Од момента када је он био ту, био је и један невидљиви Јосиф Конрад, творац великих пустоловних карактера. Од тренутка када сам се код Швајцарца упознао са њим, карактер мога
Црњански, Милош - Сеобе 2
Они знају да Срби у тим окрузима држе 45 укрепљених мест. Они знају како је завршио провизор дворски, Јосиф Јоанович, који је имао некакије преписки са, из Росије дошавшим, књазем Кантакузеном. Нека се дакле узму у памет.
године, да одселеније траже, у сирмијским хусарима, и Атанас Рашкович, и најмлађи син Монастерлије, вицедуктора, Јосиф. А тражили су, и ти, који су се селили, и од Руса, своју Нову Сервију! Не утеловљује народ, него и територија!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
народа нимало идеала, и руски су официри имали прилике да често осете незахвалност, сурови егоизам и свирепост Бугара. Јосиф Рајнах, који их је тада могао непосредно проматрати, дао је о њима врло оштар суд: „Чим је међу њих“, каже он,
год. У Хрватској је после тога укинут устав и заведена насилна владавина. Марија Терезија (1740—1780) и Јосиф ИИ (1780—1790) су отпочели са понемчавањем Хрватске. Хрватски сабор је 1790. год.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Сјеђаху: владика Петар, ђакон Иво, архимандрит Јанићије и калуђер Јосиф. До овога, на струци простртој на поду, сјеђаше подвитијех ногу млад гуслар, с двије мале пушке и јатаганом за силајем.
Архимандрит, наочит старац, добродушна лица, једини пушаше из дугачка чибука. Онај други, отац Јосиф, млад човјек, јак, кратке, црне брадице, лица необично широка, изгледаше приглуп.
Питко је, реско, миришљаво, дивно! Има ли га колико још, брâто? Јосиф, кога он тако зваше и који бјеше подрумар, одговори: — Има пуна десетача!
Уђоше један за другим: архимандрит, Јосиф и ђакон. Они му честиташе први дан нове године, па се измакоше. Онда уђоше ђаци, и сваки одмах изиде, чим цјелива и
То си се добро сјетио, мој вриједни Иво!... Него, познаје ли то дијете много главара? Јосиф одговори: — То је паметар, каквога, да-ти, нема у Црној Гори и Брдима!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Тек Јосиф ИИ узео је у заштиту Србе од гоњења мађарских жупанијских власти. Најзад, са треће стране, Срби су имали да издрже вел
Из свих тих разлога бечки универзитетски књижар Јосиф Лоренц фон Курцбек добије налог да се са мункачким унијатским бискупом споразуме о подизању једне »илирске« штампарије
То неповерење је нарочито порасло од 1785, када је цар Јосиф ИИ донео одлуку да се ћирилица може употребљававати само у обредним књигама, а да се сви остали уџбеници и књиге
То је постао освештан језик цркве, и још у половини XИX века намеравао је патријарх Јосиф Рајачић да крене црквени лист на рускословенском.
Рационалистичке идеје, које је тада у цркви и држави одлучно спроводио цар Јосиф ИИ, називају се у аустријској политичкој и књижевној историји јозефинизам.
који су се груписали око њега, и који би се могли назвати његовом школом, углавном припадају томе идејном покрету. Јосиф ИИ био је најумнији владар аустријски и највише је учинио за духовни културни напредак своје заостале државе.
000 калуђера и калуђерица, манастирска имања одузимао и преносио на добротворне установе и школе. Јосиф ИИ меша се и у унутрашње послове католичке цркве: наређује да се у литургији уместо латинског језика има употребљавати
У српским круговима се мислило да цар има неких нарочитих симпатија према Србима. У ствари, Јосиф ИИ је Србима чинио уступке, али то је било више из политичких разлога зато што му је у борби против Мађара, са којима
И то утолико пре што је Јосиф ИИ војевао против Турске у савезу са православном Русијом, којој се код Срба безгранично веровало. Рат који су 1788.
Рат који су 1788. објавили Јосиф ИИ и Катарина ИИ »да освете човечанство против варвара«, Србима је изгледао као крсташки рат за ослобођење старе
и поред свих тих верских и националних разлога, Јосиф ИИ имао је присталица међу Србима који су одобравали и његове филозофске идеје и антицрквену политику.
У неколико нарочито писаних књига, преведених и оригиналних, хвалио се Јосиф ИИ као човек и као владар и доказивала се оправданост и корисност његових рефорама.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Скоро ће крај рата. Мене још нема ни од корова. За столом седе три старца. Стари Јосиф Висарионович, стари Черчил и још старији Рузвелт.
Стари Рузвелт седи у паралитичарским колицима. Стари Јосиф налива старом Черчилу стару вотку укоченом руком, а леви брк му се непрестано трза удесно. Они управо деле свет.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
су тој лутке утврђене, непомичне: овце и чобани — и пред њима анђео; мало даље, као у шталици, — јасле и волови, и Јосиф и Марија с младенцем Исусом“.
Свети Сава - САБРАНА ДЕЛА
напасану од њега паству, говорећи му: „Чедо моје љубљено, паси Израиљ овај мој, и пази на њега, водећи га као јагње Јосиф!
Дошавши; са великом чашћу узеше мошти господина Симеона, песмама духовним благодарећи Бога. Јер као што прекрасни Јосиф узе тело оца свога Јакова из Египта и пренесе га у земљу обећану, тако и ови богољубиви и честити синови његови са
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
назадњачки, али када је, пре петнаест година, отет из његових руку, постао је много напреднији, поготов када се цар Јосиф попео на престо“. „То верујем!
Петровић, Растко - АФРИКА
Од момента када је он био ту, био је и један невидљиви Јосиф Конрад, творац великих пустоловних карактера. Од тренутка када сам се код Швајцарца упознао са њим, карактер мога
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
(Звони.) МИЛАДИН: Нећу, господин-Жико! ЖИКА: Дедер говори, зашто си дошао? МИЛАДИН: Па ево шта је: неки Јосиф из Трбушнице... ЖИКА: Знам Јосифа. (Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па...
МИЛАДИН: Па ево шта је: неки Јосиф из Трбушнице... ЖИКА: Знам Јосифа. (Опет звони.) МИЛАДИН: Па тај Јосиф тако чешће увраћао до мене у дућан, па... ЖИКА: Она стока Јоса опет није пред вратима!
В МИЛАДИН, ПРЕЂАШЊИ МИЛАДИН (доноси уквашену крпу): Ево, господин-Жико! (Да му је, па наствља.) Па тај Јосиф из Трбушнице увраћа чешће код мене у дућан — као човек, дабоме... ЖИКА: Бре, баш си ти нека стока, газда-Миладине.
Дај овамо! (Узима крпу и обавија је себи око главе.) МИЛАДИН (наставља казивање): Па тај Јосиф, из села Трбушнице, увраћа тако чешће код мене у дућан...
ЖИКА: Знам да је отишао, па шта? МИЛАДИН: Па то, знаш, господин-Жико, како ти рекох, тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако као човек у мој дућан, па... ЖИКА: Е, јеси чуо, баш си ти некакав неучтив човек!
МИЛАДИН: Па, ја... ЖИКА: Шта, па ти? Чекај, брате! Неће тај твој Јосиф да се истопи за дан-два, нити ће Трбушница да се расели. Чекај! Где си чекао досад, чекај још који дан.
XВ ПРЕЂАШЊИ, МИЛАДИН, затим СПАСА МИЛАДИН (улази, прилази господин-Жики и (почиње своје казивање): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћа тако чешће као човек у мој дућан...
МИЛАДИН (извири иза рафа, па кад види да је господин Жика сам, прилази обазриво и стаје пред његов сто): Па тај Јосиф из Трбушнице, увраћао је тако код мене у дућан као човек...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
у освећеној води до узглавља меће, до смрти, где му сестрина или болеће које сроднице рука струк б. на гроб посади« (Јосиф Панчић, Ботаника, Београд, 1868, 251). У једној Вуковој песми (5. 708) каже се: »У руку јој мача од б., од б.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ни Лекса ни њен брат Јосиф нису надгледали паланачку гробницу. Али је општина ипак, само као пробала рећи: да се та напуштена рака мора прекопати.
и стида... и, и, и лепоте, да и лепоте је било док је Јосиф свирао, и Марко, дед његов, јахао, и сваког обилазио и народу помоћ делио!... Свршено! Умро си и ти, Авраме, с њима!
Лександра Влаовићева, у године зашла неудата сестра последњег нежењеног Влаовића који је носио лепо библиско име Јосиф.
Као што је за живота Јосифова никада нико није чуо да јауче или да се жали, или тражи начин да промени судбину — Јосиф, несрећник, тукао је сестру сваког месеца једаред лудачки — тако да смрти њене нико није од ње слушао причања о
Хтела је пошто-пото да учи школу као Јосиф. Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати! — Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не
Врискала је хистерично: — Немојте ме убијати! — Ама не можеш, дете, ићи у школу као Јосиф, јер се девојчице не примају у ту школу. — Онда ме пустите да учим неки занат.
Није за нас Влаовиће сад време да свирамо... Зар ви то не видите!... и Јосиф би требао друго нешто да узме место виолине. Мајка и ћерка се код куће сложише у тузи и бризи.
Продајемо што се не продаје, капу људи више пред Влаовићима не скидају, а у кући банда! Јосиф удара по оном пустом клавиру као да је помахнитао, а тата жмури и будан спава.
Јосиф удара по оном пустом клавиру као да је помахнитао, а тата жмури и будан спава. — Немој, Лексо, тако, Јосиф дивно свира, зар ти то не чујеш, и зар не мариш? — Не чујем и не марим, јер видим да би друго требало да радимо сви...
Хоћемо ли се ми још дићи, мама, то те ја питам, и то ми кажи! Јосиф је био прави господин и уметник. Све је у њему постајало облик.
затрули, али из једнога чвора се извија дивна грана, и тренери, док се од самоће и треперења не умори и не сасуши. Јосиф је имао знатан дар за музику.
— Кад је Лекса оставила клавир, Јосиф је прешао на клавир, и ту доиста далеко отишао. Звали су га по околини, и у варошицу да свира.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Божјом вољом Јосиф би у Мисиру господин те за берићетних година туштено жито скупи по свој оној земљи и снесе га у Јегипат.
Распита их он ко су, од куда су, што ли траже. Казаше му се да су из туђе земље и жита ишту да купе. Погледа им Јосиф у очи и обеди их. Рече им: »Како ја вас видим да ви нисте прави људи, него сте ви неке уходе!
И ето, сад је приспело оно доби те његова се крв изсикује из наших руку!« А Јосиф ништа им о том није поменуо, ни за се, ни за које крвно дело, за продају ли, ил' низашто, кроме за млађега им брата,
«... Гаврил (Узе он ту господску заповест како је зачу таки сиђе доле у Назарет где но Јосиф с Маријом сеђаше. Стаде у граду поче се размишљати о томе како то може бити. Говораше сам у себи.
Да каде стиже с пута му у Назарет праведни Јосиф, дође своме дому. Изађе девојка Марија из куће пред њега, сусретну га и лепо дочека.
То јој напре рече с укором: Јосиф О, ти нова младо, што се нисам од тебе никад надао те срамоте дочекати и примити! Нисам ли ја тебе из божије цркве
ја из мога ми јоште детињства омрзла сам на то телесно каљање погано, нити и следа тога пожељива имам у своме срдцу. Јосиф Хеј, хеј, видим ја твоју мунитву, Маро, ал' то ваља на суд да изађе по срамоти судити се!
прву ти жену и последњу издату девојку да се ђаво не сећа нашто излази то, те не учини које пакости у божијој тајни. Јосиф Залуду шевраниш, Маро, залуду, деде право укажи ми твога милостника, који је то тај са мном пронашао се ортак у
а ја не могу знати где он борави, нити се могу горе пенати у небесне висине тражити га где је, ако му и знам име. Јосиф То ти велим, из моје куће да имаш изаћи! Скоро се топи од мене да те није ту!
Молим те, дај ми мало мира, док се бар просвестим што да чиним, куд ли да идем. Јосиф Но ја те сад на лепо питам толико искажи ми се тко те је преварио и уговоравао се је с тобом да за њега пођеш, како ли
ангел био у човечаскоме образу свиђен, јер дор ка муња лице му блисташе и говећи ми дивно поиздалека говораше к мени. Јосиф Како је год то било да је било, хеле та кривица кано крађа подмукла на те и на ме ће се дотерати, зашто пре венчања
Уздам се у господина Бога да ме неће тако под ништо оставити; хоће с добром нагледати и мене худну рабу своју. Јосиф Видим да сасма си обегенисала тога твога милостника, те га врло тајиш од мене и траг му кријеш.