Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
који се не би родили а за његов узрок родиће се, за слатки дар божји, за живот и за словесну бесмертну душу, богу и Јосифу, сину Францишкову и Маријину, дужни ће бити благодарити.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
турецкога, ибо су наши преци у сваком случају превржени и верни били двору аустријскому, а особито у рату с Турцима Јосифу цесару (како ми је отац казивао) 18.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
И то се осећало код свију народа у Аустрији, па и код угарских Срба. Срби према Јосифу налазили су се у повољном положају. У српским круговима се мислило да цар има неких нарочитих симпатија према Србима.
И Срби су према Јосифу ИИ осећали много поштовања, тако да га је Темишварски сабор 1790. назвао »Марком Аурелијом србским«.
У карактеристичној посвети Јосифу ИИ он износи своје просветитељске разлоге зашто се дао на преводилачки посао и наглашује потребу да се позоришна дела
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Свако поподне, док промиче кроз Студентски парк, од споменика Јосифу Панчићу ка свом споменику, Доситеј потврђује, у себи, исти утисак: да се све време које је провео у Београду, оне три
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Културна свест постане одједаред један страстан ентузиазам, и просто сагорева људе. У Лекси и у Јосифу је било чисто то, замах и дар за културни успон, за лепоту. Али породица се као породица гасила.
” Ова хартијица била је мало сведочанство да је у Јосифу лежала и извесна вештина писања. Али писац од њега не би могао постати.
И са оцем је само преко музике и преко живинарника био интимније везан. Имало је у Јосифу од самозадовољности даровитог човека, од познате себичности даровитог човека који је сам себи најбољи изговор за све.
Као што се маленој лађици у бурним валовима само јарбол помало показује, тако је у Јосифу понекад стари разум светлуцао. Не би човек тада рекао да је онако страшно и докраја пропао.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
удоговорили злочестом већом и мунитву сашили, не би могли ни његове снове изјаснити, и та њина пакост што је досадила Јосифу издаде му у руке јегипатско царство!
како пророк знадијаше да ће допосле она земља његова порода израиљскога бити, те га поклони своме сину, прекрасноме Јосифу. Врло на хубаву месту, под планином Соморском гором, бијаше тај студен справљен, близу градића Сихема.