Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
ЈОСА: После он вели... МАРИЦА: Добро, чула сам! (Узбуђено отвара писмо и чита потпис.) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо! ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме!
) Бока! (Гласно.) Хвала ти, Јосо! ЈОСА: А ја онда њему рекох... МАРИЦА: Добро, чула сам. Иди сад, Јосо! ЈОСА: Па ићи ћу, дабоме! Х МАРИЦА, затим АНЂА МАРИЦА (усхићена): Слатко име, Ђока. Боже како сам узбуђена! (Чита.
Ћипико, Иво - Пауци
Званице се договорише да се сјате на одређеноме мјесту, па скупа да појашу до попа Вране. Пред друштвом јаши фра—Јосо на бијесноме вранцу и држи тробојну заставу у руци, а за њим поредаше се фратри и два калуђера; фратри су у црвеним
” Први фратри, а пред њима фра Јосо, дигоше се. Газда Јово, тежак, оклијева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. — Капе доље!
Газда Јово, тежак, оклијева, а отац Дионисије погледа у младог калуђера и — диже се. — Капе доље! — загрми фра Јосо. И ви тамо! викну сељацима што су мирно уоколо стали и буљили у друштво.
Иза црне каве друштво се диже од трпезе. Фра Јере зажели да спава, али фра Јосо не да Вели: —Нико не смије оставити своје браће.
Поп—Вранин слуга љути се што опет калуђер однесе барјак, а снажни фра Јосо неће да се већ умеће кад види да не може пребацити.
— Погибе к'о од шале! — рече мирно сусјед му Јосо, који га бјеше у служби замјенуо, и исприповједи вјерно цијели догађај.
Погибе у напону живота кад се је сунце рађало. — И мртва га бјеше што видјети! — опази Јосо иза причања. — А зашто је хтио проти закону, е да нима силе у нашега краља?! — примјети Цирило.
! — примјети Цирило. — Није дао на се, а друкчије био је мек к'о дијете, — брани га Јосо. Иво сажали младића, а послије, кад је о томе размишљао у својој соби, догађај га такне и потресе.
* У понедјељак, дан судбених расправа, ходио је ујутро стари Анте Рајић у варош. С њим иду син му Јосо, Цирило и два момчета, оба сина чобана Стипе, да се сви, на позив, прикажу суду.
Да сам ја узрочан? Криво је вино, вируј! — Ма да сам ти ча учинија! — јави се, гледајући преда се, Рајића син Јосо. — Зар сам зна ча чиним? Смело ме: сунце, вино, труд... Дошло ми је наједанпут да се тучем и — бог те веселио!
Стари Анте пресјече бесједу и чисто устрне. — Ти, Јосо, — обрати се судац сину Рајићеву, — исприповједи лијепо како је било оне вечери кад те је Цирило напао.
— Била је ноћ, — муцаше Јосо. — Нисам мога добро видити. Ма река сам прошли пут; чини ми се да је он! — Дакле, ти мислиш засигурно да те је он
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Никад се није руковала. „Ајд, збогом!” климне ми главом; и тек се продере на Јосу: „Јосо, оде господин. Је ли теби врабац под капом?” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола.
Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо! да ли би ти, Јосо, могао да добро ошинеш те коње, и да окренеш сасвим другим путем?
Еј, смрти! Али пре тога да ми је још планину видети... Јосо! да ли би ти, Јосо, могао да добро ошинеш те коње, и да окренеш сасвим другим путем? некуда тамо где сам се ја родила и одрасла.
Шта је овде Бог наваљао пусте земљурине! Нигде шљунка, нигде коштице, пропадаш као у тесто. — Види-дер, Јосо, јесу ли у предњем сицу моје чизме, па ако јесу, окрени лево у кукуруз, да видим какав је тај американац.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Јер си ми сасма обружила моје седе власи. Девојка Почекај ме ма Јосо, почекај! И немој ме сасма тако потајем одбијати, ни протеривати скоро из свога дома напоље.