Употреба речи јосу у књижевним делима


Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ

ВИЋА: Он је процуњао кроз варош, мора да је наишао на какав траг, чим се овако брзо вратио. ЈЕРОТИЈЕ (издере се на Јосу): Па шта чекаш, брате, пусти га нека уђе. ЈОСА (оде).

Ћипико, Иво - Пауци

Гдје ће сврака соколу нахудити? Поп Вране ногом испод стола очепи фра—Јосу и кришом се у хитњи погледаше. — Поквари се народ!

допринијеле би и сеоске благајне свој дар, а оне ће му и онако помоћи, — опази поп Вране и кришом погледа у фра—Јосу.

— А не би се за све благо овога свита криво заклели! — надода млађи. — Дакле, знате, видили сте да је Цирило ударио Јосу? — Јесмо. — Што ти велиш? — упита судан млађега — Ка и брат... — Дакле, видио си и ти? — Јесам! — Тако, фалу богу!

На раскршћу, код крижа, нашли смо њих двојицу да се свађају. Цирило Јосу тура да гре дома. Он није хтио „Зашто ћу дома?” одговара. — „Хоћеш!” — „Нећу!

Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља

Никад се није руковала. „Ајд, збогом!” климне ми главом; и тек се продере на Јосу: „Јосо, оде господин. Је ли теби врабац под капом?” На повратку у варош госпа Нола никога није могла примати у кола.

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности