Употреба речи јоцо у књижевним делима


Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ

Дођосмо. Мама се обесели и устумара. Убрзо би постављена софра, и ми вечерасмо. После задимисмо. — Је ли, Јоцо, — рече мама — шта је, бога вам, с оним несрећним Ђорђем, Ђорђем Радојловићем?

Ћопић, Бранко - Чаробна шума

Скочисмо брзо, помоћ се тражи, страх нам поједе век: „Прикане Јоцо, брзо нам кажи, какав ти треба лек? Да се на бољку изврши атак да л миш помаже слеп, од мечке сало, од жабе батак

Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1

При улазу запахну нас дим од наложене ватре. У дну је седео командант окружен неким официрима и ордонансима. — А, Јоцо, јеси ли дошао?... Слушај, богати! Моји су сада извршили јуриш и у једном налету освојили њихове положаје.

Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ

Према томе, Лепир (разјарен, црвен, набреклих вена) одговори ово: — Ћ... ћ... ћути, Јо... Јо... Јоцо, тудека, водека, садека, .......... тудека, водека, садека.

Краков, Станислав - КРИЛА

— Ех, дабогме да смо имали успеха. Те каквог. Душко је добио пољубац од мале Викторије, кроз ваздух; на вас се, чика—Јоцо, много смејала она чупава Вида, камењарка, а Андрија са победоносном трбушином и она оклопњача Ида...

Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА

Јоцо, — рекла би наша служавка практиканту — дођи после вечере, кад полегају моји, оставићу ти шницлу од вечере. — Ох, душо

Copyright 2024 Igra Recima Политика приватности