Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
папуџије ИИ класе у еснафу јагодинском; Мишу Мишића, сељака ИИ класе села Парцана, за сељака И класе села Вишњице; Јоцу Јоцића, изванредног сељака ИИИ класе села Стублина, за сељака ИИ класе села Ропочева, а да врши дужност селака исте
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Волео сам јако мог друга, Јоцу доктора. С њиме сам провео детињство и мислио с њиме лећи и на чамову даску. Често сам једва чекао да га нађем, па сам
Момци, у дугачким и белим кецељама и меким ципелама, лако ступају по поду и пажљиво гледају у Јоцу. — У соби је било с обе стране — не знам колико — кревета. два или три била су празна, у другима су лежали болесници.
Знам да је у соби била тишина. Сви су пажљиво гледали у Јоцу и одговарали му махом кратко, али не знам шта. Још ми се учинило да су га с поштовањем и поверењем пратили од кревета
— Добро ће бог дати! Страховита и безутешна мисао сену ми кроз главу. Та ово је слепац! — А? — упитах ја очима Јоцу. Он ми руком показа таблу више главе болесникове.
Ја дирнем Јоцу за рукав и млатајући рукама и преврћући очима покушах да га упитам: „Зар баш нема никаке наде?” Јоца, познатом
А што? — Богами, у оној муци и невољи ја не знам ни шта ми је говорио. Знам само да рече да ће да иде. Питај твога Јоцу! Ја се одмах умијем, обучем и уљудим. Нисам хтео ни каве пити, него одмах отрчим у болницу. Било је већ близу подне.
Пошто је већ било о вечерњу, ја се обучем и одлучим да тражим Јоцу, па да идемо на купање. Јест, али где сад да га нађем? А он би ме, чини ми се, разбио и разгалио.
Усиљавао сам се да „дођем у ватру”. Али кад погледах Јоцу, ја се зачудих. Некака мрачна тајанственост била је на њему.
Као удављеник, видео сам за тренут цео свој живот, не изузимајући ни мој јучерашњи сан, ни Јоцу у њему. Понудили смо их да седну. Мама их послужи, а ја сам, опет, Ђорђу правио и палио цигаре.
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
— Мени ће мило бити, ма одма’. Сад се помешају и други. Чика-Гавра је дотле Јоцу искушавао. Дођу кући. Фрајле спремају ручак. Приспе и ручак. После ручка иду сви у шетњу у башту.
Мати је по вољи кћериној радила. А да све то лакше произвести може, уклонила је за овај пар Јоцу и Милку од куће. Љуба уђе у собу; мати је сама. — Слуга сам покорни. Љуба матер у руку пољуби.
ћу до две недеље сам са мојом сопственом персоном к вама доћи, а донде љубим госпођи мамици десницу и поздрављам брата Јоцу и фрајла-Милку, и остајем вами — до гроба веран Љуба Чекмеџијић Кад је фрајла Јулка ово писмо прочитала, мало се
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— А јеси чула, нано Јоцу Илиног како каже, да зна њега, скоро је — вели — свршио права, па каже да је млад и леп и лане га је, каже, видео у