Симовић, Љубомир - ЧУДО У ШАРГАНУ
ИКОНИЈА: Изгледа није било баш за свашта! АНЂЕЛКО: Смислила да судаје, па изабрала мене за мету! ИКОНИЈА: То јоје, будали, фиксидеја! А, вала, и ти... Да, којом срећом, имаш породицу... АНЂЕЛКО: Гледај ти своја посла!
Зато је она појурила онда онако, онда кад си је питала за бразлетну! Препала се кад је схватила да јоје бразлетна остала покрај жртве! ЦМИЉА: Био би Анђелко данас жив да су бразлетну крај леша нашли раније!
ИКОНИЈА: Шта ћеш ти овде, црна несретнице? ГОСПАВА: Спроводе ме у тамну кућу, на робију! МИЛЕ: Много јоје грбава ситуација! ГОСПАВА: Иконија, кумим те Богом, пробуди ме! Не могу више овако страшно да сањам!