Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Де су крали господари? — У гробу. Де је наша госпоштина, Она пуста царевина? — У гробу. А ти наши сиви тићи, Југовићи, Обилићи — Да ли и њи клета смрти За навеки у гроб спрти?
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Па сада крени с њима у одлучни бој. Лазар гологлав, велик и неспретан мачем размахује, Југовићи гину, одлети одједном по сто турских глава.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
С том мишљу и с тим осећањем Југовићи су стигли на Косово. А тада, како је Филиповић насликао сложну браћу, „девет белих повише се пера, девет тешких копља
у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и господа Југовићи у Женидби кнеза Лазара, Урош који ћутећи чека правду и три брата Мрњавчевића који се безобзирно залажу за себе у песми
Кад је Душан ипак посредовао за такву женидбу, Југовићи замало што нису посекли цара у столици. Што је до женидбе најзад дошло, за то треба захвалити „књигама старославним“,
Али погледајмо и Југовиће, који су — уз Лазара и Милоша — најизразитији представници косовског циклуса. Неоспорно, Југовићи су велика господа. Народни певач то скоро увек подвлачи.
Њега је замолио да пусти синове да пођу заједно с њиме мећу Турке. Југ је то одбио, а Југовићи су ћутали, погледали у земљу и покорили се.
љубом, ћерком Југовом а сестром Југовића, и кад им је саопштио да је рану задобио не од Турчина — него од жене, Југовићи су потргли ноже да на комаде кују искидају тек кад је то Југ изриком заповедио.
увод, ИИИ, 5 јечерма — в. ђечерма јолдаш — друг јошт, јоште — још Југ Богдан стари — личност непозната историји Југовићи (Бошко, Војин и др.