Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке. И човек не може да се отме утиску да је народни певач — у
на граду, ти ишетај граду на капију; туд ће проћи војска на алаје: све коњици под бојним копљима, пред њима је Бошко Југовићу, и он носи крсташа барјака; кажи њему од мене благосов: нек да барјак коме њему драго, па нек с тобом код двора
Милица; она стаде граду код капије, ал' ето ти војске на алаје: све коњици под бојним копљима; пред њима је Бошко Југовићу на алату, вас у чистом злату; крсташ га је барјак поклопио, побратиме, до коња алата; на барјаку од злата јабука, из
се царица Милица, па увати за узду алата, руке склопи брату око врата, пак му поче тихо говорити: „О мој брате, Бошко Југовићу, цар је тебе мене поклонио, да не идеш на бој на Косово, и тебе је благосов казао: да даш барјак коме тебе драго, да
Ал' говори Бошко Југовићу: „Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио, ни из руке крсташ барјак дао, да ми царе поклони
“ „Оно јесте Бошко Југовићу.“ 19 МУСИЋ СТЕВАН Вино лије Мусићу Стеване у Мајдану чисто сребрноме, у свом красном двору господскоме; вино служи
Погибе ти осам Југовића, ђе брат брата издати не шћеде — докле гође један тецијаше; још остаде Бошко Југовићу, крсташ му се по Косову вија, још разгони Турке на буљуке, као соко тице голубове.