Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
цивилизација учинила њиховој земљи: они схватају да Далмација треба у будућности да буде природни посредник између Југославије и те цивилизације. Нарочите психичке особине.
На овај начин је постала моћна струја, која је у време Светског рата вукла за собом потпуном ослобођењу Југославије све слојеве хрватског племена.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Вера Ерлих објашњава различитом историјском прошлошћу, као и различитим друштвеним устројством у појединим крајевима Југославије.
393-403; Дробњаковић, Б., „Етнолошка наука код Југословена“, у: Етнологија народа Југославије, Научна књига, Београд 1960, с. 13—14; Ђорђевић Т. Р.
⁴³ Тешић, М., исто, с. 271. ⁴⁴ Филиповић, М. С., „Основни карактер и структура народних веровања у источном делу Југославије“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1986, с. 15. ⁴⁵ Караџић, В. С., исто, с. 436. ⁴⁶ Вукановић, Т., исто, с. 213.
²⁵ Уп. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1974; Речник књижевних термина, Нолит, Београд 1986. ²⁶ Караџић, В. С.
339. ⁴ Дробњаковић, Б., Етнологија народа Југославије, И, Научна књига, 1960, с. 85. ⁵ Цвијић, Ј., исто, с. 340—341. ⁶ Ерлицх, Вера, У друштву с човјеком, Либер, Загреб,
Влаховић, П., Обичаји, веровања и празноверице народа Југославије, БИГЗ, Београд 1972. Влаховић, П., „Обичаји о рођењу у традиционалном и савременом животу Срба“, Зборник радова ЕИ,
Глик, Л., „О уроцима“, ГЗМ, 4, Сарајево 1899. Глушчевић, М., Кувада, Етнолошко друштво Југославије, Београд 1964. Голубовић, Загорка, Породица као људска заједница, Напријед, Загреб 1981. Гордић, Р. П.
, „Чега се чува жена у Боѕни док је трудна“, ЗНЖОЈС, 1, Загреб 1896 Дробњаковић, Б., Етнологија народа Југославије, Научна књига Београд 1960. Дунђерски, Ј., „Из народне медицине у Сентомашу у Бачкој“, Караџић, 6—7, Алексинац 1900.
, „Вјеровања и обичаји у вези са убијеним курјаком“, ГЕМ, 17, Београд 1954. Ђаповић, Ласта, Заклетва на тлу СФР Југославије, САНУ, Београд 1977. Ђаповић, Ласта, „Покушај објашњења једног ритуала“, ЕС, 6, Београд 1985. Ђенић-Рујански, Љ.
Филиповић, М. С., „Основне карактеристике и структура веровања у источном делу Југославије“, у: Трачки коњаник, Просвета, Београд 1985. Филиповић, М. С.
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Та личност се дефинитивно срозала у мојим очима! Жртвујући се ради породице, напустио сам бајке, па чак и првенство Југославије у убацивању шибице у чашу, које се одржавало пет година узастопце пред кафаном »Три грозда«, где сам имао неке шансе.
САГА О КОЛОНИСТИМА Једанпут сам чекао неког пријатеља да се наплива у базену хотела »Југославије«. Неко време сам разгледао фотографије стриптизета, а онда залутах у ходницима и најзад пронађох мали аперитив-бар.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
девојчице из Совјетског Савеза, Египта, Источне Немачке, Румуније, Мађарске, Чехословачке, Бугарске, Пољске, Италије и Југославије да повере многе своје тајне, да открију своје страхове и зебње, и друго што им никада не избија из главе.
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
“ ко би то све издржао сем рођених Београђанки, питам ја вас? На крају, ко би мирно отрпео да се половина Југославије лети на мору представља као да је из Београда, а у ствари је из Панчева? Ко?
дотеривања сценографије за ту свечану представу — лажњака, у којој треба да што више личимо на најидеалнију фамилију Југославије да би се њене пријатељице поклопале од муке, маман не заборавља ни нас — статисте!
— кажем. — А ко је тамо? — Ајд погоди! — наставља глас. — Ајд погоди ко је! Како да погодим ко је кад пола Југославије телефонира на тај начин! Нормална ствар!
Већ сам излудела од оне исте истицијате реченице коју чујем сваког тридесет и првог: „Главни град Југославије, Београд, дочекао је Нову годину у свечаном расположењу. На свечано окићене улице слила се одушевљена река Београђана..
ракете, почињете са повлачењем према коти 247, где вас заробљавају припадници Црвене армије и регуларних снага нове Југославије ... — Колико после остајемо у Сибиру? — упитах онако, без везе, Кутузова.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Па ипак, као сваки млад човек тога доба, ја сам мислио да је сад, или никад, куцнуо час стварања једне Југославије која ће бити наша.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
” „Продајем Београд од Славије До Ушћа, и голуба једног на клупи, Продала бих и ћоше Југославије Кад би неко хтео да купи. Задржаћу само једну одају За себе, над главом да имам кров!
Лакрдију „Деда на продају” написао сам у месецима у којима се спремао распад Југославије. Песма је пуна свакојаких алузија, од којих неке ни мени нису јасне.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Књижевна реч подсећа ме на сличне, минијатурне књиге, за мали џеп, које су у Србији излазиле за време Краљевине Југославије.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
(У вези са занимљивом личношћу Ј. Авакумовића в. мој чланак у Енциклопедији Југославије И, Загреб 1955, 248б—249а и онде наведену литературу, затим следеће радове Боривоја Маринковића: О песмама Јована
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
тада актуелних проблема, и да њихов крајњи циљ није изградња и учвршћивање заједничке државе, него издвајање из Југославије. У складу с тим, хрватски лингвисти почели су да негују разлике, а не више сличности.
То, међутим, више није била престоница Србије, него једне нове државне творевине ослобођених југословенских народа - Југославије.