Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
УЧЕНА ДРУШТВА Од почетка XИX века јавља се мисао о стварању једне југословенске или српске академије. Око 1805. у Сремским Карловцима крај митрополита Стевана Стратимировића било је као неко мало
дође за професора српске гимназије, у Нови Сад, где је остао све до 1833. Он се баца на проучавања југословенске, нарочито српске прошлости.
Софији 1906, трећа у Загребу 1908, четврта у Београду 1912; Изложбе српске Ладе у Београду, 1906, 1909, 1910; Изложба Југословенске уметничке колоније у Београду 1907; Изложбе Друштва умјетности у Загребу 1905.
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
неразумевања, чак и злурадости, око промена имена и планова на Катедри за српску књижевност (бившој Катедри за југословенске књижевности). Тим променама сте (и) ви битно допринели. Зашто су оне биле нужне и шта се њима добило?
Због тога је природно било да се Катедра за југословенске књижевности преименује у Катедру за српску књижевност са јужнословенским књижевностима.
До 1993. године на Филолошком факултету се заправо није студирала српска књижевност, него југословенске књижевности, међу којима је била и српска.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Овај интересантан резултат саопштио сам, посредовањем мог бившег професора Варићака, онда правог члана Југословенске академије знаности и уметности, у публикацијама исте академије.