Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Оне су постале политички програм Србије под владом кнеза Михаила Обреновића (1862—1868) који је, одушевљавајући се јужнословенском идејом, био себи ставио у дужност да оснује једну српско-хрватско-бугарску државу (Гарашанинов програм).
Оне су код њих познате под именом „приче о Настрадин-хоџи“. Ове мале приче, добро познате јужнословенском фолклору, мешавина су духовитости, лукаве оштроумности и глупости, али прва особина превлађује: она најзад помаже
С друге стране су се поромањени Илири по селима пред јужнословенском најездом повукли у планине и постали сточари. По историјским подацима су Мауровласи, Морлаци, Црни Власи или Црни
Јадранско је приморје једини предео, у коме се је западњачка цивилизација могла прилагодити јужнословенском менталитету лаганим развитком, који је почео са словенском најездом крајем ВИ и у ВИИ веку.
Даље, ово је највише историјска област и најбогатија историјским остацима и успоменама у јужнословенском делу Балканског полуострва.
У грађанским редовима нисам запазио правог частољубља, али често, и много више но у ма коме другом јужнословенском варијетету, има сујете која иде до крајности.
Судећи по њиховим способностима изгледа да ће се они у будућем јужнословенском свету најбоље снаћи у области материјалне културе.
Истина су готово без историјских успомена, али су потпуно захваћени јужнословенском идејом и данас су јој потпора. Вредни, постојани, снажни и методични, имају смисла за организацију.