Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
рад с перлицама, нека часна трпеза, шта ли, са силним крстовима и чирацима са свећама, то је давнашњи рад фрајла-Јуле кад је још као дете у лêр ишла, па је на поп-Спирин имендан обрадовала тáту, и поднела му заједно са спремљеним словом
— Простакуша једна... жао ми само оног детета, оне Јуле; какво та воспитаније може добити! — О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица — вели Пера, коме се учини
— О, госпојица Јула је доиста симпатична девојчица — вели Пера, коме се учини нешто празна соба по одласку Јуле. Онај њен поглед остаде му дубоко у срцу. — Како питомо гледа, па како је само смерна и стидљива...
Кад је прочитају читаоци, уједаред ће им пући пред очима и мораће извикнути: »Види, види Јуле!« јер ће им сасвим појмљиво и разумљиво бити Јулино понашање, и признаће да је златна и умесна она позната народна
еле он се некако тако навикне, па му чудан дан кад не оде својој тетки-Макри, макар на неколико тренутака, или кад Јуле нема у башти да је види или чује. Мало који дан да није дошао.
— Ах, пардон, пардон, милостива! Наљутила сам се... жао ми сироте Јуле, к’о да ми је рођена сестра. Дакле, доста до тога да је настала ’ладноћа међу њима через младога хер-лерера, тога
исто купити и поп Спира за своју Јулу, да не би Меланија, која има »немецко васпитање«, ни у чему ноблија изгледала од Јуле.
А ту је, тек што није, још који дан. Ближи се Ђурђевдан, дан венчања Јуле и Шандора. И са часницима је већ готово. А часници су таки људи да се Шандор може само поносити кад погледа међ какву
И док су рођаке још нешто шушкале и опремале око Јуле код кола и тражиле још неке хорнодле и пчиоде, енђебуле и паорске девојке запеваше кроз сузе ону тужну песму: Не
двор изаћи па беседити: »Понес’те дрýге, Јулине, суде, Моја је Јула воде донела, Воде донела — ал’ туђој мајци, Ни Јуле младе, ни воде ’ладне!« И одједаред засузише очи и старом и младом, а највише другарицама Јулиним.
Поповић, Јован Стерија - ТВРДИЦА
бео цвет; око врата ланац од две струке; аљина лила-фарб и црн појас; на врату леп бајадер, па ти стала код стола сека Јуле, мило ти је да је погледиш: А ја? Идем као мајстор Глишина жена. А, нећемо ми тако! Има Јања новаца. Казивали су мени.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
МОЛИТВА БОГОРОДИЦИ Јуле, ћерке Пере Сегединца Ох, мајко света, Богородице, што слуга ти на мене каже лик, у јаду ти се налик осећам, помози
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Умирала је, у Вршцу, недељама, и ја се сећам капљица морфијума које је узимала. Путници, породица моје бабе Јуле, кажу, према својим читуљама, да воде порекло од Јелице, сестре Тодора од Сталаћа.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ево се сврши и дуги божићни пост, па већ насташе и празници. Баш на св. Стевана дође нека баба Сока код снаша Јуле у посету. У коју кућу уђе баба Сока то се већ зна ради чега је. Ретко који калфа или трговац а...
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
„Остај ми збогом, вриштући једва сам изговарао, — земљо, души мојеј света, у којој сад леже кости њене и моје Јуле, слатке сестрице!” Срце ми је лупало у прсима; чинило ми се као да ћу изда[х]нути. Полежао сам као у несвести.
Овај ми покаже гроб | матере моје и миле Јуле сестрице. Мати, мати и рођена сестрица! Какова су то чудна имена! И сад ми, ово пишући, из самога срца извиру сузе и,
Ова размишљенија тада ми се топрв представе кад сву надежду изгубим, останке Круне моје и Јуле наћи. Онда ми падне на ум и разговор премудрог Сократа пре смерти своје.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Је ли тако? — обрте се он Ђурици, који не одвајаше очију од Јуле. — Ја нисам с раскида, ако она хоће... — Не можемо ми трезне са вама у друштво, него прво да вас стигнемо !