Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
— Ал’ сасвим на моју фамилију! ГЛАВА ЈЕДАНАЕСТА У којој је исприповедано све што је била природна последица Јулиних честих одлажења и састанака у башти на огради, а што је још више заплело ствар и довело до сукоба за који се чак у
Стала је као окамењена, па није знала ни речи да каже. Било јој је то чудно, неочекивано, што је чула из уста Јулиних; није веровала својим рођеним ушима, па се зато и замислила.
Ухвати се у коло и звано и незвано; млађи играју, а старији се обређују шљивовицом (која је Јулиних година), а Нића боктер и пије и игра. Отпоче ручак.