Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Тамо на обронку, у јевтинијој и тешњој гробници, лежи сестра госпа Нолина, лепа Јулица, и с њом њен „Маркиз”, њен средњи муж, други од тројице.
Ми смо од две матере деца, и ја сам од Јулице скоро осамнаест година старија. Јулица је танка као сенка; вуче на глави грдну црвено-златну косу; кожа јој бела, и хладна као у рибе.
— Отац наш је био севдалија: лепо уздисао, лепо певао, лепо ћутао и кроз сузу гледао. Јулица нема око Бошка Перчиновића, али има његову сузу.
Ко би ме од наших момака узео, овакву људесину! И још, ти стариш полако, и све си више под влашћу жене. Јулица расте и биће лепа и фина девојчица.
Гос-Тоша и његова жена, на тај начин, стекоше дете. Госпа Нола се изненадила како је Јулица изишла девојчица чудне лепоте и нежности. Лако се и присвојила, као сва залутала и несрећна деца.
Пробудила се цела жена, мајка и чуварка деце. Па се дигла слутња, или бар питање, да ли ће Јулица, тако друкчија него и отац и сестра и поочим, да ли ће моћи бити прави извор радости у кући.
На велики оџак су усадили црвену вртешку, птицу са дугачким репом. То је желела Јулица. Намештај су попунили, иако то није желела госпа Нола. Ормане у ходнику су претресли, и метнули у њих мирисаве травке.
Јȁ... Ништа нећемо куповати, Тодоре; а ако умеднемо сачувати, нећемо бити сироти ми, ни ико наш, па ни Јулица. Веруј мени, која сам ти из теготиње дошла, није сиромах онај који нема, него онај који је имао па изгубио...
Гос-Тоши није било добро, прилегао је и увукао главу у ћошак дивана. Јулица се забављала с двема младим мачкама и са својом дугом златноцрвеном витицом.
Не дозивајући никога, ушла је. Муж њен, разбијене лубање, лежи на поду мртав. Уста зачепљена, поцепан, изгребен. Јулица се кроз несвест трза и јечи. Госпа Нола јој приђе, стаде је трести и јаким гласом по имену звати.
Нешто се мора збити, јер није нико тек онако само богата удовица и универзална наследница. А Јулица, сирота, тешко је настрадала. Девојчица је између две занесвешћености била сведок најстрашнијег момента.
А што се школе тиче, госпа Нола је већ раније запазила да Јулица тај напор и одговорност не воли. Девојчица је била нежна некако од опште немоћи, што се научно каже: била вегетативно