Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
И он дакле у својеј окружности како исти Јулије Цесар поступа. Смотримо сад онога ветрењака Обркнежевића: у просте дне, кад није лепо обучен, разговара се како
Црњански, Милош - Сеобе 2
А највише му се допале, слепе, очи, на скулптури – која је била цртеж бисте римског ђенерала, који се Јулије Цезар звао. Читао је, Паја, како треба освајати Галију! Како је тај ђенерал народе у Галији уредио.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
вені, віді, віці) — „Дођох, видех, победих!“, речи којима је Јулије Цезар јавио у Рим своју победу у Понтиском рату; њима се такође означава нека брзо свршена ствар или лако постигнут
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
– Па, шта сте нам лепо спремили? — пита уморно председник. – Монолог Јулије... — рекла је тихо гутајући кнедлу. – Је ли неко ударао рецке? — упита председник. – Тридесет и шеста Јулија...
– Тридесет и шеста Јулија... — одговара риђа козја брадица. — Двадесет и једна Офелија! Петнаест поена предности за Јулије! – Молим? — упита млада жена. – Ништа, ништа … каже председник. — Само ви почните! Изволите... ... Не куни ми се.
А онда пет искусних позоришних интелектуалаца који су гледали најпознатије Јулије на свету, пет уважених професора који су зевали на најчувенијим Шекспировим представама у Стратфорду, подигоше руке и
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
у Новом Саду; затим га је сам превео, и тај нови превод штампан је у Мостару 1904. Његов превод Ромеа и Јулије, удешен за позорницу, изишао је у Новом Саду 1876; цело дело преведено изишло је у Новом Саду 1907.
Једна глава из Шекспирове библије, Матица, 1866; Око Ромеа и Јулије, Летопис Матице српске, 1907). На те своје преводе Костић је много полагао и сматрао их као једну од својих највећих
Стефановић је доста преводио из Шекспира, у стиху. Тако: Јулије Цезар (Мостар, 1902), Магбет (Мостар, 1903), Млетачки трговац (Мостар, 1905), Много вике ни око шта (Мостар, 1906).
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
И спомен ће њиов слатко пасти, Како сада тако и свакада, Симо, брате, збогом остај сада! О Јулије, чу ли, драги брате, Кадикада ја с' ражљути на те, Плану на те кâно огањ живи, А мој брате, за то ме не криви; Та
Црњански, Милош - Лирика Итаке
И у периоду кад су били „здрави“, то су били људи куриозне нарави и чудновате мисли. И Јулије Цезар био је епилептичар.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
ће образ цуре да заруди, У невесте затегнути бедра: А позно у ноћ кад све спава, Док звездани слап слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка.