Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
патрљком, за који је привезао мало узице те начинио бајаги бич, ошине свог мркова, па затегне што игда може: »Болан, Јулка, зар си још девојка?
Сава и Никола још више прилегоше да их како не опазе. — Симо море, куда ћеш ти ноћас у ово доба? — виче полугласно Јулка Симичина с кућњег прага за њим. — Спавај ти само — спавај! Шта зијаш ноћас? — осече се на њу Симица.
? — 'Оћеш ти ћутати једном — ил' да ти дођем тамо?! — продера се Симица још оштрије. Јулка тек учини: »О, бог с нама — луда човека!« па притвори врата и нешто још прогунђа...
Стаде звека верига, а Никола тутњи што игда може и укће. Док ти истом узе боботати у кући престрављена Јулка. И мрков се поплаши, поче се трзати и помаче кола. Сава се већ заценио од смеха.
Овај несретни Симица п онај пијани Марјан, узео их ђаво у своју руку, отишли да ископају нахоче. Весела Јулка остала сама самцата — Док, вели, ништа ти бог не даде... стаде звека, тутањ, рика, рзање, лавеж, кукурекање...
стаде звека, тутањ, рика, рзање, лавеж, кукурекање... ама, све што је у бога, аваза, завришта око куће! Јадна Јулка умало није пресвисла од страха! — А шта ли ће то бити, друго моја? — Ништа друго, него онај — у камен ударио!
Би још дуго спавао да се Јулка над њим не разраколи: »Еј, Симо, Симице! Устај, море, дижи се!« Он се само окрене на другу страну, прогунђа: »Не дирај
Игњатовић, Јаков - ПРИПОВЕТКЕ
Свака има по две хиљаде форнити. Лепа се зове Јулка., а умиљата Милка. Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј.
Брат њихов, Јоца Нерић, има још једног доброг друга, младог нотароша из Ј., Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер.
, Младена Ружичића, и тај у кућу долази. Јулка и Милка немају оца, само матер. Јулка осећа велику наклоност према Ружичићу, али кажу да овај има врло слабу штацију; ако би који бољи дошао, не би га се
Скоро ће доћи вечера. За вечером је све весело. Љуба на свакога пази, ал’ особито на фрајле. Види да је лепша Јулка, ал’ није рђава ни Милка. После вечере друштво се развеселило. Сваки је морао по једну песму певати.
Сад сви моле Љубу да и он пева. Спочетка неће, мало се у себи расрдио, јер је спазио да је фрајла-Јулка, кад је певала, некако чудне погледе на Ружичића бацала.
— Како ти се допада овде? — запита га чикаГавра. — Не знам још ни сам како. Девојке нису ружне, особито она Јулка; она је, може се рећи, баш лепа. — А јеси л’ приметио како је гледао на Јулку тај Ружичић кад је певао?
Само ћу вам толико казати да врло лако може бити, шта више и верујем да фрајла-Јулка има према мени наклоности, али, што се мене тиче, ту сам сасвим чист.
Пише Јулки писмо, да зна на чему је: Дражајша фрајлице Јулка! Ако сте ради за мене разумети, ја сам, хвала богу, здрав, и молим бога за ваше здарвље. Ја сам срећно кући допутовао.
Зато примите овај изражај од мене, а вама стоји кад год ’оћете приступ у нашу кућу. Остајем са почитанијем Јулка Нерић Кад је ово писмо прочитао, Љуба није знао на чему је. Саопшти га чика-Гаври. Чика-Гавра га прочита.
да купује зоб. Јулка му све да за право, премда врло добро зна зашто је Љуба у Д. био. Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и
био. Сад се почне од стране Љубине курмахерај на живот и смрт. Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек. Све су се хватали у курмахерају.
Фрајла-Јулка је била практична девојка, а и Љуба практичан човек. Све су се хватали у курмахерају. Јулка је волела Ружичића, али је приметила да је Ружичић према њој лукав. Ал’ опет није надежду изгубила.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
ПРОВОДАЏИЈА: Жива била, снао! ОТАЦ: Послужи, Јулка, наши гости слабо пију. ПРОВОДАЏИЈА: Стиде се, то јест, ха, ха, ха! (Девојка понуди проводаџију.
ОТАЦ: Па ради како знаш. (Одлази.) МАТИ (спрема с астала): Добро је, добро је. Фала богу, кад се сврши. - Јулка! ДЕВОЈКА (из друге собе): Чујем, мамо. УГЛЕД 9. ДЕВОЈКА, МАТИ ДЕВОЈКА: Шта ме зовете?
Откуд ти тако? КУМАЧА (пољуби је у руку): Ето и ја наканила се да видим шта ради Јулка. МАТИ: Баш си добро дошла, довече је Јулкин прстен. КУМАЧА: Је л истина? А ја сам чула нешто. МАТИ: Од кога си чула?
МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила. КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка? МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је. КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами.
МАТИ: Шта има времена, треба да гледаш за себе. Доста си браћу служила. КУМАЧА: Та. - А гди је Јулка? МАТИ: Е - Јулка ти се забунила. Знаш како је. КУМАЧА: Остаћу да јој помогнем. Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро.
Само да јавимо мами. МАТИ: Богами, баш добро. Ајде, скини ту мараму велику и рукавице, сад ће и Јулка доћи. (Одлази.) КУМАЧА (скинула мараму, па се гледа на огледалу): А шта мени фали? УГЛЕД 11.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Ах, нека их, нека, близу је већ, видећете, надувене шкембаре, ко је Јулка, та само док те види, Кајо, одмах ће се у тебе заљубити.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
XXВИ Четири дана проведе Ђурица у овом новом друштву. Дању је спавао на тавану, где му је Јулка наместила постељу, а ноћ се проводила весело, у пијанци и разврату.