Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
живот таквог једног племена, круга, друштва, током стољећа развија у знаку, под егидом и под влашћу такве једне Мама-Јумбе.
Снагу за све велике подвиге и чудесна дјела давале су одувијек људима и народима баш те Мама-Јумбе, те шимере и те лудости, више него „објективне истине ”.
А свако доба има своје Мама-Јумбе, и сваки човјек има своје Мама-Јумбе, и у њима они дају своју мјеру и остављају трагове свог проласка.
А свако доба има своје Мама-Јумбе, и сваки човјек има своје Мама-Јумбе, и у њима они дају своју мјеру и остављају трагове свог проласка. Свијет је пун таквих Мама-Јумба.
А камоли твоје „теорије о нереалности реалнога и реалности нереалнога” и твоје Мама-Јумбе!... А тад бих се и ја малко прозлио. — Не схваћам што те може толико да пасионира и забавља у тој твојој лектири.