Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Например, јунак наше приповетке, Милисав Богдановић, беше у то време већ свршен момак, не би га учитељ за живот главе ни зло погледао,
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
један Албанез јаничарин дође у Босну. Зна понешто српски, али мало, и хотећи да каже Бошњаком да је он страшан јунак, запита их како се у Босни зове онај ко чини све што он хоће? „Огурсуз”, — одговоре Бошњаци.
И у томе се љуто варају, нити знаду што је право, разумно и поштено јуначество. Како ће бити јунак онај који није кадар с собом владати, с разумом и памећу себе зауздати, и |праведно и поштено на свету живити?
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
ВЕЧЕ Сунце се гаси. Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем. Рањени јунак испушта мач и шлем, а шваља узима иглу и напрстак.
Шваља пали лампу. Сунце се гаси, битка је изгубљена, рањени јунак испушта мач и шлем. Рањени јунак испушта мач и шлем, а шваља узима иглу и напрстак.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
чете скупљати, међутим дође фендрик Јован Вујадиновић (он је први Србин из Срема, из села Товарника, чини ми се, добар јунак и погибе после на Соколу, кад смо на Калкан јуришили). Тај Јован доведе са собом око 30 фрајкора.
Коча је био из јагодинске нахије, села Ланишта, био је најпре добар свињарски трговац, а после добар јунак.) Ово што ћу сад да вам пишем, причао ми је мој отац Алекса да су њему његови стари причали, а он није запамтио: —
је код нас са женом у кући био и добро се обогатио; неки Митар Цинцар, у мог оца хану на Палежу ортак, био богат и јунак; и прочи̓ млого је изгинуло до мрака.
Дамо свакоме сачме и драмлије да по пет метну у сваку пушку. Разредимо: Цинцар-Марко [Костић] са јалије, најбољи јунак, реши се са сто бећара ударити на капију доњу; наредимо, да Цинцар-Јанко [Поповић] са сто бећара седне у лађу више
То му је на глави носити као неки орден, и по том се познаје колико је глава непријатељски̓ осекао и који је бољи јунак. И ово сам заборавио.
Дође нам из шанца кроз честу неки добар јунак, Гача из Скадра соколске нахије, који је Хаџи-бегу на Штиру рану однео (јербо је соколска нахија јоште политично под
тупу сикирицу игуман боговађски и за Турака на седлу о јункашу свагда носио, ја добро знам). Игуман Жарко — јунак, ни Турцима се није дао газити, но и̓ је везао и сикирицом оном тукао, — потегне сабљу и повиче: „Около голићу!
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Опрости!... Станку се згади... Овај човек беше некада поносит... Он је Мислио да је то јунак, господар, да само уме заповедати...
Сад му је гида као девојци удати се. И кад је то време дошло, онда је и онај бедник постао јунак. Страх је ишчилео из срца — дошло је доба освете. Сад треба светити проливену крв од Косова.
И кад му Станко приђе руци, он се збуни; чисто би је тргао од некога страха и, тако да рекнем, стида што му такав јунак руци прилази!... Тако и сад. Станко је седео уза њ, а он осећа како му срце стрепи...
Рад сам видети и ту радост за живота... А, гле, ти за њу и не питаш!... Па погледа Станка испод ока. А овај јунак, који је толико чуда починио, који је толико пута смрти у очи погледао — не усуди се погледати оцу у очи.
Али Алекса не слушаше то, он стаде хвалити Јелицу: — Алал јој млеко материно. То је јунак девојка!... Знаш ли, сине, кад си оно њу преко прага превео, мени се учинило да ми се сунце у кући родило!...
А кад им станеш очи у очи, они се вију као црви!... Мислио сам да је бар Лазар друкчији!... Ја сам мислио да је јунак; и, младости ми моје, бабо, да је то био, ја их га саранио као човека, чак бих попу замолио да му тело опоја!...
Сима Катић је од Бадовинаца па до ушћа Дрине у Саву; а само ушће Дрине чувао је страшни јунак Зека Селаковић, побратим Станков.
Чим га видеше, поскакаше. Он само повуче Зеку за рукав... И чим се сашапта с њим, Зека се окрете: — Деде, ко је јунак? — Ја!... Ја!... Ја!... — заграја са свију страна. — Ронци ми требају. — Сви смо! — рече Заврзан. — Онда...
000 с коњицом. Међутим, Сулејман, или Кулин, водио је војске преко 50.000 луди. И то беше сам потурчењак, јунак, брат, јер језик му је матерњи српски језик!...
Тако је доба у коме живимо. Не само људи него и жене треба да буду јунаци!... Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!... Зато сам ти овако говорио! Зато ти рекох да чуваш сина и надгледаш мајку!
И окрете песма и весеље... Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо! Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12.
Заврзан скинуо капу, па виче: — Док на једној страни јаучу, ми певамо! Али јунак није баба!... Нека баба јауче, а јунак нека пије, пева, бије и погине!... — Хај! Хај!... — разлегало се дубравом. 12. 1813.
Лазаревић, Лаза К. - ПРИПОВЕТКЕ
Он је од старих људи! Он је јунак и верује у Бога! Иди, ако ћеш!... Али у њеним очима стајала је друкчија пресуда. Ја седох, саслушах је оборене главе.
— очајан, клонуо духом диспут — препирка, расправљање диферентан — изазован, провокативан Док Карлос — главни јунак истоимене трагедије немачког песника Фридриха Шилера драм — мера за тежину (око 3,2 г) дуел — двобој ђем — гвоздена
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
био ожењен Швабицом па y инат оцу обукао сељачко одело и као студент носио опанак све до првог рата у коме је био јунак над јунацима.
Али има и оне друге: „Иди, вели, синко, и Бог нек' те чува, а ти чувај образ и буди јунак“. Ето има и те крви мајчине. Сад, какав сам ја качамак ту испао?
Африка
ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.
То је био јунак великих романа авантуре и борбе какве романсијери само снагом своје уобразиле замисле. Од момента када је он био ту,
Црњански, Милош - Сеобе 2
Док је млад, јаше на јуришима, а кад остари, дрема у успоменама, славан као Јоан Божич, јунак, кога он, Исакович, поштује, као и други официри његовог национа. И прочаја.
Иако је то био човек зашао у тридесету, иако је био јунак, кад се гађао, при повлачењу Францеза из Прага, из пиштоља, он је био, кад се ранио, као неко мало ждребе рањено.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Овај примети да је човек који се претварао изнемоглим страховити јунак. Он удари Секулу буздованом, обори га са коња, али пре него што ће му одсећи главу пита га за име.
Секула му се каже: он је био познат јунак, нећак Сибињанин Јанка, присног пријатеља овог непознатог јунака. Тада се и он сам представља.
Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности и окорелости. Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани.
Она може остати у кући поред друге жене. Признати јунак се жени само девојком од славног рода и обратно. Црногорац се не устеже оженити девојком каквог арбанашког јунака.
Кад се опева јунак који свлачи свилу и кадифу да би обукао „бугарске хаљине“, песма каже, да се он „учинио голема сирота“.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Какав стра’ — кад смо победитељи? — примети Чамча, па опет отпоји „Возбраноје”. — Ти си, Софро, јунак, — рече Чамча, — ти се сад не бој путовати у овим пределима, твоје име и твоја контрафа од зла ће те сачувати; то ће
Публика виче: „Браво Пера Кирић!” Ту је био Пера први јунак. Напослетку одигра се још облигатна игра „јастучићи”, — ту се пургери и пургерке по вољи исцмакају, и — крај балу.
То је: — од десет година дете; од дваест година момак; од триест година јунак, најјачи; од четрдесет човек, најпаметнији; од педесет просед; од шесет бео као шкопац; од седамдесет ћуркаст као
ауф меине Ере) — части ми, на часну реч! Ахил — син Пелеја и богиње Тетиде, највећи грчки јунак у Тројанском рату, победилац Хектора, био рањив само у пету (отуда: „Ахилова пета“) Бајати — врачати, гатати, варати
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
По веровању, дете рођено у кошуљици, када одрасте, постаће значајан човек, односно велики јунак. Познато је предање по којем је Хајдук Вељко рођен у „пометини“ и зато је постао тако славан јунак.
Познато је предање по којем је Хајдук Вељко рођен у „пометини“ и зато је постао тако славан јунак.⁵⁷ Маринко Станојевић о томе пише: „Старији људи и жене...
“⁵⁸ У источној Херцеговини забележено је веровање да ће овако рођено дете бити јунак, односно да ће бити змајовито. Око саставака две Мораве сматра се да ће дете рођено у кошуљици бити, када одрасте,
које има „јако сириште“, бити отпорно, снажно и да ће постати велики јунак. Такође и у Босни верују да дете које „сиса кроз више година... да то дијете јунак мора бити“.
Такође и у Босни верују да дете које „сиса кроз више година... да то дијете јунак мора бити“.¹⁸ За многе српске јунаке, на пример за Марка Краљевића, постоје предања у којима се вели да су они дојени
За припаднике патријархалне заједнице главна брига јесте ко је био већи јунак, ко се више истакао у боју и часније поступио.
Ко су и какви су узори у нашим народним бајкама и песмама? Јунак и у нашим народним бајкама јесте по правилу најмлађи, трећи син („Баш Челик“, „Чардак ни на небу ни на земљи“, „Златна
⁴⁹ Милош Обилић, витез над витезовима, најславнији је лик целокупне епске поезије. Овај јунак својим животом потврђује да је част највиша људска вредност.
Тако, на пример, на почетку многих наших народних бајки, јунак, када за то дође време, напушта родитељску кућу или бива истеран, да би се отиснуо у свет у потрази за срећом.
Стални епитети као, на пример, сиње море, беле руке, врани коњи, рујно вино, добар јунак,⁶⁰ који се понављају у многим различитим песмама лако се памте и готово неосетно постају део говорне културе детета
Матавуљ, Симо - УСКОК
А он, богами, није лацманин, но јунак, кад му баста ускочити у наше кршеве! Па се окрете госту, који сјеђаше погнут: — Фала ти, љубавни и болећи
Тако ми се чини! Е згодан, е учеван, е јунак, е од веље куће, па ђе доприје, бого мој милостиви! Јадна његова мајка, ако је жива!
Чух владику гдје једном рече да је овај Стијепо једини Црногорац, у коме нема ни труна кичељиства, а гвозден је јунак, као најбољи!
И цијелог дана чеках узалуд, докле ви не наиђосте! — Јунак, богами! И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати
И цијелог дана чеках узалуд, докле ви не наиђосте! — Јунак, богами! И од куће и јунак! — викну Мргуд. Милица бјеше пришла к њима, да их послужи вином, па, не хтјевши прекидати Јанка, остаде цијело
— А реци ми, молим те, какав је човјек овај садашњи гувернадур, како му је име? — Вуко Станков! Као најкрвавији јунак и најпаметнији вођ у рату, нâко што је грамзив, задрт и што мрзи владику и кућу Петровића.
Јанко само што нагло дихаше, али не пусти јаука. — Јунак, ђетић — рече медик, окренув се Милици, која стојаше подаље и сва дрхташе!...
— Чујш, бабо! — рече он кроза зубе. — Није она дјевојчина, но моја чиста и добра кћи! Није он скитач, но кућић и јунак, који је ускочио, мој осветник.
Поповић, Јован Стерија - ЖЕНИДБА И УДАДБА
МУЖ: Што човек више стоји, све је горе. (Пође.) МАТИ: Стани, куд бежиш, кад си јунак? ЖЕНА: Оди, да ти видимо поштење. МУЖ: Бежи, Лазо, док си читав! (Побегне.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Чим се помене наш јунак — чак и у неким ловачким приручницима! — висина гласа се мења, говор прелази у тепање и шапутање.
Његова авантура почиње од једног неспоразума: семантичку целину израза момак-и-по Вучов јунак цепа, па елементе који га чине узима буквално, и полази у свет да би нашао оно што му недостаје, „трећу половину”,
Безумна страст за путовањем, како Дефоов јунак оцењује своје животно опредељење, извире, свакако, из потребе да се за живота, у част живота, испита сваки део те
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У полемици са Милованом Видаковећем он га осуђује што његов јунак у роману Любомиръ у Елïсïуму говори против народних обичаја.
У Два идола јунак, у коме је писац хтео себе оцртати, само је бледа копија Бајронових »фаталних људи«. Али, поред свега тога, и изнад
недовршени су остали романи: Јунак наших дана (1897. до 1898, 1902. до 1903, у Делу), Сељак (1901. до 1902, у 3везди и Бранкову колу) и Машићи (Дело,
Али он није био за роман, на коме је доста радио. Борци и Јунак наших дана су започети политички романи, где се сликају борбе за политичке слободе у Србији, и у којима има и убеђења
Сремац, Стеван - ПРОЗА
А старе пензионерке само притискују зулуфе кад прођем, а ја ка’ из кутије. Море, прико, био сам ти војник, јунак, прико, сератлија... Мог’о сам и тамбурмаџор да постанем, само да сам за три прста виши био. А у крви ми је то било!
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Код куће је, веруј, боље, Ман' се, драги, пута клета, Ман' се зноја и невоље, Ох кад сунце летно плане, Оће јунак да сустане.
“ Прођи ме се, тако т' Бога, Сунце моје, душо мила, Док је мене мача мога, Младе крвце док по жила, У пакô би јунак сишô Па весео ван изишô.
Ти си кано итра муња Што никада не покуња. Ао Сремче, гујо љута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не фали?
Мало лупни Да се тресе цео дом, Оком севни, Грлом певни, Као муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
муња, као гром — Стреле, копља, бојни мачи, Јунак бије, а коњ тлачи, Звека, Јека, Вриска, Писка, Гором, долом, јунак врви, Гора, дола, сва у крви.
Дренопоља Што с' отеже мору Црну, Све то Душан себи згрну, То учини божа воља, Душан, Душан, бујна река, Србин јунак па до века!
Те растреса над горицом крила — Ох гњеван је, ал' не са ветрине, Не са пљуска и те грмљавине, Давно све то јунак савикао, Ал' му мука што је забасао: „Севај, муњо!
данас месец поранио, Па већ зађе — већ је пола ноћи — Јоште мало и зора ће доћи — И ето је, веће се помоли — А наш јунак да л' је спази, што ли? Да л' још лута, да л' санак борави? Зора сјаје — ма где он се бави?
Снива јунак, е ка јуче лови, Па не може ништа да улови, Па кâ јуче, диже с' олујина, Пљусак пљушти, јечи грмљавина, А он лута
Шћаше улест, али се устави, Коса му се подиже на глави, Чудно нешто отуд на њ се сјаје, Мисли јунак: ко је, Боже, шта је? Ал' се крену то чудо из мрака, Те спопаде у страху јунака.
“ Тако јунак, а девојка заче: „Богом брате, незнани јуначе, Ни сам, брате, ове горе вила, Ни ме вила младу одојила.
Језде гором они обадвоје — Ал' је нешто чудан Радивоје, Вас се нешто јунак променио, У мисао неку заронио, Баш у неку мутну и немилу, Мало збори и то кâ на силу, Мучно језди украј
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
чим нарасте — опет онај смеј, ниједна реч, већ смеј и опет смеј — да пукне силан од љутине Зеј де њему смејом пркоси јунак, а он још на то свој да даје зрак!
Ал' зна то јунак, знаде то титан, зато се смеје сужан, прикован, та зато поруга, та зато смеј, и зато грми од љутине Зеј!
обиђи ти и мало лошиј' бој! Јер чекајући таког дечка ти, сва пасма ће Ти глађу скапати: толико добар јунак, роб толико лош, не роди више ил' — не роди још.
” Тек што рече, на ложници шкрипну врата — јао! — Шкрипну врата на дворани шумом, шкрипетом, међ довраци јунак стоји с пушком запетом. Оклоп лула, чибук црни цев је голема, мрко чело, мрки брци, мрка долама.
собом чува драги камен тај у седам боја што се прелива и свака боја једну каже страст: тај глум се зове: тајна вечера, јунак је бог у лицу човека, гледачи су му цели бели свет, ненагледану гледећ појаву де човечији сагорева лик од унутарњег
душе нема, са неме горе тога гласа нема; и ако каткад с оне стране горе де се још теже молитвице оре, ако га тамо који јунак чује, верно га чува, верно га штује; жалостан с њиме, с њиме је волан, са њега само здрав је и болан, њиме се пита,
Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с' огледа? Ко је јунак?” — У гомили нема гласа, душе нема, само један цик се зачу са
Од подвика Филишћана привиђа му с' битка света: „Кô је јунак”, див загрми, „са Самсоном да с' огледа? Ко је јунак?” — У гомили нема гласа, душе нема, само један цик се зачу са висине, са степена.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било. Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: — Забога, мајко, како ти ниси више деце
Господар му све то врло радо да, и тако он пође опет по свијету, па се надалеко прочује као јунак који мегдане дијели и сиротињу брани.
Сједећи тако извади из торбе неколико корица хљеба, па их стане киселити у води и јести. Док ти се онај јунак сјети да је заборавио ћемер, па трчи брже боље натраг.
— Ја има чејрек сахата, ја и нема! — одговори просјак. — Ја, је ли ико још овуда пролазио? — упита јунак. — Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак.
— Ја, је ли ико још овуда пролазио? — упита јунак. — Јок вала, ја нијесам никога видио, — одговори просјак. Онда јунак брже боље потрчи па оно мјесто ђе је паре оставио, ал' јест: ни ћемера, ни од ћемера трага! Копај, тражи, нема па нема.
Бош, јунак неће ни да чује, већ навалио на просјака: — Ја паре на сриједу, ја ћеш данас овђе погинути! Кад се просјак опет стаде
Кад се просјак опет стаде правдати и клети се да он о парама нит' зна нити их је очима видио, а јунак се успламће, скочи на њега па га стане тући: — Казуј — вели — ја ћу те сад удавити, одавле жив нећеш изићи!
Просјак се опет брани и правда, а јунак скочи па га удави. Отален опет оде на оно мјесто ђе је ћемер оставио, тражи, тражи: нема, па нема.
Све је то гледô онај старац на дрвету, па кад јунак побјеже а он се побоја да ко не наиђе онуда. па кад нађе мртва чојека, море још на њега потворити, те ни крив ни дужан
Има ли који јунак мећу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви? Један вели: — Ја нећу. Други вели: — Ја не смем.
ђе му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи рече му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
Оно момче, да покаже како је и он јунак, одговори му: — Истина је, а ако не вјерујеш а ти обиди на мени. Берберин га намаже само студеном водом без сапуна,
Поповић, Јован Стерија - ИЗАБРАНЕ КОМЕДИЈЕ
ЈЕВРЕМ: То није никакав маневер, него на дуел, ако си јунак! МАКСИМ: Марим ја за твоје ратове! НИКОЛА: Опет нам господин Светозар долази. МАКСИМ: Већ и он...
ЈЕВРЕМ: Кураж, јунак, ако је и побеђен, опет не губи духа; а благородан победитељ зна уважавати падшег непријатеља. МАКСИМ: И ти си ми
ДОКТОР: Јербо се разум бори у прибављању душевне ране. МАНОЈЛО: То је јунак неки. Молим, г. доктор, како се зове та наука гди се разум бије? ДОКТОР: Не бије, него бори. То се зове философија.
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Нека, нека, биће време, видићемо ко је јунак; срећа твоја велика што данас морају чизме бити готове. (Смотри Султану у постељи.) А гле ове?
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
У сваком куту, по свакој стази по неки јунак из приче гази. Патуљак Палчић тихо се краде, дружину води, играју жмурке, а чим је киша, одмах се знаде, учине
Бездана ево ко поноћ сушта. Доље се јунак у корпи спушта. Небојша прави! Зар није, кажи?! Подземно царство кроз таму тражи.
Старино ловче, гдје ти је пушка? Ево језера, правога раја, на њему утва ватрених крила, ту јунак чека троглава змаја, над њим се воћка чаробна свила. Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди.
Буљук се звијезда уз Мјесец јати, облак их сиви пажљиво прати. Доље на земљи стаза се вије и јунак језди, Делија нека, лопова чета уз пут се крије: Небојшу храброг засједа чека.
„Небојша пази, опрезно гази, опасност вреба на самој стази!“ Јунак се лати за сабљу бритку, синуше токе кроз дуги брк, и коњ се пропе, спреман у битку, а чета нагну у луди трк.
Нек вјечна младост побједу слави, борим се за њу ко јунак прави, таквих је увијек било!“ Док бурно море около јечи, капетан чује старчеве ријечи, тужаљку друга драга,
СТРШЉЕНОВ ОГЛАС Стршљен се јавља да мегдан дели с бумбаром, храбрим Бурком. Ако је јунак, нек сутра дође! Састанак — под печурком. КРАВИН ОГЛАС Јавите вуку: жива сам, здрава, добро се чувам!
Кад јунак падне под смртном кишом, за њим је мали плакао кришом. Сада је деда дочекȏ дане да и сȃм слуша, у причи новој, о
“ Заћута друштво дирнуто причом, мисли се роје, немирне ласте: дете-голубић и дечак нежан како у борби јунак израсте. Битка за правду, за народ свој, искова таквих невиђен број.
Илић, Војислав Ј. - ДЕЧЈА ЗБИРКА ПЕСАМА
поља и дворане веље, Кад се у њих сами уселио јад; Тек што зора сину са истока рана, И запева славуј у сусреће дана, Јунак их је један походио млад.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Сви орачи и копачи, Ој додо, ој додо ле! И по кући пословачи, Ој додо, ој додо ле! 49. Какав јунак гором језди: Носи сабљу у зубима, Носи кишу у очима — ој додо, ој додоле! СВАТОВСКЕ ПЕСМЕ 50.
— Када зачу млади Јово што му говоре, Дваш је и триш млади јунак колом скочио Од доброте драге љуби што је зачуо. 73. Весели се, женикова мајко!
“ Туђин јунак на Бога погледа, Преведе је преко црне горе Без говора, без насмјејања. Доведе је на хладјенац воде.
Доведе је на хладјенац воде. Стаде јунак трудан почивати, А дјевојка лице умивати. И да вели гиздава дјевојка: “О туђине, Богом побратиме, Што не пијеш
“ И да вели они туђин јунак: “О дивојко, брацка те убила! Кад си била ти то наумила Чему ме си Богом братимила?“ Два су друма, једна је
“ Два су друма, једна је планина: Кудје пође гиздава дјевојка, Она гора зелена вехњаше; Којом пође они туђин јунак, Она гора суха зелењаше. 129. Славуј чедо, не пој рано! Не буди ми господара.
У руке му злаћена марама, Нит’ је ткана, нит’ је исплетена, Већ од сувог саливена Дочуо их јунак Асан-ага, Па је њима вако говорио: “Ал’ сте луде, ужичке девојке! Што с’ чудите мом дивном оделу.
157. Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су очи морске трњине, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује морске трњине. Чујеш девојко, чујеш лепото!
Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоји су зуби бисер сићани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује бисер сићани. Чујеш девојко, чујеш лепото!
Чујеш девојко, чујеш лепото! Твоје су руке памук мекани, А ја сам јунак морски трговац, Што прекупљује памук мекани. 158.
“ Драги јој се са пенџера јавља: “Ево мене, драга душо моја! Нијесам се јунак оженио, Веће ’оћу с тобом о јесени, О јесени која прва дође!“ 168. Не гради пута кроз воће моје.
191. Што ћу јунак, устрели ме стрела, Душо Јецо, из твог белог лица? Очи твоје то су стреле моје, Твоје руке то су моје муке.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
То је био гроф Драшковић. Тај човек, леп, црн, снажан, велики јунак, који је узимао митраљез на раме, па трчао према непријатељу, био се оженио неком дамом, изродио са њом децу, и није
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Куд год прође простире се шапат страхопоштовања: „Леар, Леар!... То је он! Оно је тај јунак што није јаукнуо, ни гласа од себе дао док су му два жига ударали!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
поче Ђокић. Капетану се допаде одговор, па весело засија очима. — Видим да си јунак, — рече он потом, — него ти пушка није најсигурнија. Послаћу ти ја оздо магацинку. А ти, војниче!
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ ПРИПОВЕТКА ГЛАВА ПРВА Из које ће читатељ лепо видети: ко је и шта је и какав је Срета, јунак ове истините приповечице. У дотада мирном и скровитом селу...
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Северац цвили: „Збогом били!” А јужњак, Јунак, Кроз топал чунак Хучи у суирак! КУКУРЕК Н а крају зиме, као и увек, У увалу звани Кружни Усек Стигао, у
Паде, по земљи, витешка војска, Анжујска, бретонска и савојска, Полеже, дуж јарка, ко дуж опкопа; Сад сваки јунак из свог оклопа Вири кроз узан, дугуљаст отвор И мотри, откуд ће наићи злотвор.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави. Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
се наоколо вином, докле пушка извише Пиштета¹ пуче једна, и човјек покличе: „Ко је витез, ко је добри јунак! Поведе се робље црногорско!“ Покличи се оној наругасмо: какво робље сасред Горе Црне!
ВУК ТОМАНОВИЋ У ове се горе нигда није онаквога младета дизало. Оно бјеше јунак под крилима! Гледâ сам га ђе скаче с момцима: скȍчи с мјеста четрнаест ногах, а из трке двадест и четири; по три коња
Како мòга вјероват Турцима, тере им се на вјеру опушта? ВУК ТОМАНОВИЋ Вјеран бјеше јунак мимо људе, па га оно пашче Ћоровића избезуми некако на братску, те срамотно, црн му образ био!
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Имајући руку свемоћнога Цара И отмену душу своје тужне мајке, Он је био јунак легенде и бајке, Богодани витез без мане и страха.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а
„Знаш што Вира! ја ћу да идем к њему!“ рече Јан, блијед у лицу али прегаочким погледом и гласом како би какав јунак рекао прије но ће јуришати гдје зна да ће погинути. „К њему!?
„Да“, закључи медик, „види се, брате, види. И да није сердара Пеја кћер, желио би је човјек за жену имати; јунак, да му се сој не изроди, а рђа, богме, да му трагу очисти!“ И тој се насмијаше. „А је ли вјерена?
Али, жено, Јанко је човјек из свијета, кога је витешка невоља амо пригнала; човјек кућић а јунак. То све знаду Црногорци. Какав, дакле зазор, рашта?...
Сам Грујичић, крвави Чевљанин, вели, посјекао је шест глава. А нечесов Котарац — вели да је ускочио тамо — јунак, а згодан, кукала му мајка, посјекао је и он четир, ама погибе.
Боже ми опрости, рекао бих да је и тражио смрт!“ „А, јунак, јунак!“ опет ће Милић. „Звасмо га Јанко Котаранин. А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!
Боже ми опрости, рекао бих да је и тражио смрт!“ „А, јунак, јунак!“ опет ће Милић. „Звасмо га Јанко Котаранин. А згодан мимо момка, гле’те! Би ли рекао да спава!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Нарочито рђаво пролазе Турци и Цигани, жене и бабе, свештена лица и поједине животиње. У више прилика њихов је јунак и Краљевић Марко (— Пошто би се потурчио, Марко?
И ја сам тамо био, и вино пио — и још ми је језик мокар (завршетак у причању за децу). Јунак испод Јорган-планине — (тј. нејунак). Кад се његов враг родио, мој је кашу хладио.
— Залуд књига гдје памети нема. — Онај добру памет имаде који својој памети много не верује. — Мудром јунак коња води. — Добра памет готово господство. — Људи се по одјелу сретају, а по памети прате.
— Пало дрво, готова клада. — Ком кућа гори, тај буну прави. — Грм у нужди бедем. — У невољи је и миш јунак. — Утопљеник и за гују хвата. — Кад човек тоне, и за врело се гвожђе хвата.
— Калуђере! Избиће те. — Биће та. — Кириџија, камо ти кирија? — У ханџије и у механџије. — Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око? — Брат. — Зато је тако дубоко.
— Биће та. — Кириџија, камо ти кирија? — У ханџије и у механџије. — Ко је добар јунак? — Доста људи добар јунак. — Ко ти ископа око? — Брат. — Зато је тако дубоко. — Лијепа је кисела погача у кисело млијеко. — А окле ти знаш?
Турчину то буде мило, и, показавши да је и он јунак, пристане да га брију ненаквашена; али кад стане врло бољети, и више не могне трпљети, онда рече: „Накваси мало,
Аџе Рамо, добар ти си! — Хвала богу, јер не могу. — Приповиједа се, како је некад у Никшићу био неки гласовити јунак и велики хајдук именом Рамо, па када је веома остарио и почео већ о штапу ходити, пристала би мала дјеца за њим,
5. О КРАЉЕВИЋУ МАРКУ 1 Питали Краљевића Марка: — Како постаде таки јунак? — Научио сам од дјеце и пашчади. 2 Назвао Турчин Марку: — Добро јутро, газијо!
— Оно најгоре, кад га нема да се пије. 5 Питали Марка: — Који је јунак најбољи на свету? — Онај који презире смрт а воли живот. 6 Питали Рељу од Пазара: — Што устуче Марку на мегдану?
— Зато што ми онај свет није омрзнуо. 7 Питали Марка: Шта би чинио кад би се нашао који јачи јунак од њега? — Онда бих ја био још јачи.
— Онда бих ја био још јачи. 8 Питали ђаци старца калуђера: — Кажи нам, деда, који је био најјачи српски јунак? — Краљевић Марко. — Па после? — После опет Краљевић Марко. 6.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
100. Растов труп, љесков прут, а у њему огњен јунак лежи. 101. Рогом пије, рогом једе, рогом Богу славу даје. 102. Сав мркоња лежи, а плеће му оди. 103.
Браћа његова завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца, и
Кад Стојша мало поодрасте, он настане јунак да је мало онаких било. Кад му буде осамнаест година, запита матер своју: „За Бога, мајко, како ти ниси више деце
Има ли који јунак међу нама да се врати натраг да види како је сад у оној цркви?” Један вели: „Ја не ћу,” други вели: „Ја не смем, трећи
Одмах дође глас цару под шатор да је у његовој војсци био јунак који је непријатеља побио и да непријатељ иште мир. Цар одмах заповеди да тај јунак дође предањ и да иште што хоће да
Цар одмах заповеди да тај јунак дође предањ и да иште што хоће да га дарује. Ови први гласници још и не оду да траже онога јунака, а то дођу други и
| му се парохијанин потурчио, као ругајући се и силећи се рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
37. КАКО СЕ КРАЉЕВИЋ-МАРКО ЈУНАШТВУ НАУЧИО. Питали Краљевића Марка, како је постао јунак, а он одговорио, да се јунаштву научио од паса и од ђеце: како једно псето макар било највеће и најјаче побјегне, онда
Обрадовић, Доситеј - ЖИВОТ И ПРИКЉУЧЕНИЈА
— знање вексел — меница, новчана упутница велеречије — претеривање, преувеличавање Велерофонт — грчки митолошки јунак, који је уз помоћ коња Пегаза савладао чудовиште Химеру великолепан — прекрасан, величанствен венетски —
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
Јаничари! Пандури, балего српска! Ја сам похватане Черкезе и низаме брзо клао и устрељивао увек у срце, јер у срцу је јунак и човек; никад их нисам мучио и батинао...
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Готово је сигуран да би се прославио у сваком времену, али није сигуран да би у сваком био јунак, још мање моћник. Да се, рецимо, родио пред крај прве половине овог, двадесетог века, уверен је да би такође постао
Сцена је, дакле, позната. Оно што се затим догађа мање је познато: противнику који му се приближава Стојан, јунак на гласу, одједном се причињава као неко кога је шчепао један од оних потпуних а непредвидљивих страхова што отапају
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Ти си ка'но хитра муња, Што никада не покуња. Ао, Сремче, гујо лута, Сваки јунак по сто пута! Црногорче, царе мали, Ко те овде још не хвали?
У крвавој страви, Када труло царство оружја се маша, Сваки леш је свесна жртва, јунак прави! Данас нама кажу, деци овог века, Да смо недостојни историје наше, Да нас захватила западњачка река, И да нам
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Није се тужио више на болове, но дође у расположење, ружичастије од његова лица. И његов гост показа се јунак на мегдану.
Преко 20.000 становника би побијено или обогаљено. Јунак тога дана, генерал Папенхајм, могао је са поносом јавити у Беч да од пада Троје и разорења Јерусалима такве победе не
године јулијанског календара, којега дана је наш јунак баш био навршио своју двадесетитрећу годину. Тога дана владало је свечано расположење у очинском дому Њутновом, у
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Онај витез, убојица, борац; овај боем краде карте у игри... А после, две разне судбине: онај јунак гине од цепанице, ова пропалица од мача. Бар према овоме што сам досад прочитао.
Мој отац био је велики јунак. Ти си га врло мало познавао. Тога мајскога јутра, пошто се поздравио с мајком и кад га поведоше на вешала ван вароши,
— А и био је, брате, некако опасан човек. — Ама, људи, грешите се. Нисте ви њега познавали. Добар је то био и јунак. Ми смо исписници, служили смо све ратове у једној чети. После нас комбоваше у овај пук. — Шта? Ко то? Шта каже тај?
Зато сам се за тебе и удомила што си јунак био и за домовину се борио, па се нисам ни осврнула кад су ми говорили како не треба за тебе да пођем, јер си се
копорану, а према месту где је куцало дивно његово срце, лежао је, раширених руку и са очима полуотвореним, мртав мали јунак Пацко.
Да ли зато, што ми остали нисмо били јунаци или је потпуковник Васић ипак био већи јунак од свију нас? Историја неће на то питане одговорити, јер тамо оно неће бити ни постављено.
Десница, Владан - Прољећа Ивана Галеба
„Бит ћете виткији”, нашалио му се професор. — Како? Зар није оперисан под наркозом? — Не, само с локалном. — Јунак је, богами! — ... А он је узвратио шалу: „И тако ми је гала униформа постала отјесна”...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Није то шала болан: метнуо човек главу у торбу! Не смеш га дарнути, кâ у око. — Вала и јесте јунак, јади га убили, да му равна нема. — Море чуће за њега сва Србија, ја ти кажем. ...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Браћа његова, завидећи му што је он био јунак те је сестру нашао и избавио, пресијеку опуту да он не би могао сићи, па онда нађу у пољу једно чобанче код оваца и
Див се зачуди томе, па му рече: — Кад си таки јунак, хајде са мном у пећину. Тамо има још осам дивова и сваки је јачи од мене, па ме свукуд гоне и све их служим као
Најпре су кушали његову снагу, је ли јунак кô што див каже. Тако изиђу на једну пољану и узму се бацати камена с рамена.
Дивови пристану да га не баца, а признају му да је бољи јунак од њих. Други пут пођу сви на воду. Дивови понесу биволеће коже, а старац скопак.
А он им рече: — Кад нећу ̓вако, нећу никако. Дивови му признају да је бољи јунак од њих и пусте га на миру. Сјутрадан пођу сви у дрва.
Кад дође дружини, исприча им чудо невиђено. — Бе, — вели — какав је јунак он, још су већи јунаци дјеца. Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми
Видим да си сакат јунак, иди ти трећем цару, у његовој штали има златан коњ; доведи ми тога златног коња, и ја ћу ти дати златну јабуку.
— Ево сједим, — рече наш јунак. — А знаш ли ти да овдје само ми имамо право бити по ноћи? А мали рече: — Шта, ваљда се тебе бојим па да не смијем
Онда му рече цар од тога града: — Немој ићи никуда, него ево ти моје кћери, па буди ту и царуј, кад си таки јунак. Кад он то чује, домисли се те најпослије остане и узме цареву кћер, па тако у ономе граду и сада с њоме царује, ако
Нити сам ту био, ни очима видио. ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ У једном селу живео један јунак, али пошто није знао никава заната, пасао је говеда.
И пође на пут да тражи бољег јунака од себе. Путовао је дуго док не дође до једне реке. Вода је набујала, те јунак није могао прећи.
Један од људи узе лопату којом је вејао жито, па отиде право јунаку да види шта хоће. Кад виде шта жели јунак, пружи му лопату која достиже чак до друге стране, па рече јунаку да седне на њу.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
Носили су ме на раменима и био сам јунак дана. По досељењу у град започео сам четворогодишње школовање у такозваној припремној основној школи, где сам се
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
се у самртном тренутку лице искривило у ироничан осмех, који се тумачи као скврнављење Мајке Земље, у чију се утробу јунак управо враћа. И то изазива колективно страховање од опште пагубе.
године послужио огледалом као деус ех мацхина у улози временског пребацивача. Главни јунак приповетке „Пустињак и меденица“ (1921), који казује о свом животу још док су се наши словенски преци покрштавали, на
Он је, међутим, овде другачије зове, као да дословно преводи с руског. Млад јунак нам, наиме, прво саопштава о свом оцу: „И родитељ је громовник“, па онда о мајци: „А мајка земља мокра је“ (рус.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
А, опет, познато је да јунак унапред све може знати и све предвиђати што ће се касније у роману десити само онолико колико је примакнут приповедачу
Заправо се нигде Станковићев јунак не може тако опустити, „раскомотити”, ни осетити срећним као овде, међу блиским људима који га разумеју, у топломе
Нагло и ненадано, јунак се једног дана мења. И то приповеци даје сижејни преокрет. Кад му се у познијим годинама роди ћерка, Наца, у њему се
Јовча се, међутим, сам преображава у божјег човека. Он је ваљда једини јунак који је прешао целу хијерархијску лествицу у Станковићевој књижевној вароши, од врха на почетку приповетке спустио се
од најинтимнијег дела личног живота припрема се већ у раном детињству, а почиње од превремене очеве смрти, кад јунак, преузевши одговорност за породицу, видљиво мења и понашање.
Вечити пољубац, која није ништа мање аутобиографска од Увеле руже, а објављена је 1907, у јеку писања Нечисте крви. Јунак ове приповетке, тачно као и јунакиња Нечисте крви, заменицом „оно” именује једно нарочито еротско стање које га
У истима неке речи, чак и стихови; док напослетку, једва једном, не би све то ишчезло, и он се смирио“. 180 Јунак Вечитог пољупца сања, у ствари, једном „у години дана а некада и у две и три године” да као некада, још дететом, лежи
Што у збиљи није могуће, што се не да спојити јер је запречено, спаја се у сну кад јунак Вечитог пољупца грли безимену „њу”.
И као што код Софке обезличени „он” искрсава тек након јаког душевног немира и телесне мучнине, тако и јунак Вечитог пољупца - чак у сну - запада у тегобно стање, у ауру, тренутак пре но што ће се „она” појавити: „А њему овамо
Главни јунак коме та свест припада добија приближно исти онај привилеговани положај у роману какав у Нечистој крви има Софка.
јеванђеља (1898) и Стари дани (1902), видеће се да је Станковић предност давао првом приповедачком лицу, кад сам јунак излаже своје сећање.
Читалац ту лако подлегне једном варљивом утиску да тобоже о себи, о својим повременим ноћним сновима, приповеда јунак, а уистину место њега приповеда аутор. Но утисак није случајан.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
у овом истом манастиру по позиву кнеза и проте колашинскога Иван Војиновић из села Воћника у Дреници, на гласу човек и јунак и још из чувеније куће. Сачекали га њих двојица и право с њим пред ћивот Светога Петра, затворивши за собом врата.
Кад би само смео да га помене. Њему, Ивану Војиновићу, тићу од сокола, ришћанину од ришћанина. Кад би смео?... Ето јунак је да Арнаути дрхте од њега, богат је и бездетан.
Вујана снажно прозбори: – О, Каримане побратиме, не омрзни се!.. Ти да си здра– во! Буди јунак!.. Ех, није то ништа што је мој син погинуо на твојем прагу.
Пун месец заплео се у наломљене црне тмине изнад Жлебова као опсађени јунак, па се готово не миче, но само с тренутка на тренут показује своју тужну белину, да би се боле видела раскаљана
Пред сам полазак узео је још једну жену: нашао се јунак Арнаутин и поклонио девојку једном таком човеку којега вуче срце на исток, за својом вером, како се одмах објашњавало..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
СУЗА И УЗДАХ (Сонет) Суза ј’ тешка, земљи пада, Многи с’ људи суза стиде. „Шта, зар да ме плакат’ виде!“ Јунак сузу зна да свлада. Савлада је усред јада.
Спомен њихов прима се у груди, Нове борце, нове снаге буди. Јунак у гроб не носи оружа, Рука клоне, мач се другим’ пружа. Прелазећи од руке до руке Све то јачи богодани мачи.
виц (нем.), досетка. во прецје (по цркв.-слов.), противно, насупрот. Гарибалди (1807—1882), славни јунак талијански, који се у борби за ослобођење и уједињење Италије одликоваше необичном одважношћу и узоритом оданошћу
Краков, Станислав - КРИЛА
— Ух, како је страшно јаукнуо... Убица се сећа убијеног. Убијени је непријатељ, а убица јунак. Прорезани шињел и пробијене груди. — А, а... — био је јекнуо онај. Крик је био прост али страшан.
— Боже, Боже, како је све то страшно, — стресао се тај згрожени јунак. Око њега је много оних који су ноћас убијали, но они не мисле о томе, већ журно раде, и звече алатом о камен и
Петровић, Растко - АФРИКА
ослободи, и једног дана, када је случајно са мање отпорности но обично, буде убијен од сунца као какав митолишки јунак који се усудио пркосити божанству.
То је био јунак великих романа авантуре и борбе какве романсијери само снагом своје уобразиле замисле. Од момента када је он био ту,
Јакшић, Ђура - СТАНОЈЕ ГЛАВАШ
Ну без шале! А жао ми је онога крштенога пса те не шће вјером промијенит, но јогунасто издахну на вељим мукама!... Јунак бјеше, дина ми!... Ја ножем замахујем а он свога Христа призива!...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Турци су нападали са 15.000. Ако ме питате; ко је највећи јунак са Шуматовца? — велим вам да га тражите међу оним мирним сељацима, што су онако хладно и мушки гледали смрти у очи,
— Не, човече, не будали! Баш стога што видим да си јунак, би ми и било криво да улудо погинеш. — А ко гине у паметну, господине? Ко гођ гине, гине помало улудо.
— Е хајде де, нека буде на твоју, кад баш хоћеш. А како ти је име кад си такав јунак? — Мени, вала, Марко Крстов, а зову ме, онако као да речеш по прозиву Путаљица. — А одакле си родом?
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
ХЛИИИ Душо моја, шта сам снио, Чудновати сан; На Косову ја сам био Баш на Видов-дан. Поред мене многи јунак, Многи српски тић, — Ја сам био „издајица“, Милош Обилић.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Него нас стиже убав витеже Узбашић Јово, друштво његово за њим устопце; у Суботицу јунак Радисав и шерег му сав сву прате браћу чак Басевићу, са Сегединци, добри војници.
с ђаурска дивана, Ружећи веја имена негда славних Греков, Мрачећи их славу бивших златних вјеков В којих сја славјаше јунак за јунаком, Мудростију разума, мужа мишцом јаком; Онде, велим, није ни зими ни сн'јега, Ни ледене р'јеке, ни клизава
Милош, духа Храброшћу, душе красотом, дика Свег серпског рода; прси му с' волнују, У духу расте намера гигантска. Јунак не трпи подлу љагу. Одлази. Ждрал нам га верни чека.
избећи мача брзину: Човек је сковао га, човек ће избећи га; Ал’ ово је сатана сад глабљивом човеку дао, Паде јунак и нема Ахил’, нема Тидида, Нема Троје поносите више у овом свету, — Пада горда данас на један миг очију.
Нестрпљиво, знам, желиш чути тко је Тај ретки јунак ког’ ми песма слави, Разбери само све српске хероје, Ах’ тко ће брати све цвеће по трави Од којег венце глас народа
Но празним речма сујета се сласти, Без дела љубав само име наго, А јунак мора све силе и страсти, Све ползе своје, и живот, и благо, Да жертвује кад види да ће спасти Кроз самог себе
И тако, што је обећао јавно, То све, к’о јунак, осведочи славно. 1843. Никола Боројевић НЕМАРНОМ ЧОВЕКУ Нека гаче или пева Врана, славуј или шева,
Него чуј ме, Цвет-девојче: Ево тврду реч ти дајем Да ћу ти се јунак јавит Оног дана кад се венчаш У по прве твоје ноћи.
Светла софра на нас чека: За софром је цар-Стефане Са Роксандом из Леђана, То су, душо, кумови нам; До њих седи јунак крилат, То је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи:
је Реља од Пазара, — Он је, душо, стари свате; Девер нам је дете Грујо, — И њега ћеш тамо наћи: Војвода је Богдан јунак, Љутица му име даше, — И он ће нас дочекати; А Маргита Сланкаменка, И лијепа Иконија, — Лепо су се накитиле, —
) саобштава, и колико је нуждно да се јунак нађе кои би ју просто и разговетно тако саставио, да је и превода у друге језике достојна; ја мислим да би се тог
Љуби мој је чврст ројак, Леп словенски је јунак, Љуби мој је Славе син, Крепки син планин. Мати ме словенска је Њежно дојила, В сладкем домољубји ме Је одгојила.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— И ти си јунак, ти?... Господе мој! А овамо те гази слабији!... КНЕЗ ЂУРЂЕ: Не, Јелисавето! Привиђаш, сунце, ти, — А мене народ
Хм! За њим ће, чедо, многи жалити, Јер беше јунак, храбар, разборит; Ал’ старост — знаш, остарео је, А старост често умљем помери, Постаје злобна, пуна зависти.
) СТАНИША: За мном, витези! Победићемо данас ми. — А ти, Катуновићу!... Е, жâ ми те је, Поштен си јунак био свакада! КАТУНОВИЋ: А ти непоштен, рђо, и сада! Потурчен измет...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Онда би се, вели, и ми могли ђегођ склонити. — Па онда, — настави' ја, и не гледећи на Исаију, јер знам какав је јунак — па онда да скупимо једно пет-шест стотина људи, па да бранимо ову нашу свету ћабу од пртоклети' Агарјана.
вузле — дериште, недорасла особа, жутокљунац вукарни — сиромашни вурсат (фурсат) — самовоља, осионост газија — јунак гердан — ђердан, огрлица герз — момак; ђида, делија гигијати — подврискивати гра (грах) — пасуљ грахораст —
у грунтовници, надлештву у коме се воде земљишне књиге деверати — тешко живети, мучити се делија — турски војник; јунак дерт — јад, туга, брига диванана (диванхана) — „пространа просторија на спрату, у старим босанским кућама, намењена
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Стога је по мери његовог талента можда више од светог Саве био његов други јунак, испосник и подвижник свети Петар из планине Корише више Призрена.
Њен старији син, краљ Драгутин, иако је преступом према оцу оскрнавио српски престо, није негативан јунак; он се искрено каје и снагом своје воље стиче поштовање (1317).
Он је морални победник, може бити јунак хришћанског спева. Његова тема је идентификација вере и отачаства, безграничне привржености хришћанском идеалу која
Тиме, а не небеском заштитом, он је јунак новога времена. А то ново време види се и у другачијем, објективном виђењу људи и догађаја.
Из потлаченог човека израста јунак "кадар стићи и утећи и на страшну мјесту постојати". Када је турска свирепост потанко описана, у непосредној је
Овакве црте је умногоме понео и најпопуларнији српски јунак Краљевић Марко, чија се слава проширила у свим јужнословенским народима.
је спроведена и у стилско-изражајним поступцима, на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу облаци).
Главни јунак је свуда равнодушни туђинац, што прераста у тему безавичајности новог човека. То је изврсно дело и по фактури и по
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
(Бели) слез. С. је у народној медицини једно од најпопуларнијих средстава од, тако рећи, свих болести. Он је »јунак са свачијем: ама на рану, ама на којугод бољу хоћеш с. најпрви иде« (ЗНЖОЈС, 11, 270). Нарочито јаку снагу има с.
БИБЕР Пфеффер (піпер нігрум). Бибер. У народним приповеткама типа Сигфрида често се јунак роди на тај начин што му је мајка окусила зрно бибера (Ваљавец2, стр.
(СЕЗ, 41, № 11); и где се тај начин партеногенезе не спомиње изриком, јасно је да га треба претпоставити, јер се јунак назива именом Биберко и сл. (в. иначе примере у мом коментару СЕЗ, 41, 499).
(в. иначе примере у мом коментару СЕЗ, 41, 499). На једном месту (БВ, 7, 1892, 327 идд) јунак се зове »Паприка-Јанче«.
, ѕ. в. мацаруо; СЕЗ, 19, 95; 45, 42 и 184; 50, ИИИ, 16; Паулy-Wіѕѕ., 7, 1006; Роѕцхер, ЛМ, 2, 1819›) прокуне јунак в., јер је прикрила ђавола (СЕЗ, 41 № 167). Али је в. ипак имала извесно своје угледно место у религији.
треба да донесе јунак као понуду неверној жени, или мајци, или сестри, или лажном царевићу (»са букве ј. из велике воде Калаџијнске«, Вук,
Употребљује се и као спољње средство кад коњ не може да мокри (СЕЗ, 14, 351). У народној приповетки јунак меће п. у очи, да би одолео сну (СЕЗ, 41, 464).
у очи, да би одолео сну (СЕЗ, 41, 464). У другој једној народној приповетки (БВ, 7, 327) јунак приповетке зове се Паприка-Јанче. В. о томе ѕ. в. Бибер. ПАПРИЦ Коріандер (цоиріандрум ѕатівум).
Марко Краљевић је у некој прилици размрсио вили косу која се тако била заплела, и вила га је зато наградила да буде јунак над јунацима (Караџић, 1, 36).
Њено корење веша се изнад огњишта — ради берићета (ГЕИ, 9—10, 130, Сретечка жупа). Јунак је у песми моли: »Купинице, сестрице, Увати ми девојку!« (СЕЗ, 70, 1958, 629).
Ћипико, Иво - Пауци
—Машо, — трже се — јунак си! —Што је корист кад немам порода? — одговори она, очито том мишљу заокупљена. — Ах, назвати се мајком твога
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Ништа му не могу. То је човек. Све је постављено на главу. Још ће испасти на крају да тај безобразник постане јунак само зато што га не може сломити наш презир и наша осуда.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Сунце зори не излази, Драгој драги не долази. Као одзив бојној труби, Момче једно самрт љуби. И док мртав јунак лежи, Вранац коњиц пољем бежи.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Напред! јуриш! кољи! пали! Изрод који крвце жали! За слободу се злотвори Срб јунак се радо бори. Љути змаји и лавови У рукама са громови, Челик срце, бритка ђорда – Па шта ће ти турска чорда.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
” итд. Професори пљескају. Тркунић скаче. Директор га прекида. — Још неколико речи, крај приче. Јунак је на самрти у незнаном и белом свету.
Ево ћу одмах да наставим разговор. Каже господин Јоксим: „Онај Каленић има нос за историју, то је несумњиво, Али је јунак његов малчице као досадан. Нит једе, нит пије, нит девојке гледа. Сад је ред на Чајновића, на нашег лиричара.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
— »Г. сочинитељ, опростите што вам жустрину прекидосмо. Ваш јунак од шеснајст година ујашио коња, па бега; ми сад за њим да трчимо, а и не познајемо га.
Тко ће његово положеније описати? Он сожаљиваше свога љубимца Велимира да није као јунак него као жена ходио, и у свом ентузијазму закључи и њега и Бурјама у једном репрезентирати, то јест по свету ићи, али
себи да је он као млад врло ласно поклизнути могао, и да његова погрешка није никаква друга, осим што је добар јунак.
Овај јунак, видећи себе не само тамнице, него и љубовног предмета избављена, одио је са својом Розинантом тихо, дубоко у мисли
покр.) — дакле ИНТОВ (мађ. хинтó) — кочије, каруце ИРОЈ (из грч.) — херој, јунак ИРОЈКИЊА — јунакиња ИСЛЕДОВАТЕЉ — испитивач, истраживач ИШЧИСЛИТИ — избројати, израчунати; очитати број (са ваге)
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
унео у ту навику да би погдекад у десетерцу почео и да говори са нама: Дедер, Жико, из четврте клупе, Ако ли си јунак од мегдана, Реци мени, мој соколе сиви, Ко то беше Лазаревић Луко?
Један бивши министар, који је у политичкој борби пао као косовски јунак, пошто је задобио седам тешких афера, рекао ми је, уздишући, да је из латинскога упамтио само фразу: Сіц транѕіт
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Зубима обухвати усну. Као да би хтео да загуши уздах бола. А потом сасвим тихо проговори: — Пао је као јунак. Заћутасмо... Друмом је промицала бескрајна колона бескућника.
Пролазимо поред кречних вртача, ограђених густом оградом, мислио би човек да је ту сахрањен знаменити јунак. А кад тамо, дваестина кукурузних бусенова, можда једина драгоцена имовина некога Црногорца.
Иако сада нема прилике да се покаже такав јунак, Црногорац је то бар на речима. Он у својој уобразиљи замишља догађаје, види себе како сече лево и десно, те онда и у
својој уобразиљи замишља догађаје, види себе како сече лево и десно, те онда и у обичном животу уобрази како је заиста јунак. И ја верујем да овај искрено говори.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
То није оборени храст што вода носи, То није мртви орао на таласима, То везани јунак за катарку мотри уморним погледом на све стране.
довољно голом, њен глас и танка половина; Како је лагано ништи ноћ и шума и планина, Нека је други љуби неко: тај јунак бољи од мене.
Шантић, Алекса - ПЕСМЕ
Коњик стиже, Јури преко степе пусте. Мјесец гори... Прах се диже Кô прамење магле густе. Но гле! Јунак самац није, За њим сједи цура нека; Врана јој се коса вије Кô просута свила мека.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Битка се бије „за крст часни и слободу златну“, против полумесеца, а то значи: против туђинаца, харачлија и убица. Јунак је дужан да помене бога, а бог обавезан да помогне јунаку. Ако се бог окрене против јунака, онда је он стари крвник.
Милош Војиновић о коме историја зна само то да је био ставилац код цара Душана у песми се показује као велики јунак: кажњава шићарџије, убија на мегдану краљевог заточника, стреља кроз прстен јабуку, прескаче три коња и на њима три
Касније је постао деспот и севастократор, и своје хајдуке прометнуо је у најамнике. Био је велики јунак; „добит није тражио за се, него за своју дружину“. Имао је кућу у Ксантији, и ту му је жена седела. Погинуо је 7.
И у песми он живи у горском крају, али не у родопском, него у дурмиторском. И у песми он је велики јунак, који чак има крилатог коња и сабљу са очима, али се не налази на челу једне велике и одане хајдучке дружине, него на
самртном часу имао снаге да своме убици препоручи своју сестру Јевросиму уместо невернице Видосаве у жељи да се роди јунак и човек сличан њему, а не кукавица и злочинац као што је Вукашин и Видосава.
А на Косову погинули су кнез Лазар и велики јунак Милом, погинули су и незнатнији људи док је Вук остао жив. Он је владао на самом Косову и није погинуо!
Бановић Страхиња је онај јунак коме је турски дервиш упутио ласкаве речи: Твоме ђогу и твоме јунаштву свуд су броди ђе гођ дођеш води.
А у боју он је био онај „добар јунак“ „што једанпут бритком сабљом мане, бритком сабљом и десницом руком, пак двадесет одсијече глава“. Какав замах и откос!
Срђа Злопоглећа је такође „добар јунак“ „што два и два на копље набија, преко себе у Ситницу тура“. Он је срдит и злих погледа.
Тај неуморни усталац кроз векове је загревао рају и звао је на подвиге. Мусић Стеван је јунак који је касно стигао на Косово. Бојао се кнежеве клетве, спремао се, журио, и опет задоцнио.
Све што историја зна о Марку своди се на то да је он био незнатан владар. Међутим, у песмама и причама он је највећи јунак. Зашто је то тако — не може се поуздано рећи.
Али у другим тренуцима он је јунак по својој мудрости, по способности да превари непријатеља. Он улази у двор Мине од Костура прерушен као калуђер и игра
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Стриц се просто завали од смијеха: — Аха-ха-ха, чујеш ли, Сивче, како наш јунак струже! Још неколико пута запитао је Сивца шта мисли о Мачковој храбрости, али како се магарцу очито није причало,
Кад би наишао неки под оружјем, дјечаци би живнули: — Ено још једног с пушком! — Још један јунак! — додавао је Јованче увјерен да је тај с пушком заиста неки небојша.
зачарани, вирили иза дрвета не скидајући очију с карабина и с намрштена снажна момка, који им се сад чинио као неки јунак из приче. — Гледај га само какав је! — шапутао је Јованче — Их, кад ћу ја онако ...
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Врло разгледајте грозљиви зглед, Телеснога стаса зглавке, те кажите, Који је био који јунак, војак, војвода ли, Просјак, ил' му на гласу кмет, И врли бољарин богат?
А тај Геркулес велики на гласу јунак бијаше. Кад разабра куд му се је подела марва, цикну од љутине. Другог пусата бојна ништо са собом не узе кроме један
војводе и официри и сви војиштани који год сабљу пашу и војују, јерно и сам Христос пише се да јест велики бојни јунак и копјаник... А чему то војаци да се од Христа светују?
О МУДРОСТИ И ЦАРСТВИМА Самац и млад јунак наличан је матору и нелагодну старцу, како што је и боље врсни млад разуман и освестан слуга, него ли будаласт цар
Рука руку пере. Јако је двоструко сплетено уже. Самац и млад јунак наличан је матору и нелагодну старцу. Не приводе опаклије никога на добро поштење.
Донекле поштен господар и кућаник и јунак велики племенородан и коленовић, а потом ништо и ниоткуда; рђа и рђаковић, те се вуче ка смлаћен.
што је с белајем немирно стицао, прође га ка нешто у сну с хлапљењем, те скоро буде спахија сужан, бољарин џебрак, јунак рђа, врстан чађа, мудри лупља, снажни ломан, здрав худи, добри на гласу злочест указом, поносљив спуштен окуњио нос,
Данас здрав, читав, весео, фришак, разговоран и поштен, чувен и виђен, млад и зелен, врли јунак левента и кицош, ал' сутрадан, умало ли потом, худ, невољан, болестљив, сакат, тром, брижљив, тужљив, укоран,
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
и под именом чапкун-Мане или Манча, који је — иако ова приповетка не носи његово име као наслов — ипак некако главни јунак ове приповетке.
Све ово морало се испричати да виде читаоци пред каквим је амбисом врло лако могао бити и наш јунак Мане кујунџија. По решењу фамилијарног већа, Јевда узе преда се једнога дана сина Манчу.
А што је Мане напослетку изишао чак и као главни јунак, то је била — поред већ познате карактерне црте Зонине — природна и логична последица још и карактера његовог, и
у неком виду обистинише слутње и жеље капетан-Микајла, кума, који му на крштењу даде име Ратомир, да буде, то јест, јунак и борац, како му само име казује.