Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Последњи отпор српски у Банату беше на Томашевцима. Мало се јунака скупило да голему силу маџарску са свога огњишта потисну — ал’ залуд борба!
Има ли у историји два карактера који би један на други више личили него та два јунака?... Да и данас живе, Видовдан би казао: „Два црквењака!“ Али они погинуше славно, поштено, витешки!
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута! - иду веренице и сестре мртвих ђака и регрута!
од кога хвата вртоглавица, кроз главе им севају златне ливаде Арголиде, међ ногама се открива зрно пшенице, али јунака нема, ни њихових лађа пред Науплионом нема!
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
А и старац мало је више ваљао него његова пушчица, али проклети уби опакога мудрога и преко мере храброга јунака, Катића Јанка. Овога Турчина старца, како је дошао у логор Марко, брат Јанков, за свога брата посеко је.
” — а он сирома бризну плакати и сузама лице му се обли. Дај ми сад онога јунака и иноверца, кога се ништа не каса као нас, да се држи и не заплаче, ако има и камено срце.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
— Што? — Што не можеш! Знаш ли ти да је Станко хајдук? — Знам. Ал̓ ја ћу њега шамаром! — Охо!... Видиш ти јунака!... Не смеш једном кркљавом Крушки ништа, а хоћеш шамаром горског цара!... — Па ја знам њега од оволицног.
па до 1813, ја зовем добом херојским... Гледајући на њега, можемо с поносом свету у очи погледати. Оно нам је дало јунака каквих може имати само митологија... Не могу нас зачудити Термопиле, јер смо их имали у најскоријој прошлости.
А они... ваљда стрине?... — Гадови!... Штета што им бог даде онај лик човечји!... Ја, бабо, волим јунака, па нека ми је крвни душманин!
— Јест. Јунака треба... Грехота би било оставити му тело незакопано... — А ово!... — И Станко пљуну и одмахну руком. — Ово су смрдљив
Стаде онако диван и поносит, па викну: — Добро вече!... Све поскочи на ноге лагане и отпоздравише јунака, који се са свима мирбожаше као да из туђине долази.
Да их половина роди мушкиње, то би било пет јунака!... Турци су, брате, паметни!... — Јадна им памет а гора година! — укопистио се Иванко.
Страшна је сила ударила па Лозницу. Весели подрински војвода, Богићевић Анта, затворио се у шанац са 1200 својих јунака. Шта ће, један, са „шаком јада” против толике силе?! Шта је могао друго него потражити помоћи од браће!...
Свакад они тако! Мишар... Лозница... Али беже!... Право веле: Бој не бије свијетло оружје. Већ бој бије срце у јунака. и стаде соколити своје људе... И поможе то. Реч поста живља, око светлије а лице ведрије...
Дучић, Јован - ПЕСМЕ
Док над Паунима блисну задња зрака У злату једнога коња и јунака — То деспот Оливер од Леснова, мину. Посут драгуљима у руци му сину Тешки крст за Солун, кад падне од мача:
Него херојима отвористе ракâ. Подависте више њих у постељама, Него што сте у крв срушили јунака. Узели сте очи фрескама са свода, Главе киповима херојâ из бајке; Спржили сте семе у страху од плода, И реч
Заставу идеје у руци подлаца! Место мач што светли, увек нож што пара! Борца што се блатом место копљем баца, Јунака што пљачка и жреца што хара!
Сремац, Стеван - ПОП ЋИРА И ПОП СПИРА
А она му каже: да се онда, кад је уз њега, не боји никога на свету. А њему мило што га тако држи за јунака, па онда од њу пољуби, а она се отима па му каже: »Срам те било!
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Шта ће боље него да лежи у цркви? — Е није тако, Душо. Мајка сам. Мајчином је срцу лакше овако. Пренећу јунака код нас. Ми имамо нашу гробницу, и ту ћемо, кад Бог рекне, лежати скупа.
Чујте, господине Јуришићу, ја волим човека, ја волим јунака, ја волим . . . ја волим храброст и снагу. И она широко отвори очи, па га погледа некако непомично чврсто-укочено и
Црњански, Милош - Сеобе 2
На дан Висариона Чудотворца, године 1752, Исакович је пошао. Трандафил је описивао Божича, као поштену старину, јунака, али пијаницу и бојџију прегорку.
Божич је примио Исаковича, церемонијално, у кола, али је Исакович, крај све љубазности мајора, чувеног јунака, осећао да су, човек човеку, чак и сународници, један другом, загонетка, и пустиња.
Мислио је да је пошао у шетњу, са ћерком јунака, мајора Јоана Божича, а ето га води, у шпацир, унука воскара Деспотовича. Питао се с ким то путује и куда?
У општој граји, Божич је представљао Исаковича, као рођака, сународника, чувеног јунака, имућног, удовца, али који не мисли да се жени. А Павле је ушао у тишину своје одаје, као да ће ноћити у гробници.
млада, лепа девојка, иако је храмала, била добра прилика, том удовцу, кога је, као старијег, као богатог рођака, као јунака, много ценио. Павле га је радо сретао.
Него има мајора, ланцмана, комерсаната, шишобрка, коцкара, курвара, па и ждера, свиња, улизица, а поред безумних јунака, и много туроња, горостасних кукавица.
Тешко је разазнати се, после те зиме, у папирима, о кретању, и доживљајима, јунака нашег романа. А нарочито Павла Исаковича. Неизвестан је и сам број исељеника.
Теодосије - ЖИТИЈА
добродетељ подстиче, исто као што и љубитељи ратова оно што се у незнабожачким списима нађе написано о мужаству неких јунака у древним ратовима, сада о томе радо читају, и оданде се уче да буду усрдни, искусни и неустрашиви у боју против
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Изражавају се очима пуним сјаја или суза, злих или радосних суза. Има много јунака окорелих у борбама који су заплакали пред невољама других!
своје националне претке: сматра да има још једну старију и славнију лозу, ону својих краљева и царева, својих славних јунака из доба Немањића и Косова, великих витезова, хајдука и ускока из турског времена, који су живели између Косова (1389.
Он зна не само имена косовских јунака већ исто тако и какав је ко био и које су му мане и врлине. Има крајева у којима чак осећају и ране косовских јунака.
Има крајева у којима чак осећају и ране косовских јунака. Погубити много Турака за динарског човека значи не само осветити своје претке, већ и ублажити њихове болове које и он
Свака је група обожавала по кога јунака. Сви Црногорци Старе Црне Горе сматрају Милоша Обилића као свога духовног претка, и не само да мисле о њему и да му се
У највећим окршајима шумадијски сељаци се сећају својих старих јунака који им служе за пример. И песма каже: „помислите на старе јунаке.“ Национална свест и национална задаћа.
Тако је извршено природно одабирање јуначких типова од Милоша Обилића до безбројних безимених јунака у годинама 1912—1918. Увек је међу њима било великих војничких талената, од Карађорђа до најновијих.
Шумадинци као и сви Срби имају генеалогију која иде до у средњи век, читав низ царева, краљева и јунака, али то није генеалогија неких породица као у земљама где постоји племство.
Оне каткад личе на басне Настрадин-Хоџе. Ерски се јунаци често одликују од јунака других крајева овом мешавином храбрости, духа и лукавства. Да наведемо једну од старовлашких песама.
Секула му се каже: он је био познат јунак, нећак Сибињанин Јанка, присног пријатеља овог непознатог јунака. Тада се и он сам представља.
свима осталим преовлађују два осећања: племенска слава и част и национална мисао или „вера Обилића“, главног косовског јунака. Црногорци су испуњени „вером Обилића“ као Јевреји Старога завета вером у Јехову.
Жена нероткиња могла се променити, нарочито ако је удата за јунака и познатог човека чија се „лоза“ не сме угасити. Она може остати у кући поред друге жене.
Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
Покушах да га замислим у мундиру као неког од Толстојевих јунака, као кнеза Нехљудова, на пример, али то ми не пође за руком.
Фудбал и ја разилазили смо се на нултој тачки, иако је један од јунака мог романа био фудбалер. Тај ме је презнојавао кад год бих сео да пишем.
За мене је размишљање о судбинама мојих јунака било галванизирана жаба мог оца. Покушах да своју памет прекопчам на неки други колосек, без неких нарочитих
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
Као фишкал, могли сте тај параграф боље извести. Нисте заслужан моје Лујзе; тако одважна девојка треба јунака ђувегију. Да сте ми син, морали би за каштигу осам дана сукњу носити. Полачек.” Шамики се вилице тресу.
Какав му је то живот? Знаш шта то значи: — имам десет деце, дваест момака, тридесет јунака, четрдесет људи, педесет оваца, шесет шкопаца, седамдесет пурана, осамдесет јаја?
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Необично јунаштво Бановић Страхиње, Милоша Обилића, Алије Ђерзелеза и других јунака народ објашњава тиме што су их као децу виле задојиле и тако им улиле натприродну снагу.
103, бр. 166) — Куд ће ивер од кладе? (од каква је ко рода онакије). (Вук, 2743) — Обила мајка родила обила јунака. (Вук, 3890) — Што је чија ћуд, никад је неискорени; ако ће пас и краљ бити, опет ће кости глођати. (ЛМС, 1860, књ.
Када се роди син, настаје велико весеље. Мајка која је „Српству придала јунака“ срећна је и бескрајно поносна.⁴⁶ Док се рођење сина дочекује свеопштим весељем и радошћу, рођење кћери праћено је
нуди модел идентификације, узор за угледање које је од огромног значаја за социјализацију, с обзиром да личност јунака својим особинама и поступцима упечатљиво и јасно показује какво би оно требало да буде.
Неки од најпознатијих легендарних јунака епске поезије (Милош Обилић, Марко Краљевић, Војвода Пријезда, Бановић Страхиња и други) уједно су, како то показује
За њега Гете каже да је „највећи и најјачи од свих српских јунака, безграничне снаге, неумитан и збором и твором“.⁵⁰ Марко је страх и трепет за Турке и уопште за све насилнике, он је
Његова изузетност је у великодушном праштању које је ретко у патријархалној култури („Помало је такијех јунака / Ка што бјеше Страхињићу Бане“).
психолошки и уметнички истанчано, у виду спољашњих догађаја: напуштања родитељског дома, лутања, авантуре и сукоба јунака са надмоћним силама (зли дар, опака маћеха, завидљива браћа, див, аждаја, вештица итд.
За ове приче с правом је речено да су узор народног јунака у прози. У њима се не налази само закопано благо, драго камење и чисто злато, већ и најлепше језичко благо: сочне,
Деци су блиске и хиперболе којима се у народним песмама често истиче огромна снага неког јунака или његовог коња.⁶¹ Бановић Страхиња, на пример, само „једанпут бритком сабљом мане, / бритком сабљом и десницом
Максимовић, Десанка - ТРАЖИМ ПОМИЛОВАЊЕ
Душане, за неколико последњих дана и сумрака Дечанскога краља Стевана, за последњи час несрећних владалаца и јунака кад потонула детињства барка однекуд испред њих исплови пуна туга и јуначких игара и играчака, кад се позледи свет
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Дочекују га као зверку. Потпуно запањена призором маскираних јунака, Љиљана седи ужаснута на колену вође разбојника. Маки је поносан што је она једино дете из сале које изблиза може
Матавуљ, Симо - УСКОК
Особито се ту одликова соколасти Крцун Сердарев, син оглашена јунака, сердара Нова Бојичина, који погибе под Дубровником и кога владика не могаше прежалити.
добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да Црну Гору никаква сила људска не може завазда покорити, иако је може прегазити као оно Бушатлија; бојао се владике
Хоћу! Али ти мени сад реци чисто, отворено: хоћеш ли га за зета? — Хоћу, божја ти вјера! Како нећу онаког кућића и јунака и мога осветника! Да ми је иште њеки од Петровићâ, не бих био задовољнији!... — Е, љубим ти руку за то!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Само четири деценије касније, Александар Вучо (1897—1985) ће створити нови, супротни тип дечјих јунака; од питоме и послушне дечице неће остати ни трага ни гласа.
Био је то некад и мој дјетињски вољени свијет и зато сјећање на тога незнаног јунака из мог села увијек ме поново растужи, па се и нехотице припитам: - Шта ли сад ради мој Малиган?
време кад је дело настало, такви су подухвати били скопчани са бројним опасностима, што није одвратило дивног Дефоовог јунака да крене у неизвесност.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
Видите: жена... она ће добити другог мужа, или ће се дичити што је удовица за народност погинувшег јунака; мати... она би, као Српкиња, морала плакати кад би јој син на постељи умро.
Је ли то истина, забога? ГАВРИЛОВИЋ: Засад је тако. ЗЕЛЕНИЋКА: О, сени Милоша Обилића, Ајдук Вељка и других јунака, чујете ли?
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
невином срцу благопријатне, а они не само што на памет доводе многе бојне случајеве и имена храбрих мужева и србских јунака (које сваки Србљин са особитим чувствованијем чита и слуша), него се у њима чини спомен многих некада знаменитих
1837. дао је Јован Ст. Поповић нову комедију, Тврдицу, која је доцније остала позната под именом главног јунака Кир Јања. Ово »шаљиво позориште« имало је великог успеха, још 1838.
људе«, како вели Тургењев, навика да у појединостима и опширно рашчлањава разна стања свести и савести код својих јунака. Он је у томе често био невешт и ишао тако далеко да су му поједине странице писане језиком психолошких уџбеника.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
Изгледао је у том тренутку као каква статуа, какав споменик јунака неког, онако од туча саливен. Јован окиде. Ја страшно ли је запраштио стари кремењак, једина заоставштина од деде по
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) 278 (БЕРАЧИЦЕ) 280 (ЊЕНИ ЈАДИ) 282 ДВА КАМЕНА 284 (ТА НАПИ СЕ) 288 УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА 289 (БОЛЕСНИКОВА ТУЖБА) 291 (ДЕ СУ НАШИ ДИВНИ ЦАРИ?
“ „Ој срећице изненада! У мога ме ишти ћака, Тела би те мома млада, Тела би те ја јунака.“ Путник иште, отац даје, Ето путу дође крај, Ал' и моја рука даје, Драги роде, песму нај! 1843, 5. дек.
Она бежи — за њом с' вини, Љубни, брате, пипни, штини, Така игра, шала така Таман, брате, за јунака! Ајдук Вељко зна љубити, Ал' и сабљом дивно бити, Ајдук Вељко љути вуја, Турци стадо јагањаца, Ајдук Вељко кâ
Ал' се крену то чудо из мрака, Те спопаде у страху јунака. Медвед беше — заман он се брани, Никако се не мож' да одбрани, — Већ ноктима спопао га тешко, Већ му кида то месо
већ искупило, Већ и Гојко озго је сишао, Те по друсту разгледати стао; Тражи јунак Богом побратима, Ал' у чети јунака не има, Гледну даље, и заман бејаше, Већ за њега запитати шћаше, Ал' ето га, ето сивог тића, Иде Стојан и води
жестока Туркиња, Угледала краснога Србиња, Угледала и запе јој око, Ал' и јесте Радивоје соко, Баш је мало такових јунака И у Срба, камол' у Турака.
неће ево Хајка бела, Њено сунце остало назада: „Пуштај, пуштај!“ повикује млада, Отима се, ма заман јој муке, У јунака јакосније руке.
Гледни живе, гле красних јунака На све стране цика од пушака, Сватови су — гле пустог чауша, С њим чутура, та сватовска душа.
„О Милуне, моје сунце јарко, Не ударај старог Мустаф-агу, Злотвор твој је, ама отац ми је, Ако падне од тебе јунака, Кô да паде баш од моје руке.“ Вели њојзи Милун четовођа: „Мируј, Фато, мируј, душо моја, Чуваћу ти оца рођенога.
УСПОМЕНЕ СТАРОГ ЈУНАКА Прелепо стоје све ми њиве, У воћњацима лепе шљиве, На брду онде пасе стадо, — Де не би на њ'га гледô радо?
50. Де јунака ја остави? Ко зна, брже, гле и јако! Брже, лудо да с' не бави... Па баш нико и никако? Е па добро, ајд' од ока
Украј двора раст један запали: Ваљда тела двору господара, Да се малко с њиме разговара, Па кад дома не нашла јунака, Тела му је оставити знака, Да познаде да је долазила, Да је сеја брата полазила.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
ноћима с највише мјесечине, ти си наслутио ту апокалиптичну неман с косом смрти и проговопуо си о њој кроз уста свога јунака, Брке. Једног дана ти си је и видио, реалну, овоземаљску, остварио се твој страшан сан, твоја мора.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Јеванђелије ми на столу, најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч на онога јунака јагањастог што умртви свој живот бесмртни да њим оживи гроб.
би трком прегазит је мора, излети и брзо нестаде у гори, цура се крсти, у себи збори: „Да црна коња, да црња јунака, из светла је дома, ал' је чедо мрака!” Тако збори цура, па се чудом крсти, у крст се већ слажу нехотице прсти!
” Па кô потоп од бујице кад уставу прву свали те поплавом бујних вали руши, дере нештедице, по уздасих тако први' у јунака реч поврви: „Ох Делила! каква ли си, пуста, била, кад погубих теби војна, од газански што је врата одбијао несавлада!
Па све због једне жене! Жене зар? — У тамници јунака свију цар, и глава, снага, нада рода свог и божји народ и у њему бог. У тамници?
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
и почетком XИX века био је тако засенио очи тада владајућег у уметности правца, романтизма, да његови љубитељи поред јунака десетерца и бисер-грана лирских народних песама нису видели ничег вредног у стваралаштву маса на чему би се ваљало
С народном приповетком стоји сасвим друкчије. Она је делила судбину свог честог јунака пасторка и трећег брата, али и његову издржљивост у немилости и искушењима. Тешкоће су отпочеле још од оца.
Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града пребаци.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну
— Е, слушај, па онда реци да ли је неправда, — каже свети Саво. — Јеси ли видио онога јунака, ођевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у оној води купа.
— Јеси ли видио онога јунака, ођевена, наоружана, што јахаше пољем и што се у оној води купа. Отац онога јунака био је рсуз, па је покрô једнога сељака и тако се обогатио.
Отац онога просјака био је хајдук, па је на правди убио оца онога јунака, па ето видиш сад се на његову сину вратило. Сад реци да није правда то била!
му: — Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу турску вјеру и, турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
— Из Сарајева, — одговори му. Берберин настави: — Чуо сам да има такових јунака у Сарајеву, који се пуштавају бричити без сапуна и вруће воде, но само студеном водом, је ли истина?
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Сви ће пљунути лову у громним количинама. Јер, шта? Пази да не треснеш у несвест — то је лично кева Незнаног јунака, која живи у потпуној, али потпуној, беди, мада делегације сваки дан бацају огромну лову на венце и церемонијал на
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Поноћна језа и сати худи, језеро врије и неман гуди. Ко ће јунака од сна да буди? Блиста у гори, под самим врхом, врело под јелом танковрхом. Марков је Шарац на њему пио.
У шуми овој и ја сам био с десет јунака вино сам пио, ишао дољом и узбрдицом, с чаробном капом невидљивицом, с лукавим Ћосом водио борбу, донио прича
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
Много се бунара у кнежевини отвара ноћас да посечене главе јунака сутра у бистрину века векова приме. И вук је кроз коби питом постао, а траве у подрумима мог двора подивљале
Мале су руке јунака као у девојке, под столом сви осећају неравне ивице гроба и чују лепет погребних птица. Очи су кнезу широм
чадор воде и задивљено гледа тог азијског пастира мишица двоструких и коже ко печена земља: ту се препознају два јунака и један другом у загрљај падну, један без главе, други без стомака.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
“ 135. Асан-ага низ Ужице сађе, Гледале га ужичке девојке, Гледале га, па су говориле: “Мили Боже, да чудна јунака! На њему је зелена долама, Извезена од сувога злата.
“ Цура сађе у поље зелено, Сунце скочи на брдо високо — Од сунца је гора усахнула, А од цуре срце у јунака. 150. Вуди мајка свог Ивана сина: “Устани се, мој мили Иване!
У неђељу, која прва дође, У мом двору, а на крилу моме. 199. Кујунџија, тако ти заната! Сакуј мени од злата јунака; Мазићу га, к’о рођена мајка, Љубићу га до самога мрака, А грлити до сутрашњег данка. 200.
Љуб’о бих те, ама си малена. — Љуби, драги, бићу и голема: Препелица малена је раста, Па умори коња и јунака. И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206.
И сокола на десници руци, Камо л’ неће једнога јунака! 206. У ливади под јавором вода извире, Ту долази млада мома, воду завата, Београду под зидове воду доноси,
Мушка глава и шушњата грана — Удри граном по зеленој трави, Лист отпаде, а грана остаде; Онаква је вјера у јунака. Док пољуби — узећу те, драга! Кад пољуби — док упитам баба!
Гледала га с чардака девојка, Гледала га, па је беседила: “Боже мили! да чудна јунака! Да ли ми га Бог у срећи даде!
“ Ал’ говори момче нежењено: “Ид’ одатле, једна отровнице! Кад си свога брата отровала, Отроваћеш и мене јунака.“ 224. Сунце зађе за Невен, за гору, Јунаци се из мора извозе.
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Отуда туберкулоза код јунака романа у Дневнику о Чарнојевићу. На дивизијском превијалишту, сутрадан, пронашли су да ми није скрхана кост у носу, а
за женску моду, Вогуе, донео је слику скулптуре, о којој каже да представља Краљевића Марка „чехословачког“ народног јунака, од „руског“ скулптора Дешковића. Изволите погледати јануарски број.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Приђем радознало ближе мислећи да ћу још ту прочитати имена славних јунака о којима ми отац причаше. Кад тамо, какво изненађење!
Видећеш ти само наше јунаштво! Нема наше куражи надалеко, кажем ти. Прошао си многи свет, али сам сигуран да већих јунака ниси видео. Хајдемо тамо заједно. Ја морам пожурити. Таман ми да пођемо, кад се, тек, пред вратима чу пуцањ бича.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Тако је и било. У XXИ ВЕКУ »Туш... ура може — не може родила мајка јунака... гаудеамуѕ... ситну Малену.« и још триста чуда брујаше ми у ушима, а у глави беше страшнији лом и окршај од свију
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
почасти према ћир-Ђорђу само њему посвећена; то јест, само ће о њему говорити, пошто је он одмах после Срете, главнога јунака, а уз Мићу »Официра«, једна од најглавнијих личности у овој приповеци.
На срећу човек натрапа, а несрећа га сама вија. А код нашега Срете, јунака ове приповетке, било баш обратно; њега сама срећа потерала па га вија, па му пуне шаке среће!
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
И презирем тугу, заборављам бољу, Јер у мени тече крв, предака моји̓. Мученика старих и јунака који Умираху ћутке на страшноме кољу.
свежих грана И калема нових, да, ко некад јака, У корену старом струји снажна храна, Неисцрпна крепкост старинских јунака. Све ишчезне тада.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
тешку разастире таму И содомску казну врх народа свега; А с тријумфом њеним и с падањем мрака Ситница ваља лешеве јунака, Сломљено оружје, сјај времена боља, Преко тужног, глувог и трагичног Поља.
И само гнев празан покаткад се пени. Далеко од доба кад се лепо сања, Далеко од снаге слављених јунака, Наша је снага снага очајања, Болесна, кратка, трагична и јака. Све је сад друго.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Оно јест „коњ до коња, јунак до јунака“, али коњи бјеху натоварени дрвима, сужбином, перјади — и другијем стварима што сељаци лацманима продају; а до јунакâ
Бог драги зна, а и ти, јесу ли твоји јади и наши јади! Ама нећемо тако! Нећемо да свијет рече: ’гле јунака и јунаковића сердара Пеја Грубанова, како не може да се утјеши за синовима што јуначки погибоше, но нариче као жена’!
у неколико допунити и објаснити оно што већ изнијесмо, јер је потребито да се читалац упозна са прошлошћу главнога јунака наше приповјетке.
Љубав, каква се само једном у животу може осјећати. Љубав, која од човјека може да учини јунака, умјетника, или иначе славна човјека, а богме ако му је истргну у изрода и зликовца.
Сердару се заросише очи, јер тога гвозденога јунака, ништа на свијету није тако дирало као Станине сузе, као што га је она, мимо икога, могла разведрити и развеселити.
А, зашто? Милун ће имати мајку. А, зашто је не би тај Приморац узео, а? Моју снаху, жену онакога јунака, младу, згодну... Па понуди га! Може му бити, хоће ли, неће ли!“ Јока се слатко насмија, чујући све што он изасу.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Лијепи глас по свему свијету носио, како што носи пчела по меденом цвијету! Нада те се не нашло јунака! Ни за камен се залуду не дохватио! Од неба му росјело, те му добро и лијепо родило!
— Убогу шавцу и игла се криви. — Најгоре су празне јасле. — Чега није, ни цар не ије. — Јунака нема од глади. — Глад очију нема. — Глад је највећи господар. — Глад и вука на зло натера.
— Ја ага, ти ага: ко ће коња водати? — Један коноп планину не окружи. — Једно коло из кала, а друго у као. — Јунака нема од глади. — Кад великаши буздоване ломе, народу кичма пуца. — Кад лисица предикује, пази добро на гуске.
5) ШТА ЈЕ НАЈГОРЕ Синџир гвожђе мука је велика, Дȁ велика мука на јунака; Тавница је гора од синџира, А зла памет горе од обоје, А зла жена горе од све троје.
Мало рука малена и снага, Мало друга — мало и јунаштво. Малена је тица препелица, Ал’ умори коња и јунака. Мила мајка своју ћерку кара, Ћерку кара, неви приговара. Мујо умро, Бојчић обољео: Сам Алија војеват’ не море.
Онда цар рекле: „Међер, обила мајка родила обила јунака“. МАРКО КРАЉЕВИЋ За смрт Марка Краљевића различно се приповиједа: једни веле да га је негдје у селу Ровинама убио
говори се увече, на Велике покладе): Заспао краљ Караулац на Цицено брдо, на метено гувно; чудан санак снио: тридесет јунака преко Спасеника преду мреже тоноте, да хватају слепачке. Оне им се молиле: „Немојте нас хватати, ми ћемо вам платити.
делија, Пољем бјеже два печена зеца, Ћерају их два ’рта одрта, Чекају их два слијепа ловца, Вино пију два мртва јунака, Служи вино без руке ђевојка, Чудне лажи, да је бог убије!
мудра: У господа Бога умољена, а у господе удворена: на дивану божијем штимана и прибрана: ко сретнога и богу милога јунака.
божија; те му вазда у њедрима играла пуна и изобилна ћеса, а у његову дому играла свака добра срећа; ко у сретнога јунака.
Војвода се окрене улацима и почне певати: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Доведите лепу Мицу (или како било име) И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
Ред деце пева истим гласом: Ид’те, ид’те, два улака, Два улака, два јунака, Одведите лепу Мицу И уз Мицу кондир вина, И огледало, и огледало!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Ови први гласници још и не оду да траже онога јунака, а то дођу други и кажу да је то његов Ћела. Цар се удиви кад то чује, и није хтео веровати: „Кад би он био, он би
Кад ово дозна царска | кћер, онда она пише свом оцу и каже му, да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака, који џилитом бедеме њиног града пребаци.
Сад цар видећи оваковог доброг јунака и немарећи, што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју | љубазну и прекрасну
рече му: „Богу вала, попе, ево отпаде од вас један ваљатан јунак и одабра нашу Турску вјеру, и Турске ми вјере, такога јунака у наше село данас нема, нити је од кад ја знам било.
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
Обојица пак од лупежа стрица Јурете направише њекога знатнога јунака, који је био страшило ркаћима. Послије њих дођоше: Осињача, Крива, Чмањак и стриц Чагљина.
Ћосић, Добрица - КОРЕНИ
“ — „Ништа му не фали. Мушко је, и слуша. Кад смо сами, он ме још увек зове газдарица. А мужа треба имати или јунака или слугу.“ „Моја мати је и дажбине плаћала и кмета бирала. Она ме је и оженила твојом мајком, Живаном.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
да у покрету којим бронзани Васа хоће да истргне свој мач, поред оне змајевске силовитости има и много од замаха јунака социјалистичког рада из касних четрдесетих година овог века, и да је уметност социјалистичког реализма својим
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Јеванђелије ми на столу, Најбоље такој беди тешило. Бадава! свака врста, свака сећа реч На онога јунака јагњастог Што умртви свој живот бесмртни, Да њим оживи гроб!
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Ослушкујем. Колика сличност између тог шпанског народног јунака и нашег Краљевића Марка! Као историске личности, стајали су обојица под туђим господарем, али их народна поезија
Свет се дивио џиновском стасу јунака који је, према величини тих костију, морао бити висок бар тридесет стопа. Ја сам разорио романтику те бајке, а из
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Било је, као што рекосмо, међу тим вођством истинских јунака и ратника, нема говора, али много више оне такозване дебеле позадине, која боље познаје пудер од барута и много боље
Ми смо појахали наше мокре коње, и кренули се за средњом колоном, пуком п. пуковника Васића, јунака с Мердара и Приштине. Већ два дана у дивизијском штабу говори се само о п. пуковнику Васићу.
у томе: не допустити и не дати никоме другоме, ма ко био, ни у једном једином комаду, улогу главне личности или јунака, па чак и без обзира на то што се ту, управо на лицу места, очекујући код својих родитеља нови ангажман, налазио у
И опет се зби како рече Господ. И Срби победише браћу и вратише се кућама својим овенчани славом јунака, али још слађом од прве баш зато што то беху браћа коју су победили. А после тога опет прође година дана.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ЂАВОЛСКИ 143 ОЧИНА ЗАКЛЕТВА 156 УСУД 160 ПРАВДА И КРИВДА 167 ПРАВДА 169 ОКЛЕН ИНГЛЕСКОЈ КРАЉИЦИ ТОЛИКЕ ПАРЕ 174 ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ 179 ВИЛОВСКА КОЧИЈА 181 ЧУДНОВАТА ДЛАКА 183 ТАМНИ ВИЛАЈЕТ 185 КАКО ЈЕ ПОСТАЛА КРТИЦА 186 ОТКУД ЧОВЈЕКУ
Он узјаше на њега, па бјеж̓ с њиме у цареве дворе. Чуди се сав царски двор и дворјани: да чудна јунака, да лијепог златнога коња!
Кад ово дозна царска кћер, онда она пише свом оцу и каже му да она ни за кога другог неће поћи но за оног јунака који џилитом бедеме њиног града пребаци.
Сад цар, видећи оваковог доброг јунака и не марећи што је он роб био и од ниског рода, поздрави га лином муширом и потом даде му своју љубазну и прекрасну
Нити сам ту био, ни очима видио. ИМА ЈУНАКА НАД ЈУНАКОМ У једном селу живео један јунак, али пошто није знао никава заната, пасао је говеда.
Осилио се говедар, па ће једнога дана рећи мајци: — Драга мајко, да ли има бољег јунака но што сам ја? Видиш шта само топузом радим?
И пође на пут да тражи бољег јунака од себе. Путовао је дуго док не дође до једне реке. Вода је набујала, те јунак није могао прећи.
Виде сад јунак да је у средини јунака, и да му је сад прилика да опроба своје јунаштво. Поче сад јунак причати зашто је пошао у свет, а старац један, који
Девојка седи крај извора, а делија легао на њен скут те задремао. Чим стиже наш јунак, потеже топузом и удари јунака три-четири пута по глави.
Скочи и појури јунака да овај није знао где да се сакрије. Насусрет му је ишао један човек који је завезао дванаест натоварених кола за
Продужи колар да вуче своја кола, па и заборави на јунака у чакширама. Кад би вече, хтеде колар да седне, а поче јунак из чакшира да виче: — Полако, побратиме, да ме не
Колар ослободи јунака чакширине тамнице, а јунак застиђен отиде кући, и више се никоме није хвалио о своме јунаштву. ВИЛОВСКА КОЧИЈА Био
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
предео мира, у завичај мрака: Оставићу сунцу моје срећне дане И велике жеље, још недопеване, И буктињу вере, к'о песму јунака, Док ми срце спава у пределу мрака.
А из венца, а из снова, Мелодија и звукова Забрујаше песме цвећа, Песме сунца и облака И анђела и јунака И младости и пролећа: То је била песма страха И падања и уздаха.
коцу са именом Бога, Пет векова срама, уз проклетства многа, Пет векова нада, пет векова рака — И да опет дође најезда јунака!
Шетајући дуго, уз долазак мрака, Причао је мени он, капетан војни, Кога су бојеви дигли до јунака, А случај не хтеде да буде покојни — Причао је ствари из првога рата С речитошћу оном што му војска дала: Од његових
данас, при појави сваке Невоље, да се из подземног мрака Зао дух диже, к'о мртвац из раке, Над земљом бола, колевком јунака.
Могила расте и никада соко Дићи се неће са хладног трзања, С јунака, које не познаје око, С пира топова, с пресвислог рзања, С крвавог кљуна што жури високо.
Тесла, Никола - МОЈИ ИЗУМИ
У то време био сам под утицајем српске народне поезије и пун дивљења према подвизима јунака. Имао сам обичај да проведем сате косећи своје непријатеље у облику стабљика кукуруза, што је упропашћавало летину, па
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног народног јунака Краљевића Марка, снажног човека који је бранио слабе и угњетаване.
Њена појава ме подсети на младу ”српску вилу” која има изванредну улогу у старим српским песмама и причама. Јунака, који стекне пријатељство виле, никаква зла коб неће задесити.
Ћипико, Иво - Приповетке
Сви догађаји као да су јуче били оставили су на местима свој упечатак. Простота и величина пастира и јунака првих времена, па дивља верска фанатичност, па велике страсти, похоте, блуд и сјај...
Петковић, Новица - СЛОВЕНСКЕ ПЧЕЛЕ У ГРАЧАНИЦИ
Али је занимљиво да очи његових јунака не опажају ону танану разлику између степена просторне отворености/затворености као што то чине Софкине или
Нити се тела Сремчевих јунака смештају и крећу по опажајно активираноме простору вароши, чаршије, авлије и горњих (на спрат) и доњих (приземних)
мах активан, кућни и варошки простор који поставља ограничења не само на кретање него и на држање тела Станковићевих јунака у ствари је истородна колективна творевина културе.
Није случајно што га критичари понекад нису разликовали од главног јунака романа Петра Пајића. Може се пећи да је у нашој књижевној критици разјашњен однос између ова два лика.
[...] онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на води. [...
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
везује, него се, напротив, сама за се односи на целину радње, сама раскрива поглед на сав исприповедани живот главног јунака: „Целог живота, увек, само је радио оно што један човек треба да ради.
у приповедном су тексту већ по природи ствари везане за имагинирану конкретну говорну ситуацију и за конкретнога јунака-говорника.
светом сатканим све од самих субјективних пројекција којима ју је писац даривао штедрије но било ког другог свог јунака.
преране очеве смрти, па улагање великог напора да се трговина очува и подигне - има значајног удела у судбини главног јунака, али оно што ту судбину изнутра обликује опет се налази у породици: баба Стана као оличење породичног начела вешто
Идући од епизодичног јунака ка главном, Станковићев опис све дубље сеже у пригушену јунакову личну вољу, осујећене жеље, потиснуте нагоне и, врло
По томе је она посебан, готово усамљен, а чини се и загонетан лик. Али и код главног јунака другог Станковићевог романа, Газда-Младена, такође налазимо један облик јаког потискивања.
Више но било где друго, Станковић је овде драму главног јунака развио у драму осујећивања сопствених емоционалних и чулних побуда.
Не разликује се, међутим, по томе јунакиња Нечисте крви од неких других Станковићевих јунака. Него, штавише, веома подсећа рецимо на главног јунака - у исти мах и приповедача - Косту из Увеле руже, за кога се
Него, штавише, веома подсећа рецимо на главног јунака - у исти мах и приповедача - Косту из Увеле руже, за кога се одувек држало да је у високој мери аутобиографски лик.
”176 Страх који мали Коста осећа откривамо - каткад врло дубоко скривен - код многих Станковићевих јунака, ако не и код свих значајнијих; то је страх од губљења најприснијег дела личног живота под притиском родитељског
два могућа, поларна разрешења оне специфичне психичке напетости коју, у мањој или већој мери, налазимо и код осталих јунака. Укратко, судбина Аничина у овоме је.
Јака супротност ствара високу тензију, која покаткад наводи јунака да изгуби контролу над самим собом. Тада поступа неочекивано, па и неразумно; погибељно по себе колико и по блиске
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Само да се Арнаути не сладе!..“ Онда повика: — У, ђецо, напокон вам било!.. Умукните! Не срамите ми мртва јунака! Видите ли како је диван и како се љути на ту вашу слабићку кукњаву! Натраг, умукните једном од Косова!..
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Од куда књига под стȅгом мрака?... Учитељ — спомен старих јунака. И тај би спомен сломила хала, Ал’ није дала струна гусала.
Док год буде српских сина ђакâ, Школом ђака а борбом јунака, Видаће се многе ране горке Успоменом српске добротворке. »Стармали« 1883.
Краков, Станислав - КРИЛА
— Јосиповић, Јосиповић. — понављало се свугде име јунака тог дана, сликара—војника. Батаљон је целога дана остао ту припијен уз падине дубоке јаруге.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А код коњаника!... Кад погине командир, они га прогласе за националног јунака. Међутим, код пешака је смрт текући посао. Сахрањују нас као незнане хероје.
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ја сам хтео Југовиће, хтео пјети Јанка, Славу српских обновити с' старине јунака, Али струне, кад се машим до моје самвике, Вострепећу о љубови, њежне звекну лике.
Сад нек' суди тко му драго и на коју страну, Љубов мора све побједе одржати грану; Више има који љубе млада и јунака Него дјеце с дрјахлих старци и маторих бака; И веселих чада више у силног Перуна Нег' угрјумих мудричара и светих
Опет ружа у градини цвета! Опет каранфил Кити девојке кипећа прса љубвом, Стидљивожељно погледа на млада и лепа јунака, Да га недрам’ грли, у којима весело Срце куца.
Сабље звече, Брда јече; Крв се лије, Срце бије. Коњи вриште, Мајке пиште, А јунака ране тиште. Сложно, браћо, Србин бије; Милош гди је? Мурат лежи, Турчин бежи, Србину се срећа смеши.
режи а лудост се смеје, — Ја и ти ћемо, мили српски побро, Да опевамо што нам срце греје, Да опевамо славнога јунака, У мишци крепка, срцем, духом јака.
Сунце сину на истоку, Пред колебом два јунака, С њима мајка, стара бака, У њеном је суза оку. Преко брега издалека Јутрења се зачу јека Са црквене куле звона.
год., стр. 153а: Певао сам песму даворију, Да прогласим нову историју Свију наших на перу јунака, Борећи се за зору скорију; Но кад видим слова свакојака у наглости која начинише, Да се лакше пише, теже
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Сад видим Да ме је некад отац варао Избором дивним прича лажљивих У које ми је тебе уплео Као јунака најјуначнијег У овом полудивљем племену. — И ти си јунак, ти?... Господе мој! А овамо те гази слабији!...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Зађо' у Медењак, па загрокта': Медењаче, висока планино, не 'раниш ли у себи јунака који би ми на мејдан изишô? Симеун у одушевљену одиста и отпјева, а неко дочека из мрака.
— Мићане, наточи ми једну, пост јој њезин, да разбијем старе дерте! — Људи моји, нит је так'ије' јунака кад било, а какав је вакат настô тешко да и' и буде! — чуди се и крсти онај за кацом.
Станко Таковић узе гусле, превуче два-три пута гудалом, па кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.
кликну: Свака стаза жали по јунака, равни Азић Заловару старог, а Трамошња Тому Ђаковића, Гомјеница Парту игумана, и јунака Симеуна Ђака.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Поетско виђење прошлости кроз епске ликове народних јунака морало је у усменом систему бити веома развијено, морало је постојати јака потреба за поетизацијом историје, кад је
Стога је Сава био слободан у избору жанра којим ће свога јунака описати, док ће Стефан свој спис Живот светог Симеона (1216) остварити по свим прописима хагиографског жанра,
и развијајући реторичне елементе позајмицама из Похвале кнезу Владимиру од Илариона Кијевског (из 1049) утврдио свог јунака као изабраног "равноапостолног" српског владара.
Теодосијеви јунаци увек су у стању повишене осећајности, која се преноси и на читаоце. Душе својих јунака Теодосије подвргава префињеној психолошкој анализи.
личном духовном подвигу, јер је идеал човека и владара сада виђен у Александру Македонском, с којим он пореди свога јунака. Српски владар није више брижан отац Немања, него моћан владар једне државе на прагу царства.
Та расположења ће дати основни тон и литератури косовског подвига. Подвиг кнеза Лазара и косовских јунака (1389) изазваће читав циклус поетских састава.
Тако у дворској средини, као и пре, настају списи који кроз лик једног јунака објашњавају положај и идејне основе Лазаревића. Нова династија ствара свога светог претка.
Нова династија ствара свога светог претка. А он је нов тип јунака, он је владар с једним подвигом, једном битком. Та је битка изгубљена, али кнез Лазар је пао витешки, бранећи пред
Хришћански подвиг кнеза Лазара и косовских јунака довољан је за њихово прослављање. Тражи се нова форма и нов узор. Подвиг косовски близак је раним хришћанским
У безбројним мегданима између славних хришћанских јунака и исто тако славних муслиманских крајишника деле се похвале и једнима и другима, али епска победа зависи од тога чија
свим важнијим епским јунацима разних времена или им се супротставља и својим присуством постаје мерило важности и тих јунака и тих догађаја, све до ослободилачких ратова.
спроведена и у стилско-изражајним поступцима, на пример, у стиховима о бројности турске војске (Кон до коња, јунак до јунака,/ Бојна копља кано чарна гора,/ Све с' вијају по пољу барјаци,/ кано мрки по небу облаци).
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
љути, Зазвечаше пушке танке, Црне пушке белгијанке: „Буљубашо, жена бежи, А у нашој крви лежи Крв косовска, крв јунака, А крв така Не затрепта од Турака!...“ Тако рече пет стражара Крајишника, граничара; А пушке им огањ бљују.
“ „...Ја никада!“ „На спалиште! На спалиште! Пакô своју жртву иште: Душу, тело и списове, И јунака вере нове! Све нек’ иде на спалиште! На спалиште! На спалиште!...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
О постанку б. причају се разне скаске. По једној, б. је био најпре беле боје, али је на Косову од крви српских јунака добио црвену боју, и после се као црвен цвет свуда раширио (Софрић, 15).
се и иначе приносе жртве, и као такву треба (у сваком случају бар по форми) сматрати један поступак познатог српског јунака из првог устанка, Васе Чарапића: кад је он, хајдукујући, видео у пролеће на Авали први г.
о неверној жени, мајка, или сестра, или жена претварају се да су болесне и као сасвим природну ствар траже од јунака да им донесе ј., али ј. које је тешко или немогуће добавити (в. прим. мало доцније). Вук спомиње обичај, кад се ј.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Доспео си, ево, у рајске висине. Ево овде има блага свакојака, И учених људи, и добрих јунака. Нек те, дакле, брига и туга не гуши, Но слободно ишти што ти драго души.“ А Србин ће њему: „О Господе јаки!
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Ја вам се дивим... Ја ћу српску жену запамтити... ја ћу јунака запамтити. Ви нисте могли трпети хладну богаташку празнину око себе, и испунили сте је живим бићима...
да отера свога јунака у врсту аскезе, он је сматрао неопходним да му у душу метне неку мистику. Не! Разум води и у аксезу!
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
доста сте морали јецати и плакати, и ахова, и охова и ухова преко очију прометати, данас ћу да вам представим једног јунака који је само за јуначким стварма тежио, пуцао, трчао, јашио и на заповест судбине сав свет обишао, нота бене, по мапи.
« »Мајчин сине«, рекне на то Роман, »гди је Бурјам да те види каквог јунака земља носи.« Со тим га увати за руку и почне га тешити да се ништа не боји, да му он неће ни најмањег вреда учинити,
Аган пољуби свога господара у руку и пуно задовољство изрази да му је судбина срећу поклонила таквог јунака служити. — Но шта се даље Роману збило, видићемо у трећој части наше повести. »Шта, зар је већ крај?« Крај, госпоже.
Нушић, Бранислав - АУТОБИОГРАФИЈА
осталих Немањића, он би се тако бусао у груди као да нас је изазивао на мегдан, а када би се дочепао устанка и његових јунака, Синђелића, Рајића, Зеке и Конде, онда би толико лупао песницама о сто да би се турска војска, када би однекуд опет
превукао би у души гудалом по струнама и почео такође десетерцем, као својим домаћим дијалектом: Мало бјеше такијех јунака Кô што бјеше Лазаревић Луко.
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
кад ме досада савршенству води; онда ми је досадно, онда сам опет стари Словен у чуну који језером сивим броди, и пун јунака чија пада сен на воду.
То доле играју радници и певају витлови у реци, И певају у трбусима жена месеци: Будућих јунака за цео свет, о хлебу од један до девет: И ја сам млад, И тебе рад, У ње је цвет! У небо, у облак, у свет!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
КНЕЖЕВА ВЕЧЕРА 259 16 КОСАНЧИЋ ИВАН УХОДИ ТУРКЕ (ОДЛОМАК) 262 17 ПРОПАСТ ЦАРСТВА СРПСКОГА 265 18 ТРИ ДОБРА ЈУНАКА 270 19 МУСИЋ СТЕВАН 271 20 ЦАРИЦА МИЛИЦА И ВЛАДЕТА ВОЈВОДА 279 21 СЛУГА МИЛУТИН 282 22 СМРТ МИЛОША ДРАГИЛОВИЋА
Ње много више има у садржини, у ликовима и поступцима јунака. Ми смо већ обележили садржину, видели смо главну тему. У потпуном складу са таквом садржином, са таквом темом, стоје
У потпуном складу са таквом садржином, са таквом темом, стоје ликови и подвизи јунака наше народне епике. У њима је оваплоћена вековна борба. Они су носиоци најдубљих народних мисли и осећања.
најтипичније, између најразличитијих херојских црта најкарактеристичније и затим их уопштавао у ликовима омиљених јунака. При том уопштавању народ је обилно уносио и своје револуционарне тежње покаткад изражене у фантастичним одликама.
Јунак је дужан да помене бога, а бог обавезан да помогне јунаку. Ако се бог окрене против јунака, онда је он стари крвник. У битку се уводе мртви свеци са задатком да разним чудима уништавају непријатеља.
циклусе (кругове): неисторијски, преткосовски, косовски, Марка Краљевића, Бранковића и Јакшића, Црнојевића, Угричића и јунака Хрваћана, хајдучки, ускочки, муслимански, ослобођења Црне Горе, ослобођења Србије.
и Рамајани, на пример, богови не само да одлучују о исходу рата него и сами учествују као помагачи овога или онога јунака. У Илијади богови су одлучили да Троја буде разорена, али су и даље једни помагали Тројанцима а други Грцима.
У клици га налазимо већ код Константина Филозофа: опадати тако великог јунака и родољуба какав се показао Милош, то у ствари значи издајнички поступати.
приповиједа) пробио из ње сам себи длан, па онда рекао: „Сад не помаже јунаштво, јер најгора рђа може убити најбољега јунака““. Краљ Марко владао је од 1371. до 1395. године. Престоница му је била у Прилепу.
пљачкана и срамоћена, сиротиња раја је кроз песму и звуке гусала изливала срџбу увређених и слала свог непобедивог јунака да дели мегдане „од истока паке до запада“, да кажњава насилнике, да ослобађа робље, да штити правду, да заступа
У тамним вековима ропства народ је стварао полетну слику ненадмашног јунака у кога је „оштра сабља, рука самовољна“, који је дорастао сваком подвигу, јер је мудрији и јуначнији од свих душмана.
Такав је Марко о коме песма каже: Ни бољега коња од Шарина, ни од Марка бољега јунака. Такав је Марко кога прати ватрени народни благослов: Десна ти се посветила рука!
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Лукавом Стрицу ништа друго није ни требало, него да сазна ко је био бијен у школи. Ето нових јунака у дружину. И то баш Мачак и Потрк, двије делије из четвртог разреда какве се само замислити могу.
јер од пентрања, скакања, ваљања и трке по логору тешко да би издржало и крзно дивље мачке, а камоли одјећа наших јунака.
— Па дабоме да лежи! — надурено промрмља Стриц и већ је замишљао себе како, тешко рањен попут старинског јунака, лежи под јелом зеленом, а Луња се нагиње над његово лице и тихо пита: — Хоћеш ли ми ране пребољети?
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Ето, такој се мајсторији Гедеон дови, те цигло са својих триста јунака разби туштену мадијамску војску: сто и дваист хиљада што их погибе на том ноћном међусобном боју.
И тамо на тој вечери да изете свакојако тело; телеса царска, краљевска, и сваких мудрих и снажних јунака и којино су уредници над војском; ђенералска, обрштерска, капетанска и осталих поглавара, и коње све и оне који на
За цара Маврикија, рече, доби у арабитској војски видеше два јунака врло пристала и лепа, како пред царевим лицем да стоје, и остали људи сви су их почитовали, пак обојица дођоше к цркви