Јакшић, Ђура - ПРОЗА
голема гробља, нове гробове, разбојишта крвава, а њу сјајну: „Ђе се, млада, по разбоју шеће, Те преврће по крви јунаке...
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Да спавамо!... И један по један заћуткиваше... Али не да спавају. Друге мисли обујмише ове јунаке... Тамо у шумама и у дубравама оставили су они нејач и родитеље.
И наста нов лом... Разљућене пчеле чинише своје. То беху тек непријатељи, што гонише и коње и јунаке у вале савске и засавичке... Кад се то начини, Дева погледа у Зеку па рече: — Сад можеш отворити капију...
Африка
нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Нема племства: уништено је после Косовске битке и за време Турака. Али сваки динарски сељак сматра националне јунаке као своје претке: са дубоком националном и људском осећајношћу он мислима учествује у њиховим великим делима и у
И песма каже: „помислите на старе јунаке.“ Национална свест и национална задаћа. — Значајно је да сви динарски Срби, од оних у северној Хрватској, на граници
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
да девојка уђе у мужевљеву кућу, осим мушког појаса, треба ставити и „мали ножић црнијех корица, да би мушку дјецу и јунаке рађала, пише Вук⁵¹.
Такође и у Босни верују да дете које „сиса кроз више година... да то дијете јунак мора бити“.¹⁸ За многе српске јунаке, на пример за Марка Краљевића, постоје предања у којима се вели да су они дојени дуго, све до своје дванаесте године!
Да Бог да ти вазда овце блејале, козе вречале, волови рикали, пчеле ројиле, а невјесте младе јунаке родиле! (Вулетић-Вукасовић, В., Караџић, 1901, с.
Највише поштовања у патријархалној култури има мајка која рађа и подиже јунаке. Народ за мајку каже: „Жена је жена, али мајка је мајка“; „Материн благослов и Божији — једно су“.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Он је немачке романе посрбљавао, уносио српске владаре, јунаке и догађаје из српске историје, величао српску славу и српско јунаштво, китњасто представљао српску прошлост.
Он је знао само за идеално велике јунаке и идеално лепе јунакиње, и приповетке су му сведене на низање најфантастичнијих догађаја, најневероватнијих личности,
је огрнуо у вео поезије, и у лирском тону, ритмичним и китњастим реченицама, готово у »слободном стиху«, опевао старе јунаке. У тај посао он је уложио много труда и књижевних амбиција, али је успех био осредњи.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ оде с гласа, Ломи коње и јунаке, Чини јаде свакојаке, Кушља тлачи, сабља сева, Кликће Вељко, Туре зева, О тле чалма, о тле глава, Ал' под небо
Долетеше, одма попадаше, На јаворе дрва поседаше, Запеваше српску царевину, Српску славу, српску госпоштину, И јунаке силне на стотине, Ал' и друге беше ту милине.
Красно Срби освојише града, Па већ неки врћу се назада — Већ и хладне ископаше раке, У њих мртве спустише јунаке, У славу им песме запеваше — Ал' и других песама бејаше: Мајке, сеје, љубе веренице Закукаше кано кукавице, Свака
Оде Мусто, оде њезин бабо, Собом маче коње и јунаке, Пред својега од пријачину, Пред онога старог Мехмед-бега, Што му рекâ да ће данас доћи По шћер милу, по гиздаву
Па зато се Мустафа подиже, И покрену коње и јунаке, Све покрену што на двору бјеше, Само двије што остави слуге. Заман су му зборили другари, Да се прође, да двора
Па ол' би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу, Како коњи тлаче, како вриште, А на бојном јунак пада пољу, Осветитељ како мача вата, Како братац замењује
А тамо видим две-три моме лаке, Донеле трга за жељне јунаке — И тако туде све је пуно људи, А сваки тражи што му је по ћуди.
Ох та мани и тугу и јаде, Па погледај те јунаке младе! Топот, звека... а силна прашина Подигла се кâно облачина, А кроз облак, ох погледај, друже, Како сјаје то
Бог Србиње погледао с неба. Беше за њи доста пуста леба, Повратише благо сиротиње, Да јунаке јадна не проклиње, Дину пусте саломише роге, Сакраше и главу и ноге, А што здраву однесе лубању, Све се сломи амо
Али сада погледај Србина, Према Турком није ни петина, Ал' све јунак те мимо јунаке, Крсташ орô што води облаке, Мутан облак штоно муњу носи, Да Турчину срдашце покоси.
Ох Миленко, мишке ли је јаке, Ломи коње, сабље и јунаке: Тог по среди, онога по глави, Млоге л' буле он у црно зави!
Од иљаде, — лоша им нарока, Не утече ока ни сведока. Месец гледа тужно кроз облаке Поломљене коње и јунаке: И без главе несретне трупине, Крај трупине главе осечене; Ту тиквина пуста расцопана, Ту мождина с праом
Обрадовић, Доситеј - ПИСМО ХАРАЛАМПИЈУ
Љубов чисту нећемо гасити, Нит’ јестества законе газити. Благо нама, ми ћемо бит’ мајке И рађати ЦЕСАРУ јунаке. За сав род наш ми ћемо г’ молити, Са сузами ЊЕМУ говорити.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
орла та је навада, кад пабирчи у бојно у поле да тражи себи плуће најбоље, најбоља срца и најбољу крв, на најбоље јунаке му је стрв; на кукавице, издајице, гад, ни самртна га не понуди глад. Еј, поносити, врли брале мој!
Ал' кад видим паметаре где с' клањају шупљој сили; кад јунаке видим старе где их скотска наслад гњили, те сад оно пале, жаре, чем су били борци чили; да желуцу није сметње, мач
Поповић, Јован Стерија - ЗЛА ЖЕНА
Мој брајко, другојаче је јунаке Срета натпио, а не као ти што си; али срећа твоја што ја морам чизме да свршим. Нека, нека, биће време, видићемо ко је
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Измакох се из ђачке крлетке у чаробну шуму приповијетке. Од рођака начиних јунаке, а комшије постадоше врачи, стриц Илија, крадљивац јарића, у вучјег се вођу преоблачи.
Захучаше године немирне, језде мрачни хати без биљега, Врбас граби коње и јунаке, однесе ми друга најбољега. Таласима, низ поље зелено, изгуби се момче нежењено.
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
немирна плећа ветра, понеки глас одјекне као да се вратима тресне, женски плач по ваздуху копа гробове за двојне јунаке, на облацима лисице се гоје и голицају ме реповима док у јаслама спавам – немам стана.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Није сунце него Божо, Коледо, коледо! Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело!
Кад, делијо, тамо дођеш, Да развијеш свилен барјак Да покупиш дели момке, Дели момке рањенике И избираш зор јунаке, Од Косова гласитога, Наћеш младе код старијех, Поред Павла Орловића, Наћеш Марка Ненезића!...
Све јунаке под крилима, Све се мани крајевима, Као сунце небесима! Домани се завичају, Ту ћеш наћи много брата! Поздрави их,
“ 224. Сунце зађе за Невен, за гору, Јунаци се из мора извозе. Бројила их млада Ђурђевица, Све јунаке на број набројила, До три њена добра не наброји: Прво добро — Ђурђа господара, Друго добро — ручнога ђевера, Треће
227. У Будиму граду чудно чудо кажу, На зло по јунаке, горе по девојке: Јунацима кажу танку пређу прести, Танку пређу прести, ситан везак вести; Девојкама кажу Будим
Црњански, Милош - Лирика Итаке
Јер свему на свету беше утехе. Свим мислима, за све јунаке, и грехе. Али држећи му главу рукама обема, сузно, умирући, помисли, болно, да за очи невесте утехе нема.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Ви још нисте ни видели јунаке! Да видите шта је српска, витешка крв! Ударајте десет жигова, а не само два!” Чиновник у белом оделу принесе мом челу
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: Глумица Тероања.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У кућу му пушке не висило, глáвê мушке не копâ од пушке; жељела му кућа мушке главе! Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопала га брука Бранковића, часне посте за пса испостио; гроб се његов пропâ на та'
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао; крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју
Ко издао, браћо, те јунаке, рђа му се на дом распртила; за његовим трагом покајнице све кукале, довијек лагале! СВИ ИЗ ГЛАСА ВИЧУ: Амин!
Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах! СКИДА СЕ С КОЊА ВЛАДИКА, ТЕ ГРЛИ И ЦЕЛИВА ЈУНАКЕ КОЈИ СУ ПОЧЕЛИ БОЈ С ТУРЦИМА; И ТАКО ИДУ НИЗ ПОЉЕ ПЈЕВАЈУЋИ И ПУШКАМА ВЕСЕЉЕ ЧИНЕЋИ.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
Проносе их тужно, побијене лаве, Кроз невес’о сумрак, расплакан и бео, — Крваве јунаке без награде, славе; А трагична језа свет пролази цео.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
Људи се дигоше да начине мјесто млађима, па посједаше око огња. Сердар наведе говор на стара времена и јунаке, па вјешто сврну причање и помену претке готово свакојега свога званице.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Да бог да ти вазда овце блејале, козе врчале, волови рикали, а коњи фрускали, челе ројиле, а невјесте младе јунаке родиле. Здрав домаћине био и пријатеље вазда часно гостио! Б) О КРСНОМ ИМЕНУ 1 Боже помози, боже весели!
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Кад дође вријеме да царица жени сина, рече му: „Ја сам нашла за тебе ђевојку сјеновиту, која ће ти крилате јунаке рађати, и ако ову не узмеш што сам ти ја нашла, пази се што ће ти се догодити.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
Певао му српску славу и српске јунаке Певао му љуте битке Муке свакојаке. деди око заблистало, Па сузу пролива, и унуку своме рече да гусле целива.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
НИЈЕСУ ТУРЦИ ВРАПЦИ Дошао Далматинац у турску кавану. Један Турчин пјевао уз гусле, па у пјесми сјекао српске јунаке.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
”, ал' храбри и прости; Дошли сте кући ломни, много ломни, Носећи земље и сломљене кости. Плету се венци за јунаке многе, Дижу се ситни, устају незвани; Али ви, дивни, без руке и ноге, Бићете наши јунаци незнани.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И, у њој, њена сен. 344 Неки су критичари давно приметили оно што је у првом поглављу овог рада истакнуто: да јунаке Сеоба често затичемо или поред њихових завичајних или поред туђинских река.
је, сем тога, и боја Вукових као и Аранђелових очију, а уз то се - што је такође занимљиво - често помиње тамо где јунаке очекује нека непријатност.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
јечма шесторедна за његова хата, а другом показујући на крцате житнице и пуне торове: заповедај, царе, дао је Бог за јунаке пива и јестива, а за коње сена и јечмена... И тако даље што је потом било. Све излази пред очи.
Петровић, Растко - АФРИКА
нису нашли ништа што представља цивилизацију, има своју херојску прошлост, своје победе и поразе, своје битке и своје јунаке.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Главнокомандујући и т.д.« После подне Черњајев се крене са целим штабом да посети шуматовачки шанац и његове јунаке. Пошто се спремало да се данас спале и све лешине које су Турци оставили на бојном пољу то ђенерал поведе са собом
бели, Ко на гробљу гробовско камење, Ах гробови и постаће сами, Трава биће црвенога листа, А цветови од крваве пене... Јунаке ће земља да запреће, Из тог праха и пене крваве Васкрснуће ђаурска слобода... Ох, да ли ће?..
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Сазива с Штурца мудра вила К обрани земље јунаке серпске: „О храбри, чујте! Глуво је доба сад. За вас бдим, јадна; с плачнима очима Под бледосјајном луном гледим Лево
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
КАТУНОВИЋ: Убиј ме ти! Та теби, пашче, то и приличи, Да рањенике сечеш, старце немоћне, А не јунаке — ту ти смрди бој; С убојником си бабији сој. (После мале почивке загрме наново пушке.) СТАНИША: Шта је сад то?
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Епизујући реалне јунаке свог времена он их је увео у бесмртност, успевши истовремено да оствари једну животворну поезију о сељацима кнезовима
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
је важно средство у љубавном врачању: »Шјај, мјесече, данове, Да сијемо ланове, Да плетемо конопе, Да вежемо јунаке« (СЕЗ, 65, 1952, 361, Поповци).
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
У мислима, све девојке оплођене Већ рађају јунаке, И ноге су јаке У сваке младе жене. Купало, убави деран, пролеће, Са звеком ратном и смехом у моје срце слеће деран.
У мислима сад свуда поздрављају јунаке, А ноге у жена јаке; Пред њима радосно мре се: Младачке и ускочке главе врбови венци ресе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
бугарштице „не опевају онолико историјских догађаја колико песме краткога стиха, мада често певају исте догађаје н јунаке које и те друге песме.
Оне певају, на пример, кнеза Лазара, Милоша Обилића, Југовиће и друге косовске јунаке и познату катастрофу од 1389; оне то чине са многим детаљима и мотивима који се налазе и у поезији краткога стиха и
Оне певају н браћу Јакшиће, јунаке српске с краја XВ века, који су заједно с Бранковићима војевали против Турака, и представљају их нежно као идеалну
У исто доба, оне певају и хрватске јунаке и догађаје, Зрињскога на пример, и његове бојеве с Турцима. Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске
Поред хрватских, оне певају, и то симпатично, и мађарске краљеве и јунаке, краља Владислава и Матију, Јанка Хуњадија и Михаила Силађија, вишегодишњег управника Београда и од 1458.
прометнемо, не би Турком ручка осолили“; „да из неба плаха киша падне, ниђе не би на земљицу пала, већ на добре коње и јунаке“; „да ти имаш крила соколова, пак да паднеш из неба ведрога, перје меса не би изнијело“, таквим и сличним хиперболама
У кућу му пушке не висило, главе мушке не копâ од пушке, жељела му кућа мушке главе! Ко издао, браћо, те јунаке који почну на наше крвнике, спопада га брука Бранковића, часне посте за пса испостио, гроб се његов пропâ на та свијет!
Ко издао, браћо, те јунаке, не предавâ пуње ни проскуре, него пасју вјеру вјеровао! Крвљу му се прелили бадњаци, крвљу крсно име ославио, своју
У помамни вјетар ударио, а у лик се манит обратио! Ко издао, браћо, те јунаке, рђа му се на дом распртила; за његовим трагом покајнице све кукале, довијек лагале!
и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.
Песма вели да је Вук на Косову пребегао Турцима, а Јерина да је уништавала главне јунаке итд. Али у песмама народ не смеће с ума турску силу, ни размирице домаћих великаша, ни освајачке прохтеве мађарске и
“ Хајдуци се сви држе за велике јунаке, зато у хајдуке слабо смије и отићи онај који се у се не може поуздати. Кад кога ухвате и поведу да набију на колац,