Олујић, Гроздана - ГЛАСАМ ЗА ЉУБАВ
- И то је њихова љубав, то кревељење о вечности? - упитала ме је саслушавши страницу где се моја јунакиња заклиње јунаку на вечност. - То? У реду!
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
) — Сад Вас морам казнити што сте онда били невешти јокл — глупак, будала Јудита — старозаветна јеврејска јунакиња, лепа удовица из Бетулије, која је ослободила свој град од глади услед опсаде асирског краља Холоферна, кога је,
Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Можда у томе што лова, изгледа, увек стиже сувише касно. ГЛАВА XИ У којој главна јунакиња ове књиге говори о томе што ће да постане кад одрасте.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Штавише, на тој се периферији јунакиња суровим стицајем околности обрела у њој туђој и за њу погубној сеоској култури. Дакле драма Софкина, у крајњем
Али управо та грешка или незнање даје трагично осенчење њеном лику, што не би било могуће без сталнога истицања да јунакиња све предвиђа и све зна.
31 Софка није приповедач, али је зато повлашћени лик, привилегована јунакиња, па већ и стога с краја на крај текста осећамо њено опажање и доживљавање.
чукундеде и прамдеде, па непосредно отац и мајка, да би се најзад самим синтаксичким склопом издвојила и истакла јунакиња (чини се то помоћу синтаксичке фразе „па чак и о њој - Софки”, са узлазном интонацијом ускличне врсте).
Њоме се, затим, тачно означава извор знања на који ће се аутор делимично ослањати све док у средиште не дође сама јунакиња: то су породичне предаје и кућне приче у вароши (истицање да се у родбини и по вароши „знало и причало”).
67 Што је овде нарочито занимљиво, и што одмах пада у очи, то је положај који је јунакиња добила: више се не види да је исказ потекао из њенога немог размишљања, али је зато њено знање истакнуто као медијум
Јер се у њој као ретко где јасно показује, у извесном се смислу обнажује - како би рекли руски формалисти - да је јунакиња добила улогу лика у чијој се свести прелама опис који аутор у своје име даје.
] Зар ја не знам колико је то што ја то морам! И то ја ја! Ох!”80 Јунакиња тада, управо као чист рефлектор, преузима сабеседникову (очеву) понављану заменицу ја, па је у преокренутоме грама
А сутра, после венчања, све престаје“. 94 Дошао је, наиме, час када чином венчања и сама јунакиња једним делом умире - што је толико често код Станковићевих ликова да се може узети и као правило - заједно са оним
95 Са отупелим чулима и расејаним погледом, јунакиња се у XВИ глави мирно враћа из хамама све док јој у видно поље не дође кућа.
101 Откако се појавио злослутни Арнаутин, и за њим учестали очеви гласници, јунакиња - сада већ одрасла, јер је назначено да је навршила двадесет шест година - најпре у мајчину забринутост учитава свој
Прво, аутор своје знање подређује знању неког лика, а у овом је случају то главна јунакиња: што она зна и како зна, то зна и аутор, па и читалац.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
покр.) — дакле ИНТОВ (мађ. хинтó) — кочије, каруце ИРОЈ (из грч.) — херој, јунак ИРОЈКИЊА — јунакиња ИСЛЕДОВАТЕЉ — испитивач, истраживач ИШЧИСЛИТИ — избројати, израчунати; очитати број (са ваге) ЈАПУНЏЕ — врста
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Љуба хајдук-Вукосава је ведра јунакиња, надмоћна и умом и срцем. Она не тугује, него се бори и побеђује. Она је живи пример женског јунаштва у мучној