Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
поступком најближе асоцијације: да би нас вратио до давног предускршњег дана када је отац послао гласника као најаву јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу
која не може бити случајна, и на начин који одаје истинског уметника, Борисав Станковић истородном симболичком сликом јунакињине смрти у великим размацима проткива текст, све од Х до ХТХ главе, и сваки је пут - што и јесте чудесно - везује за
У критици се на ове појаве гледало као на израз јунакињине претеране чулности или ппревелике сензуалности. Истина је да је она до раблудности чулна, али је подједнако истина и
Самим тим је на композиционој равни укинуто и сећање Софкино, које је с почетка степенасто враћало читаоца од јунакињине старости уназад све до њеног раног детињства.