Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Не би се иначе употребио за опонирање са јунакињиним противним стањем: са њеном смиреношћу кад се нађе у „меком, топлом и утутканом” собном простору.
Она је, прво, добила место у наслову. Затим је у почетној глави шире развијена приповедањем о јунакињиним прецима с очеве као и са мајчине стране: „Толико умоболних, узетих, толико рађање деце са отвореним ранама, умирање у