Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у назад једном већ помереној приповедној садашњости - бира тренутак кад јунакињина мајка
”151 Најзад, у завршној глави кратко се али оштро излаже као слика зле судбине јунакињиних потомака, почев од деце, која су „била све блеђа, подбухлија”.