Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
И не узима видљивог учешћа ни у једноме делу радње. Остала је бар још једна могућност: да се реченица дадне у јунакињино име и као њен говор.
90 Доживљај, међутим, није само на сликовноме, ни само на емотивном плану дат, него у исти мах прожима јунакињино тело: „Софка, осећајући како јој се од ужаса палци на ногама грче, па јој се тај грч, бол уз колена пење и пробада јој
служећи се поступком лажне мотивације, био прилично празан кад се под њим не би налазиле тананије везе које утичу на јунакињино понашање.
дȃ видети, чудесно је Станковић искористио кућни (домаћи) простор да с њиме саобрази или чак да помоћу њега организује јунакињино опажање.
Све су те разлике могуће, разуме се, због положаја које је јунакињино тело заузело: постоје тек у односу на њега и сустичу се у њему.
А кроз све те трагично обасјане призоре проткива се јунакињино опажање црквеног простора као подлога из које допире један елементарнији људски страх.
По свему судећи, узрок овој појави може бити Софкино потискивање објекта еротске жудње: пошто се искључује „други”, јунакињино се „ја” удваја тако што се према сопственоме телу односи као према телу „другога.
готово редовно дају речи као што су „досетила се”, или „видела је”, или „увери се”, или „она осети”, које нас уводе у јунакињино размишљање, њен латентни (замислив) говор. Функционишу, дакле, попут верба диценди.
неће се родити тај” коме би она поклонила своју љубав управо као „Софка 'ефенди-Митина' не можемо а да не видимо јунакињино осујећивање љубави с помишљу на оца или, другим речима, због оца.
Тако и Борисав Станковић, чим је јунакињину свест учинио рефлектором породичне хронике, он је јунакињино понашање условио њеним односом према породичној лози. Добрим га је делом за њега везао, и њиме га мотивише.
Стога се - двапут у првој и једанпут у другој верзији - тренуцима кад почиње јунакињино сећање даје композиционо важна улога и кључно место.
поред прозора да проводи дане понад реке: у маленом се прозорском отвору од јутра до вечери смењују комади природе, а јунакињино осетљиво тело, са својим оштрим чулима, служи као медијум за добијање песнички преобликованих опажаја.