Капор, Момо - БЕЛЕШКЕ ЈЕДНЕ АНЕ
Умем да живим самостално!“ Нађох се усред среде лудачког расположења. Личила сам сама себи на главну јунакињу неког филма у колору и у бојицама, где људи уопште не базају без везе улицом, већ непрестано степују и поклањају једни
се догодило много тога, и коју ће критичари с правом сматрати најуспелифим поглављем ове хронике О Ани, нашу главну јунакињу покушавају да излече од љубави према Мишелину одвајајући од уста и шаљући је у бели свет.
Сремац, Стеван - ЛИМУНАЦИЈА У СЕЛУ
Сети се да је на последњих неколико дописа потписивао јунаке; сад се реши да узме за псевдоним једну јунакињу, и зато се потписа: Глумица Тероања. Задовољан и умирен после овога, леже у постељу, али не заспа задуго.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
гледа и приповедање изједно тече у првом лицу, дотле се у Нечистој крви ретроспективно виђење везује за саму јунакињу, а приповедање тече у ауторово име.
јунакињине удаје, писац у приповедној садашњости бира управо тренутак када тај исти отац усред ноћи одлази оставивши јунакињу саму; нешто касније, када је желео да нас врати у још даљу прошлост, све до јунакињиних предака, он опет - и то у
памћења, Станковић и овде спонтано бира нарочито душевно и телесно стање: један чувствено-чулни грч који је јунакињу држао известан број тренутака.
Заправо је један од положаја у коме главну јунакињу најдуже налазимо, у коме је Станковић са највише боја и динамике приказује и који, најзад, читаоцу више од других
У В глави - композиционо важној, јер од ње почиње најава очевог доласка из Турске и тиме најава удаје - јунакињу често затичемо на горњем спрату, крај прозора, али и доле, у кујни и дворишту.
Сељачка кућа подно вароши за јунакињу - која се у њој кобном удајом обрела - очигледно и није права кућа, у којој би се човек угодно осећао; јер не ограђује
Писац је, очигледно, и своју јунакињу осудио на пропаст чим ју је извео из књижевне вароши, из онога, наиме, утопијског простора у коме не живе стварни
и од нас читалаца скривало, да би се тек овде употребило као покретач противречности која ће некад лепу колико и горду јунакињу спустити до самога дна.
и јесте оно тегобно психосоматско стање - права аура у медицинском значењу - у које писац готово редовно доводи своју јунакињу пре но што јој се из дубине не почне да отвара дотле скривени унутарњи живот.
Избегавање личног имена један је од облика обезличавања. „Он” је у сновима имагиниран тако да јунакињу не упућује ни на какву разазнатљиву, а то увек значи и распознатљиву личност.
Душевни ковитлац, мисли и осећања што изнутра распињу јунакињу преносе се, дакле, на њена узнемирена чула, и на њену кроз чин венчања проткану и ванредно појачану перцепцију.
Црњанског сви прелази од благо осенчене стране на предметима, преко сенке коју бацају, па све до мрклог мрака који јунакињу загушује, а и њену смрт навешћује, постепено преобраћају у симболичко степеновање таме насупрот такође симболичког