Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
Проживљавајући јунаков одлазак из куће у неизвесну и опасну авантуру, дете које слуша бајку преживљава и уједно савладава сопствени страх од
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Они чобанин што је онуда са стоком наишô и ћемер ископô, то је син онога сељака што га је отац јунаков покрô. Чобанин однио паре, јер су његове и биле а није ни он сам знао.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
ево, његовој кући дођоше знанци, кријући тугу, заједно с мајком, са дедом старим почели приче о своме другу. Јунаков живот мек је ко бајка кад га прича његова мајка.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
већ није једноставније, онда је као књижевни поступак обичније: везивање приповедања, претежним делом, за субјективни јунаков угао, гледање и процењивање поглавито са његове тачке гледишта.
заједничко им је управо оно што нас овде и занима: испод форме објективног ауторског приповедања у оба се случаја чува јунаков субјективни угао гледања и доживљавања (у приповеци доследно, у роману нешто слободније).
Зато је нама читаоцима омогућено да на Исаковича гледамо и споља кад и изнутра. А то значи да се поглед изнутра (јунаков) удружио са спољњим (ауторовим) погледом.
да се при тако слободноме прожимању и мешању - без јасног разграничења, што је иначе карактеристично за Сеобе - и јунаков поглед може проширити на рачун ауторовог.
(уоквиравањем) једног исечка/комада посматраног призора има посебно преимућство: тиме се усмерава и усредсређује јунаков, па с њиме и наш читалачки поглед, тако да видимо и оно преко чега иначе расејано око обично прелеће.