Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
Идући од епизодичног јунака ка главном, Станковићев опис све дубље сеже у пригушену јунакову личну вољу, осујећене жеље, потиснуте нагоне и, врло често, из тела његовога избија јака чулност.
Разлика је важна и ваља је поменути, наиме, зато што се - као што је познато - управо увођење читаоца у свест јунакову и праћење сустопице његовога унутарњег, мисаоног тока узима као значајно достигнуће модерног европског романа с
Но, уза све то, „скретање ка унутра” у овом случају очигледно није што и премештање угла приповедања у саму свест јунакову, и читаоцу није дато да доиста прати „унутарњи монолог” било Софкин било, можда, с времена на време и неког другог
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
Тананом инсценацијом, певач тај тренутак повезује с појавом црних гавранова који мајци у крило бацају јунакову десницу. Певач прво пушта младу жену да одмах у њој позна, по бурми, руку одрасла човека, Дамјана, свога мужа, да би