Јакшић, Ђура - ПРОЗА
Да л’ јој се још милијуни клањају, као пређашњих векова? Да л’ гину јунаци за њу? Ох, госпо, па немојте старца лагати, грехота је!... Кажите му право: да је лепша, милија, сјајнија.
Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Ово се говори за оне који за показати се само да су храбри јунаци не маре на који ће начин погинути, а ово је сасвим лудо и бесловесно.
Он не зна шта је покајаније, него само у време болести лаже, и хоће бога да превара. Но мисле такови да су храбри јунаци. И у томе се љуто варају, нити знаду што је право, разумно и поштено јуначество.
Симовић, Љубомир - НАЈЛЕПШЕ ПЕСМЕ
Оде и врач, и винар жедан вина. Оде и котлокрп, забацивши чело са остацима круне од иња. Одоше јунаци, бољи од бољега, одоше живџије, одоше људске але! Па нећемо ни ми живети довека, нисмо ни ми веће будале!
А тек ћемо на Лијевче поље! ИСТОЧНИЦЕ Ко каже да ће свеци и јунаци? Иду удовице јунака, иду мајке светаца, пекара, бојаџија - бежите с пута!
Где су те славне отмице, ти јунаци, где су та њина чувена силовања? Брачних постења нигде, ни на лађама, ни у облаку, ни на планинском вису!
ПОГЛЕД СА ТОМЕТИНОГ ПОЉА ПРЕМА ВАЉЕВСКИМ ПЛАНИНАМА Ове су планине биле степенице уз које су јунаци ујесен у облаке носили овнове и вино; некад су низ ове планине богови силазили у села, да се жене.
Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
За то треба вештије перо; и ја се надам у ком народу појаве се јунаци и људи заслужни за отечество, тај ће народ родити и оне људе који ће њи’ова дела описати.
викне: „Фочићу, Фочићу, не молим те за живот, него те само молим, немој ме бешчесном смрћу морити, но сабљом којом се јунаци губе; а знај, Фочићу, да ће моја крв и пред Богом и пред људима теби досадити!
Миленко помисли да се Афиз-паша повратио и повиче на војску: „Плотун, јунаци!” Војска опали пушке; како се говорило око 10 с поља које мртви̓ које рањени̓ пало; док се ови одбију натраг и добошом
отац, угледавши свога врснога буљубашу Николицу мртва покрај себе, ражљути се, и да га освети повиче: „Плотун, и јуриш јунаци!” Војници, као што су у фрајкору егзерцирали и знаду шта је плотун, обале многе пушке.
и поручи да му јоште војске дође, пак онда се крене на Кљештевицу, гди кажу да је збег био, говорећи: „̓Ајте, јунаци, да и̓ питамо, како могу чете преко ваљевске преводити, и да им покажемо да сам ја сад господар ваљевске, и да не дам
Глишић, Милован - ПРИПОВЕТКЕ
Само се чује: »Алал вам вера!... Тако му и треба!... Баш сте јунаци!« И сва та галама оде право Пурковој кући. Сад тек поче весеље и пијанка, као на правој свадби.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Кад се вратио, харамбаша погледа по дружини. — Станко! — рече — метни које крупније дрво да ватру држи. Сад, јунаци, лаку ноћ!... И спусти се на земљу. Заповест би извршена. Хајдуци полегаше један до другога.
— Лакше, Станко, лакше! — рече харамбаша. — Ти заборављаш да са угурсузима посла имаш!... Да су то јунаци, ја бих послао тебе и још двојицу, али то су угурсузи... Сурепе! Ходи овамо!
Нико нам се, бива, и не нада!... Па онда ћемо лугом до Шапца; а кад будемо у граду, бар ће нам се рећи да смо јунаци!... Одрешише шајке, и вода их понесе...
— Не сагињи главу, жено моја! Тако је доба у коме живимо. Не само људи него и жене треба да буду јунаци!... Овде се не бије јунак с јунаком него душман с душманом!... Зато сам ти овако говорио!
Зека погледа своје голе синове, па потеже сабљу. Отвори врата шарампову и викну: — За мном, јунаци! И отвори се једна кланица... Главе су одлетале као бундеве, блебећући... Пушчана ватра умукну...
Као вуци пробијаху се јунаци Зекини кроз живе зидове. — Јуначки само, Сурепе! — викао је Заврзан. — Зар да не осветимо Станка?...
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
Ако ико, ти си је заслужио. Ти, мислим, имаш златну медаљу? Па јест, имаш је! Е па брате, и стари су ти били јунаци, ето твој отац, читава се чуда о њему причају на јавору, па деда, па сви.
Африка
Овај млади човек, који носи једно велико име, пошто је свршио технику дошао је у Африку тражећи као Конрадови јунаци авантура и егзотичних доживљаја.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Копша је сматрао да су Грци највећи јунаци – Омирови. А да су Сербљи, Тројанци. Банкар је био болешљив, тих дана, и мудар, поучителан, као што су стари болесници.
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Такви су црногорски јунаци, који су готово стално били независни од Турака; такви су многобројни витезови и хајдуци свих динарских области из
Демократска контрола била је често врло енергична, чак и за време ослободилачких ратова. Песма вели да се јунаци морају борити за народ и заједничку слободу.
Оне каткад личе на басне Настрадин-Хоџе. Ерски се јунаци често одликују од јунака других крајева овом мешавином храбрости, духа и лукавства.
Они су извршили подвиге првог реда. То су најстрашнији јунаци. Жуде за херојском славом. Али се никад не размећу и после подвига се одају редовним занимањима.
Сходно најизразитијем менталитету динарског типа, нарочито се ценило „чојство“. Јунаци који су се истакли чојством имали су кроз сва времена утицаја на своје саплеменике, и увек су између њих биране
Ћопић, Бранко - Доживљаји мачка Тоше
— А мени вјетар наноси дах планинског сијена. Значи да та крчма има и шталу — досјети се магарац. — Напријед, јунаци — командова чича. — И прве и задње ноге у трк! — њакну магарац... — И мој џак укорак! — фркну мачак.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
— Сад да су видиле наше жене какви смо јунаци! Имаћемо им шта приповедати, — рече Чамча, па опет даље пева. — Пијмо сад у здравље наших жена и деце!
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У народним песмама често се спомињу људи, обично велики јунаци, које је задојила овца, а добро је позната прича о Краварићу Марку кога је задојила крава.
У народним причама и песмама јунаци се одликују превасходно храброшћу, самопоуздањем, снагом (физичком и умном), упорношћу итд.
За „образ“ јунаци страдају, трпе муке па чак и гину. Народ каже: „Образ цене нема“; „Човек све дава за образ, а образ ни за шта“;
Капор, Момо - НАЈБОЉЕ ГОДИНЕ И ДРУГЕ ПРИЧЕ
Неки романи подсећају на наш сопствени живот. Многи јунаци веома личе на нас саме. Али, после читања, на врху језика ипак остане неизговорена најважнија од свих прича – наша
Матавуљ, Симо - УСКОК
Али човјек мисли једно, а бог друго, а божја је најпреча! Не изгубише Србљи на Косову што не бјеху јунаци, но што им бјеше суђено!
); вјеровао је да нема смрти без суђена дана, те да је лудо бојати се смрти; вјеровао је да добри јунаци и за живота бивају здухачи, који се бију са здухачима других народâ; вјеровао је да над Црногорцем нема јунака, да
талијанских и руских и наших тумаче свакојаке ствари, и за Лесандра Вељег, и за Римљане шта су радили и какви паметни јунаци били, па и за српске цареве и краљеве, за Душана и Дечанскога и друге!... Е, здрав си, Јанко! И опет добро ни дошâ!
— Далеко је од добра, синко! Нâко, ти си чујâ за Црну Гору, а то бих желио знат’ што си чујао о нама. — Да сте јунаци, да се толико стотина година борите за своју слободу, да сте готово непрекидно ратовали с Турцима и одбијали њихове
Оно, има и пословица: „Благовијест, приповијест“, али њека буде снијега још једном-дваш, па ће се зазеленити гора и јунаци дохватити планине, ако бог дâ насјећи турских глава! Једва чекам!
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
Разбијена је представа о детињству као бесконфликтној оази на маргини друштвених токова. Јунаци Вучове поеме, одреда, личе на Змајевог Пура-Моцу, о коме је добромислећи песник говорио са згражањем и тугом.
Поповић, Јован Стерија - РОДОЉУПЦИ
СМРДИЋ: Док се мало додамо, господине Лепршићу, докле се мало навикнемо. Видите, и Сербијанци не би били јунаци да немају често буне. ЛЕПРШИЋ: И то је истина. 4. ЖУТИЛОВ (с маџарском кокардом), ПРЕЂАШЊИ ЛЕПРШИЋ: А шта је то?
ШЕРБУЛИЋ: Претерани, господине; млади, па претерани! НАЂ: Али тиме шкоду себи чине. „Србљи су јунаци!“ — Ко о том сумња? Али ваљда неће и Маџари лећи да им секу дуван на глави!
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
У првим десетинама XИX века било је међу Србима људи који су се старали да живе и који су говорили као јунаци његових романа, млади писци су се код њега учили како треба писати, а родитељи су давали својој деци имена личности
не може слобода сијнути; док се себичност не жигоше, не може се родољубље узвисити; док се кукавице не исмеју, не могу јунаци у правој светлости сијнути; док се дремеж не прешиба, неће се свеснији живот разбудити; док се шерети не поругају,
Сви његови јунаци и јунакиње болују од те исте љубавне бољке, сви говоре једним истим језиком, али осећају тако силно, говоре тако лепо
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
оживе околина цела: Одсвуда се момци помолише, По два, по три, однекуд и више, Сви на коњма, коњи им милина, Ма јунаци чудо и милина. Весело им око и оруже — Куд су нагли, љубазиви друже?
Већ је време, доста би праштања, Доста збора, доста световања, Јунаци се коњица хватају, Мајке, љубе, сеје одступају, Али многа тајом засузила, Ма не сузи Стојанова Мила, Тешки јад
слегоше, Па за собом поље отискоше, Сунце зађе — ноћ је — свуда тавно, Догорели огњи већ одавно, Коњи пасу, ма јунаци пали, Крај пушака тананих заспали, Гојко дуго на злато мислио, Ма га најзад санак оборио.
твога: Па ол' би двој'цу'скрио тај гроб лађан, Поред брата лежô братац млађан, Ол' би певô крваво бојиште, Како јунаци ту јунаке кољу, Како коњи тлаче, како вриште, А на бојном јунак пада пољу, Осветитељ како мача вата, Како братац
“ То ти рече у јесење доба, Тад бијасмо слаба ал' жива оба. Кâ јунаци оне чарне горе, Што за појак смионо се боре, И ти гледа смрти у чељусти, Смионо гледа, те мени изусти: „Живи,
И сунце грану, ал' не грану нама, Већ грану брдим', грану долинама, Где наши чили јунаци се баве. Да л' сунце њи је угледало здраве?
Да, за госте!“ крчмар муца, Јер већ и он пуно с' куца. На сто бокал меће мома, А јунаци на њег' ома. Ал' за цуром с' вођа маша, Ма умаче декла наша. — „Лака нојца!“ дивна рече Па из избе већ утече.
Лете коњи и с њима јунаци, Ал' су бржи орли и облаци: Оро гласа разнео по гора, Е се дижу Српчад на злотвора. Куд пролази витешка дружина,
Глуво доба — свуд је веће тавно — Догорели огњи већ одавно. Крај огњишта свуд јунаци пали, Де су пали, онде и поспали, Тај на леђи, онај поребарке, Загрлили оне дуге шарке; Тако друган крај друга
И одоше, Бог им помогао И на Турке што пређе нагнао! Веће свану, веће сунце грану, А јунаци слазе низа страну, Страну једну голему, високу, Гњевну сузу у јуначком оку.
У паше су све чудни јунаци, Мутни, брате, кâ мутни облаци, Од некуд и кажу преко мора, Дено сунце пржи одозгора, И зато су момчад прегорела,
Рајко, Њи тројица са три силна паше По пољу се бојноме поклаше: Дим и пара кâ небом облаци, Звека, цика падају јунаци, — Али нећу причат ко ту паде, Ко му рану самртну зададе.
Ћопић, Бранко - Башта сљезове боје
Чекај, да вас видим данас на Врбасу, кад сте толики јунаци, мацоње једне дезертерске! — Види га, како зна лијепо ружити, чисто човјеку мило слушати — похвали га четно спадало.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Буновно се сламком титра о тамбуру, о жице, месечево коло игра — силне, светле ножице. Саме виле и јунаци арханђели небесни, поносити, бледи зраци, светле сенке, живи сни.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Зато његови јунаци немају личних имена, већ их потпуно замењују звања и склоности (отац, син, маћеха, пасторак, сиромах, богаташ, правда,
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва? Онда најмлађи отпочне да казива: — И ја сам нешто мало учинио.
Ови му се сад кажу, и један рече да се зове Таригора, а други Кривигреда. Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога
— Добро, јуначе, — рече старац — ја познајем и твоје побратиме, и они су добри јунаци, па су вриједни да им понесеш дарове какве си наумио. Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Чаробна шума, љепша од баште, припада славном народу твоме, јунаци ту су његове маште, носе их људи у срцу своме. Ту ти се херој змаја не боји, са мачем спреман у ноћи стоји,
тражећи спас, у туђем крају, без топла кута, одједном чуше тајанствен глас: „Ви, које веже другарство врело, јунаци млади без страха, мане, знајте, ко тражи упорно, смјело, наћи ће једном свјетлије дане.
Дивља се свиња у њојзи бања, поспано шкиљи и — јело сања. „Хр-њи, јунаци, сумњива трка, негде се ваљда, боговски крка?!
Петровић, Растко - ЉУДИ ГОВОРЕ
Славни јунаци, ти из Белмонтехе! — Кад им будемо објавили рат, ми ћемо написати једно писмо Генералисиму где ћемо му објаснити
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
су велике на трпези, по крљуштима поља и пропланци и језера у црвеним очима, — зар тако наша земља изгледа питају јунаци на последњој гозби кад рибе остају нетакнуте и говор се њихов више не говори.
КОСОВО Сад је то прича у граду будала, а тад су погинула цара два! За вечеру седоше јунаци без глава, а неман се хранила с морског дна.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Рат је онда личио на олимпијаду, људи били епски јунаци, окићени венцима славе... А овде, људи се распадају ширећи страшан задах. Или их сурово бацају у јаме, као мрцине.
Познаници су долазили. Још с врата би узвикивали: „Алал вам вера!... Нема шта, доказали смо да смо јунаци!“ Позадина је била нашим успесима. Сви су веровали да смо сада у стању и на Бога да ударимо.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Ђе су небу највише висине? Ђе ли, вило, најшире ширине? На ком пољу, највише бојиште? Ђе су, вило, најбољи јунаци?“ Вила коњу ти’о проговара: “Коњиц љељен, мој по Богу брате!
Насред поља најшире ширине. На Косову највише бојиште, Ерцеговци најбољи јунаци, Сарајевке најбоље дјевојке.“ 10. Саздаде се бела црква, Ни на небо, ни на земљу, На сред небо под небеса.
Носи игру за појасом, Весело, весело! Ману игром на јунаке, Коледо, коледо! Јунаци се разиграше, Весело, весело! Грану сунце иза брда, Није сунце него Божо, Носи игру за појасом, Ману игром на
Хајд’ у коло коледо, коледо! 20. Божић зове с оне стране: “Превезите ме. Ако нису људи дома, оно су жене.“ — “Јунаци су у бадњаке, не могу доћи; Старе бабе масло варе, опржиће те; Невјестице кућу ките, окитиће те; Дјевојчице
“ 41. Вита, вита јело Узвиј горе гране Да наши јунаци Не поломе перје! 42. Ови двори паунови, А пенџери ђинђерови, Ту ми седи младо момче Накићено, наређено, Мањ
140. Ој ти Цвето, лепо цвеће, Бог убио мајку твоју! Која тебе так’ у роди, И посла те насред села, Где јунаци вино пију, Млади момци камен мећу, А девојке песме поју — Те ја тебе онде виде, Да ме увек срце боли. 141.
Кад си свога брата отровала, Отроваћеш и мене јунака.“ 224. Сунце зађе за Невен, за гору, Јунаци се из мора извозе.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска. И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Чобанке оставиле рад, па гледе јунаке. Половина стрепи за једног, а половина за другог, но јунаци се носе, ка' орлови, па ниједан не мисли да опроба леђима земљу.
Ракић, Милан - ПЕСМЕ
Пре одсудног боја ја ти нисам дао Копрену, ни бурму, ни аздију, као Старински јунаци, по чему ћеш мене Поменути када стигне удес зао И запиште деца и заплачу жене. Сад на разбојишту лежи леш до леша.
Кад олуја прође врх Косова равна, Косово постаде непрегледна јама, Костурница страшна и поразом славна. Косовски јунаци, заслуга је ваша Што последњи бесте.
Све ишчезне тада. Заборављам бољу, А преда ме стају редом преци моји, Мученици стари, и јунаци који Умираху ћутке на страшноме кољу...
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
У Добру је лако добро бити, на муци се познају јунаци! ИЗНИЈЕЛИ СУ КРСТЕ С ЛОВЋЕНА НАВРХ ЦРКВИНЕ. ПА СУ ПО ВРХУ СЈЕЛИ, ГАЂАЈУ ПУШКАМА И БРОЈЕ КОЛИКА ПУТА КОЈА ОДЈЕКНЕ.
А он ме је братски дочекао, водио ме свуда по Млеткама. ВУК МАНДУШИЋ А бјеху ли јунаци, војвода? ВОЈВОДА ДРАШКО Не, божја ти вјера, Мандушићу! О јунаштву ту не бјеше збора.
СВАТ ЦРНОГОРАЦ Обилићу, змају огњевити, ко те гледа, блијеште му очи! Свагда ће те светковат јунаци! Мрцино нам круну не упушти кад падиши стаде под вилице, када дину загази у чорбу.
Пандуровић, Сима - ПЕСМЕ
У мени се страсти свих векова боре. Пролазе јунаци с Господњега гроба У замкове своје где кандила горе, С мачевима тешким, у поноћно доба.
Теби плови по живота реци Све; — ал’ радо они што се воле, Што лаж ташту живота преболе, И јунаци, мудраци и свеци.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
По томе можете видјети да је доста јуначан. Мени се врзло по памети све што сам чујао о Црној Гори. Слушао сам да су јунаци, да се увијек бију с Турцима, ама не да нападају на пролазнике. Али шта ћеш, страх ме бјеше ипак.
„Ха! сердару!“ повикаше многи. „Добар дошао сердару?“ „Како сте, јунаци?“ запита он, омјерајући их свијех. Арамбаше се цјеливаше с њим, па онда и сви четници редом иако га многи не
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
(страшила, чудовишта и приказе), б) религиозна (бог, свеци, анђели и ђаво), и в) историјска (владари, легендарни јунаци и трагичне личности).
У сребро ти се оковала! — (кад ко мудру реч рекне). Уста ти се позлатила! Хиљадили се такви јунаци! Б) ШАЉИВИ Дао бог да био црн кô лонац, танак кô конац: кроз чибук прошао и у лули ноге прекрстио.
Берберин од ђаволства стане хвалити како су Сарајлије сви јунаци, и да се они нигда не даду наквасити, него суву косу брију.
— Ја из доњега, а ти из најдоњега (сви у смијех), а што ме питаш? — Чуо сам да су ваши били у неки вакат оглашени јунаци мимо остале људе, па не знам има ли их и данас али сте се изродили.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: „Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо, јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
А кад буде, па ту мука мине, Кад слобода као сунце сине, Кад се крвца опере студенцем, А јунаци овенчају венцем, Српске земље оките се миром, Српска деца ружом И шишмиром, Српске моме струком рузмарина, Српска
Остав'те села, нек' гори плам! Бацајте сами у огањ деду! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо! јунаци! људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат' дуго и горко, Јер неће бити Србина...
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
чете, мрачан и забринут шета поред чете, лупка нервозно корбачем по чизми и редом посматра војнике: — Дедер, јунаци, ко ће драговољно у патролу? — Ја, гоооосподине, капетане. — Па увек ти? Он гледа у земљу. — Добро, Секула, излази!
— Е лепо, а јесу ли и Французи Швабе? — Јесу и они, само су бољи јунаци, јер у Француској и матори сисају, па су здрави. — Добро. А Енглези? — Енглези?... Енглези то су морске Швабе.
А дивизијар обраћа се војницима: — Може ли се, јунаци? — Може, може, гос' ђенерале. — Мора се... — Ето гега се. А кад ђенерал поизмакне: — Бог'ме даље се не би могло!
Да ли зато, што ми остали нисмо били јунаци или је потпуковник Васић ипак био већи јунак од свију нас? Историја неће на то питане одговорити, јер тамо оно неће
спуштају са положаја коме се приближујемо и који нам, не осврћући се и са усиљеним смешењем довикују очинским гласом, јунаци, будите прибрани и храбри. Ох, ове речи тога тренутка за нас значе живот.
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
— Камо се, по Богу си ?... полудех од муке — рече он. — Е, синовче, на муци се познају јунаци... Није то шала... Шта је било. јесу ли те позивали горе ? — Ја, па ми рече да сутра морам све казати.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— па извади уши и њима их покаже. Онај најмлађи ћути. Поче га механџија питати: — Богме, момче, твоја су браћа јунаци, а да чујемо јеси ли и ти штогођ учинио од јунаштва?
Кад дође дружини, исприча им чудо невиђено. — Бе, — вели — какав је јунак он, још су већи јунаци дјеца. Чим мене угледаше, скочише на панту, хоће кућу да сруше на ме, а једни кроз баџу да ми не дају побјећи, једва
Ови му се сад кажу, и један рече да се зове Таригора, а други Кривигреда. Кад су се тако познали ови наши јунаци, онда ће Таригора и Кривигреда запитати Марка: — Збиља, побратиме, не питамо те јеси ли нам штогод јаки, јер без тога
— Добро, јуначе, — рече старац — ја познајем и твоје побратиме, и они су добри јунаци, па су вриједни да им понесеш дарове какве си наумио. Ево ти дјевојака, па бирај које год хоћеш.
Берберин од ђаволства стане хвалити како су Сарајлије сви јунаци, и да се они нигда не даду наквасити, него суву косу брију.
Петковић, Владислав Дис - ПЕСМЕ
Кроз моју душу прошли су пукови, Еполете, сабље и шињели сиви, Огањ и јуриш; и још нови, нови, Јунаци мртви и јунаци живи.
Кроз моју душу прошли су пукови, Еполете, сабље и шињели сиви, Огањ и јуриш; и још нови, нови, Јунаци мртви и јунаци живи.
ШТАПОВИ И ШТАКЕ Да се поклоним пред вама, јунаци, Што сад носите штапове и штаке: Новоме добу ви сте светли зраци, К'о многи живи, као многе раке.
Плету се венци за јунаке многе, Дижу се ситни, устају незвани; Али ви, дивни, без руке и ноге, Бићете наши јунаци незнани.
И хладно сунце од нас већ оде, Дођоше други, весели зраци; И оне мирне, слеђене воде Сад иду као моћни јунаци, И хладно сунце од нас већ оде.
Петковић, Новица - Два српска романа (студије о Сеобама и Нечистој крви)
16 Као да јој није стало ни до дворишног, па ни до кућног простора, на који иначе Станковићеви јунаци, међу њима и млада Софка, тако будно мотре.
било контрастирано са супротном појавом, која се тако и толико понавља да се може назвати и опсесивном: Станковићеви јунаци, у већини, знају за часове лагодности, топлине и среће тек кад осете да су - и то усред вароши - опкољени улицама,
Психолошка продубљеност лика знатно је мања кад се опрека даје као спољња, и знатно већа кад она пређе у унутарњу. Јунаци Станковићеви у другом случају интернализују родитељски ауторитет (очев/мајчин/бабин), у разноме степену, па се
не зауставља све док се не дође до срећног завршетка,358 тако се и сижејни часовник у Сеобама не зауставља све док се јунаци не суоче с празнином, ништавилом. На првом је месту и у томе главни јунак Вук Исакович, предводитељ српских ратника.
своју немоћ, јер „није могао да уреди ни најмање ситнице”, па му је стога изгледало „да је све што је чинио као сан”. Јунаци Сеоба, барем они најважнији, очигледно живе у свету који им се привидно удвостручава.
Оно нас, између осталог, може упозорити да јунаци у роману прелазе из једне у другу хипостазу (књижевну, разуме се), при чему је индикативно управо то што су моменти
И, разуме се, са свим тим ваља довести у везу то што јунаци Сеоба имају тренутке дубоке визуелне слутње, односно песничког вазнесења или епифаније, тј.
приспео, Вук Исакович замишља Русију као слику лакоће, спокојства и бескрајности; исто онако, дакле, као што и други јунаци Милоша Црњанског иконично замишљају срећу: „Русија му се чињаше као једна велика, непрегледна, зелена пољана, по којој
Јовановић, Јован Змај - ДРУГА ПЕВАНИЈА
Зима збира око огња жива, Где нас гуслар песмама дарива. А у школу чило иду ђаци, Да с’ покажу на зими јунаци. Зими учи шта анђели кажу: Да богати сиротне помажу. Зима носи Божић, данак лепи, Који сваког новом надом крепи.
Краков, Станислав - КРИЛА
Треска бомби је одговарала. Свако је осећао потребу да убија. Страх је био толико јак, да су сви постали јунаци. Одједном испод Чегана проломи се ватрени потоп. Шуме и јаруге оживеше, и стаде нешто кроз њих промицати.
Петровић, Растко - АФРИКА
Овај млади човек, који носи једно велико име, пошто је свршио технику дошао је у Африку тражећи као Конрадови јунаци авантура и егзотичних доживљаја.
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Младић тресну пушком о земљу и окрете се својим друговима: Ате, бе, ставајте, Блгари јунаци! Дружина се брзо опреми, упаради се, стаде пред ђенерала; он јој рече да ће данас имати прилике да це погледа очи у
Командант топова опет повиче: За сад, јунаци! пијуке! ашове! скачите на бедем, проширите прорез. — Војници поскакаше на бедем и под градом куршума раширише прорез.
Антоновић Холштајн (он је ту био у шанцу за време првог јуриша искакао је на бедем и говорио војницима: »Ето, видите, јунаци, Турски куршуми не бију!«) и рече: — Па најпосле остаћу ја, кад нема кога другог.
то лево, то десно, да се бајаги сачувам од куршума, што су ми певали око ушију, изговорим војницима ову беседу: »Јунаци!
где су и шта је сад са личностима, које сам спомињао, говорећи о шуматовачкој битци, могу вам казати ово: шуматовачки јунаци, они дивни неустрашиви сељаци, разишли су се по селима својим кућама да својим знојем опет натапају тврду груду земље,
Јовановић, Јован Змај - ЂУЛИЋИ И ЂУЛИЋИ УВЕОЦИ
Моја љубо, верна љубо, Мила си ми ти, — Ал’ се онда заборави Љубит’, грлити. Кад јунаци за слободу Чуда почине, Није штета ни за кога Ако погине.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 3
А када се сутрадан разданило и сви официри изишли, препричавајући јучерашњи догађај, у павиљону су још спавали главни јунаци тога дана. Дежурном официру није било тешко да их пронађе. — Господине капетане...
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Тиса се мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се јунаци, пешци с коњици, на
мути, Крајина буни, јунаци циче, коњици вриште; пушке се сјају, сабље блистају, госпоже туже, — потиске руже, — јер се јунаци, пешци с коњици, на пут справљају, помоћ додају пемској краљици, славној Немици. На коња јашу, тураклију пашу.
' — Само нека засвирају Молчани јунаци, Пак ће нам се напунити сви молски сокаци Девојчица и снашица, кићених момака, Посрнуће у коло нахерке и бака; Бациће
Дизати серпску лиру: — На лиру нашу цвећа от сопственог На пољу браног радосном руком там' Јунаци гдено бритким мачи Немање простиру стару славу, Харите њежне жар чувствованија Из чиста серца в пјесне
Но силам' људским предел је положен. Јунаци серпски до тога текоше За пример свету. Судба чрна Шатор пред Муратов тешком руком На смрт нам води кнеза и Милоша.
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
Али... Напоље, рђо!... тражи колибе, Нису за тебе двори Ђурђеви; Јунаци само... смелост, освета, На мекојзи ће свили лешкати По којој престо сина Ивова Камења драгог зрна просипље...
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
— Е, мој брате, учеван велиш! Он 'вамо учеван јест, ама није све ни у науци. Сјарни-де, Глишо, тај угарчић! — Јунаци моји, ја би' рекô да је томе ракија највише крива. — Оно да... додуше... 'нако по прáви...
Бојић, Милутин - ПЕСМЕ
Ево ти, Граде, старога бегунца, Ево ти славе — жељенога госта. Дочекујте нас, челични јунаци, Дочекујте нас, невесте скрхане, Старице, пред нас венце ружа баци, Да каде ране деце изабране.
Нушић, Бранислав - СУМЊИВО ЛИЦЕ
) Па и ви, разбојници! Направили се јунаци на једног апотекарског помоћника, а да је хајдук, ви би леђа уз зид. Напоље!
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
они ће користити само онај ужи вид те литературе, оне жанрове и ону поетику којима се слави светачки култ, јер су први јунаци словенске књижевности били творци словенске писмености и књижевног језика, Ћирило и Методије и њихови словенски
То је једна динамична фрескослика Србије 13. века. Његово дело је први српски роман. Теодосијеви јунаци увек су у стању повишене осећајности, која се преноси и на читаоце.
књижевно стварање и даље је окренуто идеалним јунацима онога типа које је остварила средњевековна књижевна продукција. Јунаци су сада последњи представници српске државности, сремски деспоти Бранковићи, којима су током прве половине 16.
класификације, поглавље о Постању гдјекојих ствари поклапа се с групом етиолошких предања, док поглавље под насловом јунаци и коњи њихови обухвата историјска и културно-историјска предања.
Сурове босанске планине подједнако су јунаци његових приповедака као и мали људи који се с њима боре да би опстали. У исти мах лепа и страшна, босанска се природа
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
Под маховом леже старе славе знаци, Оружије светло, коњи и јунаци... Све ту мирно лежи, под стеном страхоте, Из прашине њине гуштери се коте...
Остав’те села, нек’ гори плам! Бацајте сами у огањ децу! Стресите с себе ропство и срам! Гините, браћо, јунаци, људи! За пропаст вашу свет ће да зна... Небо ће плакат дуго и горко, Јер неће бити Србина...
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
Постоји, најзад, и травка за којом су чезнули и тражили је многи јунаци из епских песама и из народних приповедака; то је травка живота.
Ћипико, Иво - Пауци
у живом камену, којима се покољења диве; код грдних планинских провалија преко којих на коњима прескакаху стародавни јунаци; у дубоким планинским пећинама, гдје хајдуци са ортацима плијен дијељаху.
Ненадић, Добрило - ДОРОТЕЈ
Зар је и Лауш није добио као награду за заслуге на краљевом ратном походу према Пологу? Овога пута, пошто су се јунаци прошлих ратова већ давно поженили, моја господарица ће припасти неком младом даровитом заповеднику важне тврђаве као
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
На аутентичном попришту видим како војске средњеевропских сила прелазе Дунав и Саву, како Карађорђеви јунаци јуришем освајају град, а Васа Чарапић погине ту, под мојим прозором.
Опачић, Зорана - АНТОЛОГИЈА СРПСКЕ ПОЕЗИЈЕ ЗА ДЕЦУ ПРЕДЗМАЈЕВСКОГ ПЕРИОДА
Две песме Бранка Радичевића, које се обично узимају као песме за децу (јер су, између осталог, њихови јунаци деца), пружају прави пример за то.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Командант пука предаде рапорт и Краљ се заустави у средини пука. — Помоз бог, јунаци! — Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци,
— Бог ти помогао! Краљ се замисли један тренутак, онда се усправи, погледа около себе, па проговори: — Јунаци, браћо... Тешка времена су настала за нашу земљу. Непријатељ је навалио са свих страна да пороби нашу лепу отаџбину.
Ми вам одајемо хвалу, а и будућа поколења биће вам захвална за све жртве... Јунаци... Не клоните духом... Наша је земља преживљавала и теже часове, па је милошћу божјом и храброшћу својих синова
— Седи Краљ је заћутао и оборио главу. Затим је лагано диже и, прикупљајући снагу, настави: Јунаци!... Упните све снаге, да се одупремо непријатељу још мало...
— Еј, грдна вам мајка, И ви сте ми неки јунаци!... Побјегосте из земље — грди нас једна Црногорка. — А тешко и нама с вама када нам продајете хлеб за двадесет
— А је л’?... У шакама носим земљу зарад крува. Да сте ми јунаци неки, па и да вам дам!... Подне је давно превалило. Сунце облива зрацима својим планинске врхове, који блеште на
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Коњ ластавица је полетео, а наши јунаци су се разбегли куд који. Но девојка их је све скупила камџијом, испитала их ко су и откуда, а онда бацила на земљу
Очигледно, према човеку чаша и погача. Народни певач — с правом — води рачуна о тој сразмери. Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију. Оно што наједанпут поједу и попију Хомерови јунаци из Илијаде изгледа просто фантастично.
Уосталом, сви јунаци на свету много једу и пију. Оно што наједанпут поједу и попију Хомерови јунаци из Илијаде изгледа просто фантастично. Али зар је мање фантастично оно што направе у биткама?
Смрт долази са свих страна: од Турака, Латина, Мађара. Гину најбољи јунаци; народ тугује за њима називајући их „пернатим од сунашца штитом“, „десним крилом од српске крајине“ и другим нежним
Био је оптужен за више дела: да је опљачкао габелске Турке, запленио неку вуну и кордован; његови „јунаци“ да су починили насиља у Хрватском приморју и, за најтеже дело, да је суделовао у нападу на државне лађе и стоваришта
“ Са друге стране, неки историјски неодређени ускочки јунаци добили су значајно место у песмама. такви су, између осталих, Комнен барјактар и Вук Анђелић.
Затим се износи бој на Цареву лазу (1712); јунаци његови јесу по песми: Вук Мићуновић, који је представљен као највећи јунак тога времена (има песама које и његову смрт
Али то није једина таква слика. Веома су снажне и оне три о потерама. Једна је потера сва у црном (црни јунаци, црне чалме, црни коњи), друга сва у белом, трећа има црне струке, дугачке пушке и прегореле ноге до колена.
Пријезда и Јелица — то су сви људи који су страдали од надмоћне силе. Војвода Кајица — то су сви јунаци који су убијани на превару. Брата жељни Ненад — то су сва браћа која су туговала за браћом.
Да ли су ти односи типични за више слојеве друштва? Да, тамо су јунаци племићи, тамо има много детаља из њихова живота. То је и природно.
донесен је сасвим произвољно на основу потпуно неодређених сведочанстава из прошлости да су у песмама прослављани јунаци, подвизи, ратови.
Ето, видиш, — закључивао је народ певајући овакве песме — наши људи су били јунаци, наши људи су побеђивали туђинце, ми можемо да победимо. Тај смисао има херојска прошлост у нашој епској поезији.
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
Сад видим да ти имаш право што се кријеш од школе. Ево и мене у твоју дружину, а баће их још, све по избор јунаци. — Збиља? — Па да. Због самог Дунава биће их најмање пет, а кад тек узмеш историју — иха!
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
А каде то Гедеонови јунаци учинише по заповеди му, онда иза сна непријатељи скочише ка вртоглави; ништа не знаше што то би, мнедоше да се
Ако би с којом навиком подизали се који и добро повештији јунаци што помоћи, хеле од загњурања се не могу је преотети! И на што ли ове беседе излазе?
Ласно је звера застрелити, ал' га је мучно припитомити. Мисао је у туги горка и незауставна. Не по роду свакад јунаци на гласу врсни и бољари поштени излазе! Хвалилац злу, горе мука подпада паче злочинца.
Сремац, Стеван - ЗОНА ЗАМФИРОВА
јер она и није управо ништа друго него један кратак сензациони — али за родитеље врло поучителан — роман, у коме су јунаци млади Митанче Петракијев и нека Швабица Хермина...