Ненадовић, Матеја Прота - МЕМОАРИ
” — Онда сви они ђипе и весело повичу: „Еј јуначе, зашто одавно не кажеш него нас плашиш?” Ту се наново ижљубимо и у̓ватимо веру, да ћемо се тући, и одма се договоримо
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Он погледа око себе и виде своје другове. Харамбаша му приђе и ухвати га за руку. — Ејвала, јуначе! — рече и продрма му руку. Пред њим и око њега лежаху Турци. Он смотри Заврзана над Сали-агом. — Харамбашо!...
Па, видећи да Станко ћути као заливен, настави: — Бог ми је свједок!... Твоји јади и моји су, јуначе! Изгубио си побратима — ево га!... Ја ћу ти бити и друг, и брат, и... све!... Ко је теби натрунио, и мени је!...
Станку заигра месо. — Ја ћу му сутра на мегдан изићи! Војвода га загрли. — Хвала ти, јуначе!... Јесте Мујага страшан, али страшније твоје очи севају!...
Узе шару, протре кремен мало ноктом, прегледа кашиклук, па пође. — Хоћеш коња, јуначе? — упита га Богићевић. — Да ти дам ја мога хата... — Не треба!... Ја и Мујага ћемо пешачки!...
Дај ми руку, војводо, да је пољубим! — Да се пољубимо, јуначе!... Да се опростимо и алалимо!... Ја сам сигуран да се више овде на земљи нећемо видети!... А старешина сам.
” — мислио је у себи. Зека му још једном пружи руку: — Збогом, војводо! — Збогом, јуначе!... Зека оде у шанац да нареди да се џебана из шатора пренесе...
Теодосије - ЖИТИЈА
А старац, узевши реч, рече му: — Жудна је љубав родитељска, јуначе, и веза природе нераскидна, и мило јединство с браћом и за једничко живљење.
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
За четврт сата стигли су га. Бећаров коњ уморан. Богзна откуд га већ јури. Опколе га. — Дакле, ту си ти, јуначе? Доле с коња, то је крађен коњ! Бећар видећи латова са пиштољем, није му на ино, мора да сиђе. — ’Де ти је пасош?
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
„О јуначе, ћути, не говори, Гледни само преко оној гори, Красна ли је, ко јој се не диви! Тамо, тамо наша мајка живи, Ми би
“ Тако јунак, а девојка заче: „Богом брате, незнани јуначе, Ни сам, брате, ове горе вила, Ни ме вила младу одојила.
“ Ово рече, ка извору оде, Лице уми, И наточи воде: „Сада идем, мајка мене чека, Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кâ што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле
и траве, Би утекла од големе страве, — Цвета једва да се с места маче, Чула речцу, па овако заче: „Здраво, брате, јуначе незнани, Здраво био каконо и знани! Што ме питаш, казаћу ти право, Право, брате, тако била здраво!
“ Ово рече па студенцу оде, Лице уми и наточи воде. „Морам дома, мајка мене чека. Но, јуначе, ти си из далека, Јера мислиш, кô што рече амо, Да овдена живе зверке само, А не знадеш сред ове горице Беле
Право коњик ка Милети краче, А он скочи: „Откуда, јуначе?“ — „Бог ти вишњи дао срећу бољу, Ал' ти носим јаде и невољу, Носим своју и твоју невољу; Теби Бог ће дати срећу
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О, јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: — Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе — вели му Таригора — него за мене и моје друштво.
Тек што је он био готов с ручком, ал' ево ти старца од палца са брадом од лакта, на зецу, па преда њ: — Помоз бог, јуначе! Је л' готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак — вели Марко — али неће тебе убости у губицу.
— Добро, јуначе, — рече старац — ја познајем и твоје побратиме, и они су добри јунаци, па су вриједни да им понесеш дарове какве си
сад онамо у помоћ дозивати, па му тако једном дође и позив од његова оца цара који му поручује: — Чули смо, незнани јуначе, за тебе и за славу твоју, па те молимо да нам, бога ради, поможеш, јер је дошао огњевити змај па тражи да му дамо
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
Из ноћи глуве сова се јави: „У шуми живе дивови прави, јуначе, буди чврст!“ Путује Ћоса кроз мрклу тмину, уз дивљи кланац, пустоме млину и пјева громким гласом: „Нити се бојим
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Или дуњом, ил’ неранчом, Или смиљем, ил’ босиљем?“ “Ој Бога ми, млад јуначе, Моја недра не миришу Нити дуњом, ни неранчом, Нити смиљем, ни босиљем — Веће душом девојачком.“ 152.
Ил’ си расла на бор гледајући, Ил’ на јелу танку поноситу, Ил’ на мога брата најмлађега? — Ој јуначе, моје јарко сунце!
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он их погледа пажљиво, па се окрете Ђокићу: — Да ми је оваквих неколико, не бих ја кретао толика села. Пази, јуначе, покажи се! — Вала, господин' капетане, само молим Бога да удари на ме, ја л' да га моје око згледа на домак пушци...
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
А и старе бабе, да им не буде џабе: бог им дао добре јарце, козе музенице и лијепе старце. Ој, мили јуначе и јуначки сине, вала и ејвала! Земља ти дала, помого ти господ Бог и свети данашњи год.
Ој, мили јуначе, вала и ејвала! Земља дала, помогô ти господ Бог и свети данашњи год! Ко ти о злу мислио, о клину висио, ништа не
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Онда Стојша изиђе на змајев чардак па легне у хлад, а дворани кад виде шта учини, стану му говорити да бежи: „Бежи, јуначе, куд те двоје очи воде, док није дошао змај, јер ћеш зло проћи ако те затече.
” И ово никому не казиваше док једну ноћ у сну јави му се некаква прелијепа жена и рече му: „Што јуначе чиниш те се не жениш?
” друга: „Добра ти срећа делијо!” а трећа: „Са срећом дошао сретњи и пресретњи јуначе!” Зачуди се царев син на оваке одговоре, а највише на ови најпотоње ђевојке и промисли у себе да ће бити срећан и
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: „Откуда си незнани јуначе?” А он муч'! Она га опет запита: „Који си? што си дошао?
Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: „О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини н треће, даћу ти и трећи живот.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
Када их је отворио, замало није сео од чуда чувши како му Мајка гуштерова, смешећи се, говори: — Не плаши се, јуначе! За Мерсада ти хвала, можеш проћи, али знај: иза ових врата је врт, у врту Црно језеро.
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
око себе и кад примети кривоногог Секулу Ресимића, наслоњеног на чакљу, пружи му га, рекавши: — То теби припада, јуначе, не мени.
— ...Молимо госпоју, вашим... слепим а... а... а... ратницима. Она приђе слепом. — Кад си рањен, јуначе? — Он је контузован, госпоја. — На Мачковом... к... к... к... — Кога имаш? — Троје деце, госпоја, а... а...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
“ па узме маштраву те му даде, а овај попије. Царевић пође па почне да врата затвори, а Баш-Челик рече: — О јуначе, поврати се код мене, кад си већ два добра учинио, учини и треће, даћу ти и трећи живот.
Кад овај већ био готов с ручком, ево ти старца на зецу, па ће Таригори: — Помоз’ бог, јуначе! Је ли ручак готов? — Дакако да је готов, али није за тебе, — вели му Таригора, — него за мене и моје друштво.
Тек што је он био готов с ручком, ал’ ево ти старца од палца са брадом од лакта на зецу, па преда њ. — Помоз’ бог, јуначе! Је л’ готов ручак? — Помогао ти бог, старче, готов је ручак, — вели Марко — али неће тебе убости у губицу.
— Добро, јуначе, — рече старац — ја познајем и твоје побратиме, и они су добри јунаци, па су вриједни да им понесеш дарове какве си
Теке виђе, поклони јој се, а она устаде на ноге и упита га: — Откуда си, незнани јуначе? А он муч̓! Она га опет запита: „Који си? Што си дошао?
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
из Солуна... Но куд си све, учини ми и последњу услугу — нареди једна кола да пренесем сина... А–а, јуначе, немој се омрзнути!.. Од ових чудних речи домаћин сасвим претрну, а Арнаути се сасвим збунише.
— Удри! — викнух му и подигох своју пушку; подиже и он. — Удри, бре, јуначе! — викнух јаче, почеках тренутак, погледах га још једном, па опалих, он се окрену и паде наузнак без душе.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Браћо, Асан-бег ће на манастир! — уздахну Давид, па се окрену мени: — Јуначе и бранитељу ове наше свете ћабе, твоја глава прва ће пасти.
Ћипико, Иво - Пауци
—Ништа... али није сигурно до тебе... јуначе мој! Претрже им разговор сувезник, јавивши се Ради, а у то бане и Божица, Радина жена, са ручком.
Поповић, Јован Стерија - РОМАН БЕЗ РОМАНА
Но наша лепотица не задржавајући га дуго у недоумјенију, овако, искашљавши се најпре, започне перорирати: »Незнани јуначе, твоја је судбина већ целој вароши позната. ОД 20.
Олујић, Гроздана - СЕДЕФНА РУЖА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— одсече Варалица. — Скрати причу. Знам да на гозбу не идем. Шта да радим када их сан превари? — Не жури, јуначе! — залепета орао крилом тако да камење полете низ стрмину. — У смрт своју не лети!
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
“ Али рањен јуначе госпоћи одговараше, љуби Лазаровој: „Коју ми си господу у Косово отправиле?“ „И ово сам отправила Лазара господара, туђ
“ „И ово сам отправила Лазара господара, туђинине један, и ово сам отправила и Милоша зета мога.“ Али рањен јуначе Милици одговараше, љуби Лазаровој: „А давори, давори, Милице Лазаровица, кога си отправила, веће нећеш
Добра колца сукобила Марка, сукоби га царев Алил-ага и за агом тридест јањичара. Алил-ага беседио Марку: „О јуначе, Кралевићу Марко, ајд' на мејдан, да с' надстрељујемо, па ако ти бог и срећа даде те ти мене данаске надстрелиш, на
“ Ханџија му право казиваше: „Ој, бога ми, незнани јуначе, Арапин је шћерецу испросио на срамоту у цара нашега, вечерас ће доћи по ђевојку; од његова страха великога ми се тако
Врати Арап сиву бедевију, па говори Крањљевићу Марку: „Зла ти срећа, незнани јуначе! Који те је ђаво навратио да ти дођеш у моје сватове, да погубиш кума и ђевера? Или си луд и ништа не знадеш?
Је ли Марко код бијела двора? Има л’ Марко доста узавница?“ Вели њему Краљевићу Марко: „Ој, бога ми, незнани јуначе, ја сам јутрос од Прилипа била, код двора је Краљевићу Марко, слави Марко свога светитеља; има Марко доста узавница“.
“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с
“ Арап њему лепше одговара: „Здрав, јуначе, делијо незнана! Од’, јуначе, да пијемо вина, па ми кажи што си ми дошао“. Ал’ беседи Краљевићу Марко: „Немам каде с тобом пити вина, а добро сам
“ Па потрже тешка буздована, те удара Краљевића Марка, удари га три-четири пута; насмеја се Краљевићу Марко: „Ој јуначе, Арапине црни, ил’ се шалиш, ил’ од збиље бијеш?“ Цичи Арап као змија љута: „Не шалим се, већ од збиље бијем“.
“ Расрди се војвода сибињска, па ишета пред шатора свил'на па дозива војводу Кајицу: „Од', јуначе, да с' надстрељујемо, да бијемо нишан за облаком!“ Гди је Маџар оком погледао, ту Кајица стрелом ударио.
“ Говори му лијепа ђевојка: „Одјаш' коња, незнани јуначе, одјаш 'коња, па се напиј воде!“ Ал' јој вели Порча од Авале: „Ој, бога ми, лијепа ђевојко, кљусина је моја
59 ИВО СЕНКОВИЋ И АГА ОД РИБНИКА Књигу пише ага од Рибника, па је шаље Сенковићу Ђурђу: „О јуначе, Сенковићу Ђурђу, ја сам чуо и људи ми кажу да си добар јунак од мејдана, а и мене не куди дружина: ако с’, Ђурђу,
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Сврати, јуначе, причај како је било — звали би сељаци обрадовани што виде наоружана борца. Војник је мрко причао: — Мало нас је
— Ми смо поваздан по брдима код оваца, код говеда, видимо надалеко ко долази, ко одлази... — Па дедер Јованче, јуначе, прихвати се тога посла — настави Николетина.
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Како ли то они виши од сунца недотакнут свет да буде од земљанога тела осезиват? Више кадрости сносне? Ти младићу јуначе, доказивање такво мени у уши недознано уносиш. Све ми се чини да не узбудеш ти дошао к мени на коју превару.
Девојка (Прошали се с ангелом те му рече) О млад јуначе, дивно је то твоје чудно к мени указивање. И стојање ти врлу ћуд лепу указује, ама како си ти то смео дрзнути тако