Обрадовић, Доситеј - БАСНЕ
Упази из далека древосечца, и за показати му се да је јуначина, упита га зна ли гди коју пештеру гди лавови стоје. „Иди све том путањом,” — каже му они „пак ћеш брзо к једној доћи.
Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Прота Смиљанић је четовао на своју руку. То беше јуначина каквог само век рађа. Он је веровао да му Турчин Бошњак, или како их је он звао: балија Бошњак не може ништа учинити.
Црњански, Милош - Сеобе 2
Међутим, Ђурђе је био славна јуначина и такав, а најмлађи. Леп као Циганче. Ђурђе је био узео став „мирно“ пред тим Венецијаном, црвен као рак, притегнув
Црњански, Милош - Сеобе 1
Коса му је падала на дебео, пљоснат нос, и такав, без високог клобука, гологлав, не само да више није изгледао јуначина, него се чинио готов на смрт.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Види само како се срди на тебе и окреће главу! Стара јуначина чисто занијеми, стидећи се од тога њежнога пријекора. Јанку би тада згодна прилика да добро уочи дјевојку.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
У истој шуми боравио је и врло прождрљив зец: јео је све на шта би наишао. Да га научи памети, јуначина Миш зграби га за уши — оне су тада биле нормалне, као и код других.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
“ Викну једна јуначина. Поседаше за столове; „Наша браћа јоште лове, Њима срећа, ми весело, Ал' и вреди тако дело!“ Па се прича, кликће,
Бегао би — од срама не море, Удрио би — то му с' чини горе. Та каква је сила у Турчина, Па још, брате, сама јуначина, Сам јањичар, онај челик тврди, — Оће срећа Србе да нагрди...
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
” Тако мајка од милина јуначкога кара сина, дива свију јуначина; дивак синак збори њој: „Зар мужеви? — Срам је рећи! — што их тисућ бега псећи од вилица магарећи' кад замахне синак
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
— Ама ђе је наш каплар, наша јуначина? — викну Радоња, подмигујући на ону страну, где се беше Ђокић завукао. — Море ћути; доста му је муке и 'нако, — рече
Матавуљ, Симо - БАКОЊА ФРА БРНЕ
И Срдарина рече више пута: „Овај Кушмељић кâ да није од њиове багре! Ово ће бити јуначина, добар војник св. Фране!“ Тако се Бакоњи низао дан за даном у манастиру.
Олујић, Гроздана - НЕБЕСКА РЕКА И ДРУГЕ БАЈКЕ
— Излази одатле, или ћу ти извући уши! — грмну Поглавица Доњега света, најстарији, најдебљи црни ђаво. — Гле, каква јуначина, а бежи! — Насмеја се старац, све му се стомак тресао.
Велмар-Јанковић, Светлана - ДОРЋОЛ
Родио се у другој половини осамнаестог а прославио се у почетку деветнаестог века: био је јуначина и моћник. Готово је сигуран да би се прославио у сваком времену, али није сигуран да би у сваком био јунак, још мање
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
Како ли, Боже, изгледа сад то дете као борац? Озбиљан, груб, обрастао у бради, намучен, права јуначина, човек. Таквог да га видим, загрлим и одмах да умрем... Веруј ми, стара, не шалим се, сасвим мирно да умрем...
Ено је и стара што је увек сумњала... А утом, један озбиљан, груб, обрастао у бради, војник, јуначина, један човек издвоји се. То је Петар... И бесан, безуман загрљај и пољупци...
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
Али такве га очи не погледаше. А беху два ока, две љуте гује, под чијим се севањем овај груби јуначина топио и постајао мекши и питомији од сваке девојке. Чудна беху та два ока.
»Као да му је срце од камена !« — вели један. — »Што не оде у војску, па да буде чувена јуначина. Сутра у гроб, а њему ни бриге!...« А Ђурица све више пије и смеје се...
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
(Сваки је пошао у оном, у чему се код куће затекао). Познати јуначина, бугарски хајдук Иља, био је поглавица ове чете. Он је у своме песнатом дугачком гуњу ишао од једнога до другога и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Онда се подиже силна и храбра јуначина мишцом, Петра и Марице врсни син Ђорђе, а потоњи Црни, Ког је невидимо божија десница водила крепко, Народу
Ћипико, Иво - Пауци
Оно чабанче вели слузи, гледајући на калуђера: — Старовјерац је оно, јуначина, брате! Али не будали ти, и храна, и вино... Их, још ми у носу мимо свега осталога остаде мирис печене јањетине!...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
На тај начин пореде се многе личности: жура Вукашин и јуначина Момчило у Женидби краља Вукашина, честити и безазлени Гојко и његова лукава браћа у Зидању Скадра, слуга Лазар и