Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Била је то Јелица Севића. Гром девојка! Била је то лепота, али не господска него јуначка лепота. Што оно песма пева „струк момачки, поглед девојачки”. Око би јој гору запалило.
Васић, Драгиша - ЦРВЕНЕ МАГЛЕ
А онај његов познаник улази журно, смешка се и снажно му дрма руку. — Браво, Бога ми, Браво! Срећна ти јуначка рана! Он захваљује и очи му наједанпут заводне — Нема шта, продужује онај, сад ти је Карађорђева звезда сигурна као
Црњански, Милош - Сеобе 2
Пре двадесет година, и пре четрдесет, наш је национ био огрезао у крви. То су била времена јуначка. Сад су времена танаца, минета, шпинета, парфема, лепеза. Штоно кажу, све што љуби, љуби лицемерно!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Кад су чинили јуначка дела, размишљали су и препирали се, да ли би Обилић тако урадио и да ли су се приближили Обилићу.
год. Језиком пуним слика динарски су људи успели да изразе своја најдубља осећања, своја јуначка дела и недаће, љубав за слободом, правдом и независношћу, своју националну мисао и национални понос и своје опште
Човек се развијао само у духу јунаштва, кадшто, изгледа, до себичности и окорелости. Постојао је једино јунак. Јуначка сујета, јуначки понос и охолост су, ако се тако може рећи, безгранично истицани.
и формирати људе по одређеном калупу, кад им се отворе изгледи на колико-толико бољи живот и кад се задовољава њихова јуначка сујета, динарска сујета.
Црњански, Милош - Сеобе 1
Па ипак, свет који се беше стрчао код моста да види војску, гледао га је са дубоким поштовањем, које изазива у гомили јуначка старост.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Угледао се писар на свога господара! — Ја сам друго, ја сам Црногорац! — А и он је кућић и чојковић! Крв је јуначка иста у цијелом свијету!... Таквим разговорима започе посједак пред ручком.
Онда, пред лицем опасности, прену се у њој јуначка крв и прикупив сву снагу савлада слабост, те запита сасвијем мирно, најобичнијем својим гласом: — Теби се, тајко, не
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Ето Турак'! ватру сваки проспе, Па за гвожђе — куда који доспе, Дим и пара и пушака цика, А уз пушке та јуначка вика: „Не дај, не дај! удри, сеци, туци!“ Црногорци кољу кано вуци.
! 9. 5. 1850. (ОЈ МОРАВО, ШТО БИ БЕЗ СРБИЊА) Ој Мораво, што би без Србиња, Што би Србињ без срца јуначка, Што би јунак без деснице руке, Што би рука без те сабље бритке, Што би сабља без вешта ковача, Што би ковач без
27. Тебе неста, а отада Зачеше се лоши данци: Ох, та гледни, глени јада, Већ се врћу Србијанци, А јуначка она срећа Обрнула нама плећа! 28.
Зар те пушке већ не бију, Зар ти мачи крв не лију, А стрмен је та висока, Зар јуначка не зна скока, Чега с' плаши, чега с' боји? Само брже, ето згоде!
“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће.
Јест злотвора и пресила, Ма јуначка смрт им мила, Та једанпут доћи мора, А могла би доћи гора. „Аох удри, не дај, брале!“ Покликују, пушке пале.
Тек се зора помолила бела, Околина оживела цела, Свуд оруже кроза маглу севка, А чује се јуначка попевка, Мач и коњиц и та дуга пушка, — Благо оном ко је глава мушка!
Ту је тако, али с оне стране Ко се вије кроз камен и гране? Давно игра прошла је јуначка, Ваљда јунак дошао да пљачка? Иде, иде... на пољу је сада... Та шта видим, женска глава млада?
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
сводовским, осевкује боговска ступила; ал' жешће још у грудма вођевским просевкују кроз разбор им и суд Самсонова јуначка чудила.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не бŷди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Са запрепашћењем причају о страшном дејству немачке артиљерије. — Овде се не бију више срца јуначка, већ фабрике челичне индустрије — објашњавао је један резервни официр.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила. И око и чело — Све вам, браћо, весело! 90.
Домановић, Радоје - МРТВО МОРЕ
од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
од страха, али ми ни за тренутак не смемо заборавити да смо потомци врлих предака, да кроз наше жиле тече племенита, јуначка крв наших ђедова, оних див-витезова што ни зубом не шкрипнуше умирући за слободу и за добро нас, њихових потомака.
И заслужио је љубав народну. Слушам те хвале на све стране, па се тек и у мени пробуди јуначка крв српска. И наши су стари јунаци, и они су умирали на колу за слободу; и ми имамо јуначку прошлост и Косово.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
ВЛАДИКА ДАНИЛО Благо мени, моји соколови, благо мени, јуначка свободо! Јутрос си ми дивно воскреснула из гробовах нашијех ђедовах!
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Ово је тежачка, јуначка! Који је тежак врло уранио, воке на’ранио, гвожђе наоштрио, објесио деветера сјемена о левом рамену, а десном руком
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
падаше косо на лишће пред њим, а он, у оном хладовитом оквиру, изгледаше јој као ванземаљска појава, као она светла јуначка лица из наших песама, која нам буде топла осећања за себе.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
Но најмлађи брат буде јуначка срца, не буди браћу своју, него срете аждаху па је удари трипут и све три јој главе одсијече, потом одмах уши одсијече
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
“ Ала је ово нека јуначка раса,” - помишљао сам у себи, посматрајући играче који су се губили у ритмичким покретима, једном руком на боку, а
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
— Детиње старине та лако је стреле једовне Штитом одбити од свог срца јуначка, Лако и муњевидну избећи мача брзину: Човек је сковао га, човек ће избећи га; Ал’ ово је сатана сад глабљивом
Јакшић, Ђура - ЈЕЛИСАВЕТА
— ЈЕЛИСАВЕТА: Па?... Капетане! КАП. ЂУРАШКО: Па: „Латини су лукави, Јуначка мука тишти лисицу...“ Противници ти тако говоре.
Кочић, Петар - ИЗАБРАНА ДЕЛА
Бојим се, вели, познаће ме, па оде и брада и глава.“ Ја укабули', па што Бог и срећа јуначка дадне... Те цијеле боговетне ноћи нијесам могô ока на око склопити.
трапезе, ја ћу ш њим вечерас морати подијелити мејдан кô бирземаниле с Асан-бегом Чеком од Сане, па коме Бог и срећа јуначка вољадне! Једва га умирише и свладаше да не подврисне: „Стој! Буди мене миран!
Чајкановић, Веселин - РЕЧНИК СРПСКИХ НАРОДНИХ ВЕРОВАЊА О БИЉКАМА
, ѕ. в. јаворов), а јуначка поезија је из култа предака настала и саставни је део тога култа. Ј. ће се осушити ако »несрећан човек« или болесник
Ћипико, Иво - Пауци
од љекарева савјета; гдје плодна земља воли се више од рођене мајке, а во хранитељ и побратим од срца јаче од брата. Јуначка пјесма заноси, и старцима сјакте очи кад се прича о хајдуковању.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
И јуриш отпоче зором. Споља страшне се боре, Да снажним рукама својим прикаче лествице горе. А озго јуначка момчад, и жене, и храбри људи, Сипају кључало уље и пале њихове груди.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ВАСИОНУ И ВЕКОВЕ
Њене просторије, салони и кабине, биле су патосане каменим мозаиком, који је живим бојама представљао јуначка дела опевана у Илијади.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
Не треба ништа, данас, ни икада! Кад је још Влаовићима што требало од села! — Та велика Лексина лаж, јуначка и мученичка, то је био последњи образ Влаовића. Имање, колико га је још остало, нестајало је. — Нека иде све!
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Приђосмо. Сара чизме била је улубљена и кожа на њој напрсла. — Е, срећна ти јуначка рана! — дирали смо га сви. — Не би било рђаво да је ударило малчице јаче, колико да се завуче под кожу!
Петровић, Растко - ПЕСМЕ
слива се на жито, Јулије Цезар, мој пријатељ кроз векове, Погледом ме као светом водом крштава, И припрема на дела јуначка. О пролеће дивотно, све са тебе полуди! Да л' верујеш, драга моја, да ћу смети умрети?
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
снажно завршавају стара Југовићка и Косовка девојка: херојска мајка „тврдога срца“, која умире без сузе у оку, и јуначка вереница, која преврће по крви јунаке и залаже их хлебом и запаја вином.
ако освоје Делиград, освојити „сву нашу Србију“. Више него рана пеку га страдања Србије. Милош Поцерац је јуначка песма за себе. Његова рука је рада да се игра с Турцима, а сабља му је жедна турске крви.
И у старијим и у млађим песмама подједнако — главни идеал живота јесте јуначка слобода изражена у првом реду у борби против туђинског поробљавања, а каткад и у борби против домаће тираније.
А то што су песме биле о јунацима нимало не одређује творца. Свака јуначка поезија говори о јунацима, подвизима, ратовима — како она за време феудализма тако и она пре и после њега.
У борби су расле клице будућности. А јуначка прошлост је инспирисала за борбу, за подвиге. Јуначка прошлост била је моћно упориште и јемство да се снаге наше земље
У борби су расле клице будућности. А јуначка прошлост је инспирисала за борбу, за подвиге. Јуначка прошлост била је моћно упориште и јемство да се снаге наше земље могу мерити са снагама туђинаца и победити их.
Прво пресуђује кратко и одсечно (на страни 309): „Јунаштво и јуначка пјесма прелазе од феудалних витезова — хајдуцима“.
) у замкове, јуначка пјесма је, с њом, прешла у дворце и замкове“; 3) „на дворовима владара и највиших великодостојника она, очито, није
научника Соколова да је вулгарно–социолошка интерпретација историје фолклора довела до апсурдног закључка да је јуначка поезија творевина „не народа, не радних маса, него господске класе у епохи феудализма“.
И остали кићени сватови, богом браћо, добри пријатељи! Јабука је дечина забава, а прстен је јуначка белега; ја ћу поћи за Уступчић-Павла!
л'јепо дочекају, и нек тебе даду Арапину, да у двору не замеће кавге, а ја знадем ће ћу те отети, ако бог да и срећа јуначка“. Оде Марко у хана Новога, а ђевојка у цареве дворе, па казује цару и царици да је дошô Краљевићу Марко.
Ал' говори Краљевићу Марко: „Бре, не лажи, црни Арапине! Ако бог да и срећа јуначка, ти до мене ни доскочит нећеш, а камоли мене прескочити!“ Ал' да видиш црног Арапина!