Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Брбљај, нек̓ није речи у теби!... И опет наста шала. Отпочеше јуначке игре... Наста права граја: надскачу се Станко и Зека. Али им се срца разиграла, па не дају један другом преда се.
Африка
Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој земљи одувек, а да нису дошљаци и освајачи!
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песме, изузевши јуначке, као и склоност за игром су готово ишчезли. Ово је динарски крај у коме се најмање пева и игра, земља у којој су
Војничка је управа на првом месту укротила дисциплином и редом ове динарске људе и дражећи и развијајући њихове јуначке особине, дала им је свима војничку физиономију и царско-војничку душу.
Сви славе и о славама певају јуначке и „кралске“ песме, и то само старији људи. Осим о Краљевићу Марку певају и о Косову и косовским јунацима и о
Игњатовић, Јаков - ВЕЧИТИ МЛАДОЖЕЊА
То је Пера Кирић, брат Шамикин. Шамика, како се само може, уклања му се. Пера на њега мрко гледа; кад га гледа, глади јуначке бркове. У средини сале стоје играчи, те мере играчице. Свакојаки: у капуту и фраку, у чизмама и ципелама.
Требјешанин, Жарко - ПРЕДСТАВА О ДЕТЕТУ У СРПСКОЈ КУЛТУРИ
У овим играма углавном учествују старија деца мушког пола, па су то „момачке“ или „јуначке“ игре. Најпознатије такве игре јесу: „банање“, „клис“, „купа“, „чулање“ (Вук Караџић); „пити вино“, „лоптање“, „скока
Дечаци и момци играју своје јуначке, витешке игре, а девојчице и девојке своје забавне и драмске игре. Понекад се играју заједно и онда у играма често има
У традицијској култури, где нема школе, улогу образовне институције имају поучне приче, јуначке песме и пословице које деца слушају у кући, на саборима, прелима и селима (то је једина „школа српског сокола!
Нимало случајно, јуначке песме о херојској националној борби за слободу, као и приче, предања и легенде, певају се и причају уз огњиште које је
(...) због своје моралне вредности фолклор је још и од непроцењиве вредности по васпитање омладине.“⁵⁴ Приче, јуначке песме, пословице и бајке представљају моћно средство моралног васпитања деце.
Народном језику у којем су испеване српске јуначке песме цивили су се, између осталих, Гете, Грим, Мицкијевич, Геземан и многи други велики европски умови и врсни зналци
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
Још 1818. Новине сербске писале су: »Нас мрави подилазе кад јуначке наше песме слушамо, и коса нам расти, а очи се сузама пуне кад нам слепац српски (песме) наше запева.
до 1824 (књига ИИИ — 1823, књ. ИИ. »у којој су пјесме јуначке најстарије« 1823, књ. И — крајем 1823);77 књ. ИВ, »у којој су различне пјесме јуначке«, изишла је у Бечу 1833.
ИИ. »у којој су пјесме јуначке најстарије« 1823, књ. И — крајем 1823);77 књ. ИВ, »у којој су различне пјесме јуначке«, изишла је у Бечу 1833. Ту су песме које су биле у збиркама из 1814. и 1815, али допуњене многим новим.
И његове збирке не само да су сачувале највећи и најбољи део наше народне поезије но својим сјајним сликањем велике и јуначке народне прошлости дале се српском народу, који је увек имао епску машту, осећање да није од јуче, улиле му
на њ толико као познати мађарски песник Александар Петефи, чији је глас тада био на врхунцу, нарочито после његове јуначке смрти на бојном пољу, где је својом крвљу запечатио своје родољубиве и слободољубиве песме.
Сремац, Стеван - ПРОЗА
У тој су се кафани певале све наше јуначке песме, и оне старије и ове новије. А како је сада интересовање за Буре било врло велико, то није ни чудо што су се у
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Збогом, сунце, на западу јасно, Ал' за гору заилазиш красно, Тако красно и у таке славе Јуначке су тада пале главе, Угледô се један на другога, Попадао један код другога, Та рад оне красне домовине Не жалио
чине друга права браћа, Ни шубара, ни доколеница, Ни црвени убави капица, Ни долама, оне српске дике, Нити тока, јуначке прилике, Нит' о плећи пушак' и гуњева, Ни за пасом убојни ножева — Ништ' од тога, само јад и руга И још оно: „Ваш
силу, Па кâ од пре збијат у гомилу, Од једнога градити двојицу, Од двојице опет четворицу, Не плашит се те јуначке муке Док је мача, докле трају руке, Па зла срећа кад десницу сруби, Дочекати шуваком и зуби, Шкргутнути, злотвора
их оптекоше, И путе им све већ похваташе, Види јунак е мријети ваља, Али њему мријети је тешко Без лијепе замјене јуначке: Једна српска и турскијех десет, Тако Милун мисли и хесапи, Па уставља себе и дружину, А погледа десно и лијево,
1 70 Неста дима и јуначке вике, И нестаде цике од пушака, Само кашто још по нож сијевне: Турци рубе мртве српске главе.
(ПРЕТПЕВ ИЗ ЈЕДНОГ МАЛОГ ЕПОСА) Неверни Вук је Србију издао, На Косову је њезин соко пао, И Србијанца јуначке су ноге Сужанства ланце вукле годе млоге.
“ Овако они једном говораше, Па кренуше се потражити маче, И снажно враге с њима удараше. Јуначке мишце, а јуначки рези, Пушчана зрна као неба снези, Крвави боји наоколо свуда — О Боже благи, ко добива туда?!
Ма никакве на њем' ране, Па око њег' слуге траже, Иду, гледе на све стране; Нигде ништа да им каже За јуначке тешке муке, Од крвничке какве руке.
“ — Вођа испи чашу ледну. „Дед' нек иде и та друга, За јуначка жића дуга, Па ето ти још и треће Рад јуначке добре среће.
Ох, срце је од самога Бога, Кад те неће, не гони никога... На ограшју већ нестало цике И те звеке и јуначке вике... Милета је са Цветом у граду, Собом одзва Србадију младу; Ти понели рањенике своје, Па сад живе и рањене
главе осечене; Ту тиквина пуста расцопана, Ту мождина с праом помешана, Овде ноге, ту сломљене руке И остале те јуначке муке. Гладна тамо кроза провалије Једна зверка овамо се вије: Пара месна њу је домамила, На ручак је дивни поитила.
Костић, Лаза - ПЕСМЕ
Распаде се цела грађа од ливанска тешка кедра, на јуначке пада главе и на бела пада недра. Кô усови са Ливана кад укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна
укопну на врх брега те кедрове збришу луге под навалом силна снега: Тако тутњи, тако пуца пољуљана зграда цела, на јуначке пада главе и на недра пада бела.
Ћопић, Бранко - Чаробна шума
“ Мјесеца ноге јуначке носе, не слуша бакин разговор, већ бјежи равно до горске косе, тамо се сакри за зелен бор. Кроз грање вири од
Павловић, Миодраг - Србија до краја века
из речи и зида се крематоријум велик насред поља и цвећа у византијском стилу много ће да кошта крематоријум за јуначке кипове гојне али ће да трезни и да лечи биће тврд и стамен попут министарства пошта.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 1
Биће дана и мегдана, када ћете показати своју пуну вредност, да ће и поколења са дивљењем указивати на ваше јуначке подвиге. Заслуга је ваша велика. Али је исто тако значајна улога и оних који су нас водили.
Милошевић-Ђорђевић, Нада - ЛИРСКЕ НАРОДНЕ ПЕСМЕ
Пирин град, Начичкала камичцима боје хиљадам’: Па бедеме граду гради, чудом чувене, Све од силне коњске кости и од јуначке, На ћошкове људске главе златом жикане.
89. Паде листак наранче Усред чаше јуначке. Да је знала наранча Да је чаша јуначка, Врхом би се повила, Па би чашу попила.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бјежи Станко управ Бајазиту, да с њим једе маџарске носове. О гњијездо јуначке свободе, често ли те Бог нàглêдâ оком, много ли си муке пренијело, многе ли те чекају побједе!
Шест путах сам с њим на муку био ђе прах гори пред очи јуначке и ђе главе мртве полијећу — јошт таквијех очих гвозденијех ја не виђех у једнога момка. А немаше јошт двадест годинах.
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
) и јуначке јаде пребродити, а камоли — погледај!“ То рекавши бркоња, уприје руком пут ове тројице својијех другова, те згоднијех
заносу, додаде: „Зар није срећа у онакоме дивноме женскоме створу, у овоме украсу ове узвишене красоте, ове слободне и јуначке земље?... Тјеши ми Виру, реци јој да ће сестрицу замијенити горска вила.
Караџић, Вук Стефановић - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЈЕТКЕ
(Све, све, али занат), а остале су све женске. Као што има пјесама за које се управо не може казати или су женске или јуначке, тако има и приповиједака које су између женскијех и мушкијех. Приповијетку овдје 1. (Међедовић) и 49.
Поповић, Богдан - АНТОЛОГИЈА НОВИЈЕ СРПСКЕ ЛИРИКЕ
“ Ј. Јовановић 3мај XЛВ ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа, К'о неки седи мандарин, А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.
Миланковић, Милутин - КРОЗ ЦАРСТВО НАУКА
Они су претстављали јуначке борбе из персијских ратова, пренесене у митос и бајку. Испод њих пружао се архитрав, ношен високим и дебелим дорским
Васић, Драгиша - САБРАНЕ ПРИПОВЕТКЕ
онога часа кад је кнегиња Долгоруков стигла у Велес да и сама, као проста болничарка, улети у борбу која је косила јуначке батаљоне. Командант места, са одређеним изасланством чекао је књегињу на перону пуном умирућих војника.
Обилић у страну, онда гурну Вука Бранковића, и онда лицем публици, витлајући рапиром (који је подигао) око своје јуначке главе, опсова онај исти глас из публике, али таквом псовком, цењени читаоци, за коју смело, овде на овом месту,
Ранковић, Светолик П. - ГОРСКИ ЦАР
мо-р-ра да слуша без р-р-разговора... Ја сам госа... горски цар!.. — стаде он да заплеће. — Тако је, вјере ми јуначке! А знаш, ако хоћеш да ти кажем истину, нијеси требао ни да вучеш за собом невољу...
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
— Болан, нијесу Турци врапци, — рећи ће му опет Турчин. — Богме, ни јуначке главе бундеве, — одговори Далматинац. ЋЕРА ТУРЕ КРАЉЕВИЋА МАРКА Дође Турчин слијепцу који је код намастира у сабору
Пупин, Михајло - Са пашњака до научењака
После 1869. године није било више слике аустријског цара! Српске јуначке песме које је рецитовао Баба Батикин величале су легендарног народног јунака Краљевића Марка, снажног човека који је
Ћипико, Иво - Приповетке
С других земаља одговарало им се песмом. Међу тежацима било је и Загораца. Они су ојкали и гунђали старе јуначке попевке. Цело поље унедоглед озвањало је живим кикотом, смехом и попевком.
Божовић, Григорије - КОСОВСКЕ ПРИЧЕ
Лаутари су ређали своје песме уз гусле и тамбуру, час удвоје, час мале и кратке конге, час опет дуге десетерске јуначке песме о Мују н Алилу на арнаутском језику.
Петровић, Растко - АФРИКА
Не зна француски; на моје питање које је расе, одговара уображено Н–у: „Јуначке и ратничке“, и да су од те расе одувек, и да су на овој земљи одувек, а да нису дошљаци и освајачи!
Тодоровић, Пера - ДНЕВНИК ЈЕДНОГ ДОБРОВОЉЦА
Али Москов је победио. Врли кавкаски горштаци, после дуге и јуначке борбе, подлегли су. Што није хтело да савије свој врат под руски јарам — то је напустило своја попаљена огњишта и
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Кровију њиховом Кристалне пређе бивше струје Све поруменише сунцу на жал. Ви мојим речма серца отвористе: Јуначке хитро скачете на ноге. Да, тако треба, лозо славних! Лавови рађају равне себи.
новосадске песмарице је ова песма ушла може бити из књижице Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме. Скупио и издао Циђ. Бгд 1854, 39—40.
О. Караџића, Бгд 1854, 166—7, као и у књижици Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубовне, јуначке и веселе песме. Скупио и издао Циђ. Бгд 1854, 40, што би, додуше само донекле, могло упућивати на овакву њену судбину.
Само прве три строфе њене штампане су и у књижици Тамбурица, или најодабраније и најновије српске љубавне, јуначке и веселе песме. Скупио н издао ЦИЂ. Бгд 1854, 5. — М. Ћурчин, стр.
Ивић, Павле (са групом аутора) - Кратка историја српске књижевности
о витешкој дужности према њој постоји у сваком појединцу, и када еп представља историјско памћење народа у размерама јуначке идеализације.
То је мисао јеванђељска, али и основна идеја сваке јуначке епопеје, у којој је смрт на бојном пољу једини пут да се ратнику осигура вечни боравак с оне стране живота, а вечни
Јакшић, Ђура - ПЕСМЕ
“ 11. јануара 1867. ОТАЦ И СИН Једанпут иде стари Амиџа Кô неки седи мандарин; А за њим тапка, трчи, скакуће Јуначке крви најмлађи син.
Илић, Војислав Ј. - ПЕСМЕ
Несрећна љубав да л' и тебе гони, Те плавиш пола и обале росне? Твој бурни талас твоје међе рони Измеђ Србије и јуначке Босне. Шуми, ах шуми, с благословом бога Нека нам уши оглуну од тога.“ 7.
Боже, шта да чиним да себе разгалим? Хајде једну лулу прво да запалим, После ћу да шарам, да дувам и бришем И јуначке песме О слободи пишем. Замислићу Туре и почећу потом Што ћу бесно Туре да сравним са скотом.
Јаковљевић, Стеван - СРПСКА ТРИЛОГИЈА 2
Али када сам преломио неколико штапова и потегао револвер, све је скочило на ноге јуначке. — А-ха... Кипислцауф! — потврђује Лука, промукао од вике. Стиже нас и потпоручник Живадин.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
Волим с тобом часно погинути нег' љубити на срамоту Турке. Нек су живе све јуначке главе које дижу чете на крајину! Рани сина, пак шаљи на војску: Србија се умирит не може!
Том свешћу и увереношћу одређена је садржина и јединство целокупне наше јуначке поезије. ПЕСМЕ ДУГОГ И КРАТКОГ СТИХА Епске песме, према стиху у коме су испеване, деле се на две групе:
И девет пута поносне речи јуначке вере испуниле су град и поље: Иди, сестро, на бијелу кулу; а ја ти се не бих повратио...
прота Ненадовић радо слушао јуначке песме, тако су нам капетани избирали и доводили најбоље певаче из њихових кумпанија); а у Кладову и Брзој Паланци имао
врат му прође, да страну клоне Антиној, из руку му испадне купа када га згоди Одисеј, из ноздрва дебео млаз му тргне јуначке крви, по столу ногама лупи те га одгурне брзо и на земљу јествине спадну...
Кад не казах за те хитре ноге, којено су коњма утјецале, и не казах за јуначке руке, којено су копља преламале и на голе сабље ударале, — ја не казах за лажљиве очи, које су ме на зло
људских моћи ради победе човештва над нечовештвом, управо, и јесте најдубља суштина и највиша лепота наше јуначке поезије. Гете је рекао да је трагична песма Зидање Скадра пример „варварских осећања“.
Иста побуда гонила је смртно рањеног Момчила да своме убици упути оне надмоћне, људске и јуначке речи: Аманет ти, Вукашине краљу: ти не узми моју Видосаву, Видосаву, моју невјерннцу, јер ћ' и твоју изгубити
ТЕОРИЈЕ О ФЕУДАЛНОМ ПОРЕКЛУ ЈУНАЧКЕ ЕПИКЕ Наше епске песме, откако их је Вук на свет издао, биле су предмет широког интересовања: превођене су на разне
народ. Мишљење о феудалном пореклу наше јуначке епике најпотпунике је развио Кравцов у студији Сербский эпос, која је изишла 1933.
осталих, Жозефа Бедјеа, који је у Лес Лéгендес éпиqуес (1908) и ово рекао о јуначким песмама (лес цхансонс де гесте): „Јуначке песме су настале тек у XИ веку, дуго после догађаја о којима говоре...
Године 1966, у напису Јуначке пјесме и властела („Зборник Матице српске за књижевност и језик“, стр. 308—363), Зоговић овако спомиње своју
Ћопић, Бранко - Орлови рано лете
— Е, сад је ред на мене! — узбуђено прошапута Стриц и натуче шешир на главу. — Дедер, ноге јуначке, покажите се! Потрчао је укосо преко шумарка и тек што је доспио у ријетку ниску шикару на другом крају, кад с друма
Пољар се сав стресе од необичне слутње и нехотице се сјети почетка неке старе јуначке пјесме: „Или грми, ил се земља тресе, ил удара море о брегове...“ — Ех, или грми! — поче да мудрује чича.