Веселиновић, Јанко - ХАЈДУК СТАНКО
Заврзан се журио да задовољи радозналост својих другова. Причао је о Станковом мегдану, и мада је то заиста јуначко дело, опет га је Заврзан толико окитио да се чак и самом Станку учинило да прегони. — Браћо! Људи!
Па изиде из шанца... Све је стало недахнимице и гледаше како се вије његов вити стас. Јуначко срце Заврзаново не може отрпети, него скочи на бедем шарампова, погледа доле, па викну: — О Турчине! — Шта је?
Цвијић, Јован - ПСИХИЧКЕ ОСОБИНЕ ЈУЖНИХ СЛОВЕНА
Песма вели: „Сваки је рођен да по једном умре, част и брука живе довијека.“ Народни идеали, јуначко име и част су драгоценији од живота.
Од овога доба почиње право бугарско буђење. Ш. Елиот је врло добро запазио* да ово буђење није било ни романтично ни јуначко: оно је било у ствари црквена свађа између Словена који су остали под турском влашћу и Грка.
Матавуљ, Симо - УСКОК
Приђе му Милица и пружи му малу пушку. Кроз осмијак И пламен очију као да му дјевојка говораше: „Ево ти обиљежје јуначко, млади ускоче! Разумиј овај дар!“ Његове очи такође плануше, а рука му задрхта, примајући оружје.
Данојлић, Милован - НАИВНА ПЕСМА
зеца, птицу ловну, него цара, насред Цариграда; у зло га је месо погодио, у колено, у срце јуначко.
Скерлић, Јован - ИСТОРИЈА НОВЕ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ
1827. изишло је »жалостно позориште« Невиностъ или Светиславъ и Милева, а 1828. »јуначко позориште« Милошъ Обилићъ. Тако је 1830.
Радичевић, Бранко - ПЕСМЕ
Смислим тамо, па окитит њима Главу, груди и јуначко плеће, Па тек онда амо громовима, Јера они у коприве неће. Па доватим Пегу за вођице, И полетим доле ка земљице,
“ Тако пита девојку Милета, А јунаку одговара Цвета — Цвета, побре, јесте име њено, Још је мома јуначко колено, Јер да беше лошега колена, Када виде јунака мамена Како сину од земље и траве, Би утекла од големе
Ао звеко, ао пушкарање! Ао дивно јуначко играње! Трајала је игра до пред вече... Да мало ли Турака претече! Две трећине у пољу заглави, Ох, тако се српско
јунака: Пушку клету изметнула рђа, Рђа, брате, не мож' бити грђа, Тафо неки, — кад се бега, први — Он му чело, он јуначко смрви.
Панић-Суреп, Милорад - СРПСКЕ НАРОДНЕ ПРИПОВЕТКЕ АНТОЛОГИЈА
— Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу! Питаше се за јуначко здравље, па и овај путник сједе на траву и почеше разговор.
— Бог ти помогао. — Здраво, како си? — Здраво, хвала богу, како сте ви? — Хвала богу. Питаше се за јуначко здравље, и путник напуни тикву водом, да би му било успут, па упита овог на коју ће страну, и кад овај каза, рече да
Али му слуга рече да не тражи ништа друго до добра коња и јуначко оружје само, јер је вели — рад по свијету ићи и добра чинити.
Ранковић, Светолик П. - ПРИПОВЕТКЕ
Он продужи, а директор, по свом обичају, погнуо нос, па дрема... Описујући Теодорино јуначко држање, паде му поглед на Даницу, која сеђаше у првој клупи и гледаше га с чежњом. У његову разреду има и женских ђака.
Данојлић, Милован - КАКО СПАВАЈУ ТРАМВАЈИ И ДРУГЕ ПЕСМЕ
Две бубе, на врху травне ћубе, Једна другу у лице љубе, А балегари покрај балеге кравље За јуначко се питају здравље. У голој, ал већ топлој шуми Кукурек се светлошћу уми.
Петровић, Петар Његош - ГОРСКИ ВИЈЕНАЦ
Бег Иван бег, јуначко колено, бораше се као лаф с Турцима на све стране у горе крваве. Полу земље Турци му узеше, но пошто је сву облише
Стижê ђецу родитељска клетва! Станиша је образ оцрнио, похулио на вјеру Христову, на јуначко племе Црнојево; обукâ се у вјеру крвничку и брацке је крви ожеднио. Грдне треске поврх Љешкопоља!
Нијесмо ли браћа и без тога, у бојеве јесмо ли заједно? Зло и добро братски дијелимо. Коса млада на гробље јуначко сипље ли се булах кâ Српкињах? СЕРДАР ВУКОТА О проклета земљо, пропала се! Име ти је страшно и опако.
ВУК ЉЕШЕВОСТУПАЦ (поје) Чево равно, гњијездо јуначко, а крваво људско разбојиште, многе ли си војске запамтило, многе ли си мајке ојадило!
Матавуљ, Симо - УСКОК ЈАНКО
И ето нађох га!“ одговори са горким осмјехом Пејо. „Фала Богу чуда!“ рече Милић. „Није но га јуначко срце вукло, а суђено му, може бити, било да погине!“ На томе прекидоше. Пејо није већ ријечи проговорио до куће.
Кнежевић, Миливоје В. - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ УМОТВОРИНА
Пуче пушка у сред Сења града, Уби цара у сред Цариграда! У зло га је мјесто погодило: Под кољено у срце јуначко; На ноздрве бубрег изгонило; Туј погибе, а здрав кући дође; Старог бабу у гребен’ма нађе; Стару мати одведоше
без кремена, А нишани човек без очију; Не погоди два печена зеца, Но погоди Хусеин владику, Усред пете у срце јуначко; Мртав паде, а жив кући дође; Кад код куће чудо невиђено: Баба му се у бешици љуља, Отац му се није ни родио, За
А ја ћу напити у ваше поштено и јуначко здравље, срећу и напредак, дабогда! Ви, како дошли у мој дом ове године, дошли и до друге, па за године дуге; ви у
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ПРИПОВЕДАКА
ТУРЧИН, А МАЈКА ХРИШЋАНКА 339 АКО СТЕЧЕ ПАМЕТ, НЕЋЕ СЕ ОЖЕНИТИ 340 ЂЕВОЈКА, МАГАРЕ И БАБА 341 НЕМА БОЛЕЋЕГА 342 ЈУНАЧКО СРЦЕ 343 ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА 344 БАБА И ЂЕД У ЛОВУ 345 БАБА И БЛАГОВИЈЕСТ 346 БАБА И СМРТ 347 СВЕТИ АРАНЂЕО И
— Е, мој човјече: нема 6олећега, а он би наложио ватру око букве, па би се буква откравила, и било би мезгре. ЈУНАЧКО СРЦЕ Изружила жена мужа, а он прибјегô у комшилук и окупио плакати. Слегоше се комшије око њега: — Што јечиш, болан?
Која ти грдна рана? А он јецајућ: — Изружила ме жена, па ми не може јуначко срце одолити. ЗЛА ЖЕНА САЧУВАЛА МУЖА Запанула бијаху два брата накрај пута да чекају крвника који им је понедавно
Лесковац, Младен - СТАРИЈА СРПСКА ПОЕЗИЈА
Ал’ што племе у људству јуначко, И даров’ма од старине славно, Покрај духа, па и срца снаге, С опсенљивим чин’ма, Да на јави, к’о кад смртно
Кохована (Цохован) сусреле, учинио је штитоноша овог књаза, један Херват, именом Мило Кабиловиц (Мило Цабилоwиз) јуначко дело које заслужује да му се име овом благородном Римљанину узпореди; т. ј.
Секулић, Исидора - Кроника паланачког гробља
на мушки начин била позвана да ради за неки безлични идеал, за неки далек циљ, била створена да се жртвује за нешто јуначко. Али таква каква, касно се родила у гнезду Влаовићâ.
Ђурић, Војислав - АНТОЛОГИЈА НАРОДНИХ ЈУНАЧКИХ ПЕСАМА
против непријатеља значило је тада испуњавати обавезу не само према живим саплеменицима него и према мртвим прецима. Јуначко држање било је дуг оца сину и сина оцу.
Хајдучка песма помиње као борце не само мушкарце него и жене, па чак и децу. Такво једно јуначко дете је нејаки Стеван, који је био довољно храбар да украде ножеве, али није био довољно снажан да њима лако пресече
Она је храброшћу на смрт решених сјајно доказала да бој не бије светло оружје, него јуначко срце. С тим моралом раја је ишла из победе у победу. Наша земља постала је за Турке ненасита гробница.
који Милицу обавештавају укратко и уопште о српском поразу, смењује тешко рањени Милутин, који потанко описује јуначко држање и погибију познатих косовских личности и Вукову издају. Тим смењивањем песник, је постигао већу природност.
с којима смо се малочас упознали: На лоше га место ударила: међу пуца, ђе му срце куца, на плећи му зрно излазило, и јуначко срце изнијело, и бијеле комад џигерице.
У песми Сењанин Тадија понавља се питање Тадији што је уплашио дружину и Тадијин одговор, који открива гледање на јуначко и кукавичко држање — гледање које је у основи ове песме: Нека бјеже, драги побратиме!
Кад то зачу војвода Момчило, проли сузе низ јуначко лице, па одскочи од коња чилаша; трипут скочи, до града доскочи; али граду врата затворена, затворена и замандаљена!
Он ће казат на коме је царство.“ Руке шире, у грла се грле, у бијело цјеливају лице, за јуначко питају се здравље, па сједоше на свил'на душека. Тако мало време постајало, данак прође, тавна ноћца дође.
Равијојла, пак одскочи у Мироч планину, запе лука и две беле стреле: једна уд'ри у грло Милоша, друга уд'ри у срце јуначко. Рече Милош: „Јао моја мајко! Јао Марко, богом побратиме! Јао брате, вила ме устрели!
њег'ву бијелу кауку; пресјече му златали-челенку, и пресјече бијела каука, мало рани главу на јунаку: поли крвца низ јуначко лице, шћаше залит очи обадвије.
Али бану друга снага дође, друга снага и срце јуначко, те оману тамо и овамо, док Турчина с ногу укинуо. Колико се бане уострио, он не тражи ништа од оружа, но му грлом
врло расрдио: из копита жива ватра сева, из ноздрва модар пламен лиже; срдит Марко језди низ Косово, рони сузе низ јуначко лице, а кроз сузе гњевно проговара: „Ој давори, ти Косово равно, шта си данас дочекало тужно, после нашег кнеза
Стефановић Венцловић, Гаврил - ЦРНИ БИВО У СРЦУ
Преборавише у Цариграду неко време и с принудом царевом и господе дворске да им види јуначко се окретање, почеше с хртници Турци излазити у поље на игру са стрелами, играти се џилита и стрељати птице и утркавати